https://lat.sputnikportal.rs/20231228/ko-je-bio-dik-marti-1165733874.html
Ko je bio Dik Marti
Ko je bio Dik Marti
Sputnik Srbija
Dik Marti, koji je danas preminuo, našoj javnosti postao je poznat kao Specijalni izvestilac Evropske unije o nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i... 28.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-28T18:41+0100
2023-12-28T18:41+0100
2023-12-28T20:05+0100
društvo
svet
dik marti
kosovo i metohija (kim)
ovk
hašim tači
srbija
albanija
svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/1c/1165734255_0:65:437:311_1920x0_80_0_0_11d8bea0706ea77a83b96db3b971725c.png
Rođen je 7. januara 1945. godine u Sorengu, u rejonu Lugano, kanton Tićino, na jugu Švajcarske.Studirao je i doktorirao pravo na Univeritetu u Nojšatelu i u Frajburgu.Od 1972. do 1975. godineradio je u Institutu "Maks Plank", posvećen temam vezanim za spoljnu politiku i međunarodno krivično pravo.Godine 1975. našao se na poziciji državnog tužica kantona Tićino.Postao je u izvesnom smislu znamenit zbog svoje borbe protiv organizovanog kriminala. Upamćena je afera znana kao "Pica konekšn". Posledica je bila smena na čelu Ministarstva pravde Švajcarske, pošto je suprug ministarke bio umešan u pranje novca.Izvesno vreme tokom boravka na poziciji tužioca radio je zajedno sa Karlom del Ponte. Prema pojedinim navodima čak su delili kancelariju.Na listi Liberala bio je od 1995. do 2011. poslanik u Gornjem domu predstavničkog tela Švajcarske (Saveta država) i takođe član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.Bio je i predsednik Turističkog saveza Švajcarske, čak i čelnik asocijacije Izviđača i planinara Švajcarske.Prethodno se bavio politikom i na nižem nivou, u kantonu Tićino, takođe kao Liberal (odnosno Liberal radikal).U detinjstvu je inače bio gotovo slep. Zahvaljujući uspešnim tretmanima tek uoči polaska u školu vid mu se uglavnom normalizovao.Znamenit je po istragama na temu američkih tajnih zatvora u Evropi. Po njegovom izveštaju iz juna 2006. godine čak 14 evropskih država pomagalo je odgovarajućim službama SAD na tom polju.Njegov Izveštaj o nehumanom tretmanu ljudi, odnosno nelegalnoj trgovini organima na Kosovu i Metohiji, koji je usvojio Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, doprineo je istrazi ratne uloge Hašima Tačija kao zapovednika.Prema izveštaju, Tači je kao komandant OVK od 1999. do 2000. godine naređivao zločine na KiM, kao i na prostoru Albanije. Prema navodima izveštaja, oko 500 Srba kidnapovanih na Kosovu prebačeno je u Albaniju, gde su bili žrtve i trgovine organima.Marti je 14. decembra 2010. objavio Izveštaj na temu Kosova, a Savet Evrope ga je podržao 25. januara 2011. godine.Poslednjih godina nalazio se pod policijskom zaštitom visokog nivoa, počev od decembra 2020. godine. Procenjeno je da mu je život ugrožen.Kako je sam izjavio, postoji koincidencija između pretnji koje su mu upućene i podizanja optužnica protiv nekadašnjih lidera takozvane OVK.Pojedini mediji su pritom navodili da mu preti opasnost od srpskih službi, kako bi, navodno, za to bili optuženi Albanci.Bezbednosno informativna agencija (BIA) najoštrije je demantovala takve tvrdnje opisavši ih kao "maliciozne".Istina je međutim, da je nakon hapšenja Tačija albanska štampa započela grubu kampanju protiv njega, a čak je i u albanskom parlamentu bilo oštrih izliva mržnje prema Diku Martiju, navodi Tanjug.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20231228/preminuo-dik-marti-u-79-godini-1165727952.html
srbija
albanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
društvo, svet, dik marti, kosovo i metohija (kim), ovk, hašim tači, srbija, albanija
društvo, svet, dik marti, kosovo i metohija (kim), ovk, hašim tači, srbija, albanija
Ko je bio Dik Marti
18:41 28.12.2023 (Osveženo: 20:05 28.12.2023) Dik Marti, koji je danas preminuo, našoj javnosti postao je poznat kao Specijalni izvestilac Evropske unije o nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.
Rođen je 7. januara 1945. godine u Sorengu, u rejonu Lugano, kanton Tićino, na jugu Švajcarske.
Studirao je i doktorirao pravo na Univeritetu u Nojšatelu i u Frajburgu.
Od 1972. do 1975. godineradio je u Institutu "Maks Plank", posvećen temam vezanim za spoljnu politiku i međunarodno krivično pravo.
Godine 1975. našao se na poziciji državnog tužica kantona Tićino.
Postao je u izvesnom smislu znamenit zbog svoje borbe protiv organizovanog kriminala. Upamćena je afera znana kao "Pica konekšn". Posledica je bila smena na čelu Ministarstva pravde Švajcarske, pošto je suprug ministarke bio umešan u pranje novca.
Izvesno vreme tokom boravka na poziciji tužioca radio je zajedno sa Karlom del Ponte. Prema pojedinim navodima čak su delili kancelariju.
Na listi Liberala bio je od 1995. do 2011. poslanik u Gornjem domu predstavničkog tela Švajcarske (Saveta država) i takođe član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Bio je i predsednik Turističkog saveza Švajcarske, čak i čelnik asocijacije Izviđača i planinara Švajcarske.
Prethodno se bavio politikom i na nižem nivou, u kantonu Tićino, takođe kao Liberal (odnosno Liberal radikal).
U detinjstvu je inače bio gotovo slep. Zahvaljujući uspešnim tretmanima tek uoči polaska u školu vid mu se uglavnom normalizovao.
Znamenit je po istragama na temu američkih tajnih zatvora u Evropi. Po njegovom izveštaju iz juna 2006. godine čak 14 evropskih država pomagalo je odgovarajućim službama SAD na tom polju.
Njegov Izveštaj o nehumanom tretmanu ljudi, odnosno nelegalnoj trgovini organima na Kosovu i Metohiji, koji je usvojio Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, doprineo je istrazi ratne uloge Hašima Tačija kao zapovednika.
Prema izveštaju, Tači je kao komandant OVK od 1999. do 2000. godine naređivao zločine na KiM, kao i na prostoru Albanije. Prema navodima izveštaja, oko 500 Srba kidnapovanih na Kosovu prebačeno je u Albaniju, gde su bili žrtve i trgovine organima.
Marti je 14. decembra 2010. objavio Izveštaj na temu Kosova, a Savet Evrope ga je podržao 25. januara 2011. godine.
Poslednjih godina nalazio se pod policijskom zaštitom visokog nivoa, počev od decembra 2020. godine. Procenjeno je da mu je život ugrožen.
Kako je sam izjavio, postoji koincidencija između pretnji koje su mu upućene i podizanja optužnica protiv nekadašnjih lidera takozvane OVK.
Pojedini mediji su pritom navodili da mu preti opasnost od srpskih službi, kako bi, navodno, za to bili optuženi Albanci.Bezbednosno informativna agencija (BIA) najoštrije je demantovala takve tvrdnje opisavši ih kao "maliciozne".
Istina je međutim, da je nakon hapšenja Tačija albanska štampa započela grubu kampanju protiv njega, a čak je i u albanskom parlamentu bilo oštrih izliva mržnje prema Diku Martiju, navodi Tanjug.
