https://lat.sputnikportal.rs/20231224/americki-avijaticar-o-osiromasenom-uranijumu-video-sam-unakazene-bebe-i-svog-oca-kako-umire-od-raka-1165367719.html

Američki avijatičar o osiromašenom uranijumu: Video sam unakažene bebe i svog oca kako umire od raka

Američki avijatičar o osiromašenom uranijumu: Video sam unakažene bebe i svog oca kako umire od raka

Sputnik Srbija

Samo je pitanje vremena kada će Ukrajina upotrebiti municiju sa osiromašenim uranijumom na bojnom polju, ako već nije. Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo... 24.12.2023, Sputnik Srbija

2023-12-24T15:57+0100

2023-12-24T15:57+0100

2024-04-29T16:04+0200

vojska i naoružanje

vojska i naoružanje

sad

osiromašeni uranijum

oružje

nuklearni otpad

irak

srbija

ukrajina

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/1c/1153197848_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_867ae84855ec52d3901a702fbf7187ae.jpg

Nakon skupog neuspeha njihove „letnje kontraofanzive“, ukrajinska vojska je počela očajnički da traži „čudesno oružje“ kako bi povratila sreću na bojnom polju, piše međunarodni Sputnjik.Najavljujući obezbeđivanje granata sa osiromašenim uranom Ukrajini, Vašington je u septembru insistirao na tome da nema razloga za brigu: čudesno oružje je donekle toksično, ali generalno bezopasno i dobro. Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), pridružio se ovim izjavama, tvrdeći da "nema značajnih radioloških posledica" od upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom.„Ovo su gole laži“, smatra Damacio A. Lopez, veteran američkog vazduhoplovstva koji je osnovao Međunarodni tim za proučavanje osiromašenog uranijuma i suosnivač je Međunarodne koalicije za zabranu uranijumskog oružja (ICBUV).„On [Grosi] je deo tima koji promoviše ovaj projekat, upotrebu ovog oružja, on je deo supersila koje ga koriste i prave izgovore za njegovo korišćenje, koje pokušavaju da ubede javnost da to nije problem, kao što to rade u više navrata ovde u ovoj zemlji. Pitali ste šta ljudi misle o ovome? Pa, nisu dobili tačne informacije. A ja sam se trudio da te informacije izvučem na „uranijumska bojišta“, da razgovaram sa svim tim zemljama i pokušam da objasnim šta se dešava“, kaže on.Lopez je bio jedan od prvih Amerikanaca koji je podigao uzbunu zbog katastrofalnih posledica ovog oružja. Od 1985. godine traži globalnu zabranu oružja sa osiromašenim uranijumom (OU), koje još uvek nije obuhvaćeno međunarodnim hemijskim ili nuklearnim konvencijama, uprkos svojoj toksičnosti i radioaktivnosti.Zlokobni crni oblak nad SokoromDamacio Lopez je rođen u Sokoru, južnom gradu u centralnom Novom Meksiku uz Rio Grande. Davne 1945. godine nuklearni test Triniti potresao je pustinju Hornada del Muerto, samo 56 milja jugoistočno od njegovog rodnog grada. Damacio je tada imao samo dve godine, ali su ga kasnije zainteresovale opasnostima od zračenja.Eksplozija Triniti nije bila jedini američki nuklearni eksperiment u tom regionu. Godine 1985., kada je Lopez posetio svoje roditelje u Sokoru tokom božićnih praznika, prvo što je čuo po dolasku bio je zvuk veoma glasnih eksplozija na manje od dve milje od njegove kuće. Eksplozije su se redovno dešavale, izazivajući zveckanje posuđa i izazivajući pukotine na zidovima. Ali još više alarmantan bio je tamni crni oblak koji bi se nadvio nad gradom nakon eksplozija.„Ovo je bilo uznemirujuće. I nije bila u pitanju samo moja porodica. To su bile sve porodice u Sokoru. Od sredine mesta, od gradskog parka do mesta gde su se dogodile eksplozije je dve milje, a vetrovi se nadvijaju nad mestom svaki put kada jedna od ovih bombi eksplodira. I naravno, ljudi su bili veoma zabrinuti. Mama me je zamolila da to ispitam i ja sam to uradio. Kontaktirao sam upravni odbor Instituta za rudarstvo i tehnologiju Novog Meksika, koji su odgovorni za ove eksplozije. Zato što su tamo od 1946. testirali različite vrste oružja", priča Lopez.Lopez je otišao na sastanak odbora i pitao o eksplozijama i tamnim oblacima dima, ali je dobio samo izvrdavanja.Ipak, njegovi napori su urodili plodom - jednog jutra je pronašao pet misterioznih kutija u dvorištu svoje kuće u Sokoru, u kojima su bili dokumenti o tekućoj katastrofi - informacije o osiromašenom uranijumu i testiranju u Sokoru:„Tu je objašnjeno šta se dešavalo i pre 1972. godine, o razvoju ovog oružja i šta su pokušavali da urade, o različitim vrstama oružja sa kojima su eksperimentisali kao što su kasetne bombe umesto metala ili volframa ili titanijuma. Pokušali bi sa osiromašenim uranijumom i videli kako to funkcioniše. Tako da su radili ove vrste preliminarnih ispitivanja, zajedno sa dve druge laboratorije u Novom Meksiku, plus laboratorije van Novog Meksika. Svi su radili zajedno. I video sam sve ove informacije i nije se radilo samo o Sokoru. Radilo se o testiranju širom sveta, o onome što se dešavalo u Evropi, kakvo oružje su testirali i ko je to činio“.Saznao je da je crni oblak koji je video radioaktivna i hemijski toksična prašina izbačena u atmosferu eksplozijama osiromašenog uranijuma, pa je otišao u Ministarstvo zdravlja u Santa Feu i potražio informacije o stanovnicima Sokora. Saznao je da su se tokom proteklih godina zdravstveni problemi građana nagomilali, a broj slučajeva hidrocefalusa, raka i urođenih mana je bio veći nego u drugim okruzima širom države.Ovo jezivo otkriće ga je podstaklo da počne da istražuje efekte kontaminacije osiromašenim uranijumom.Stravični efekti izlaganja osiromašenom uranijumu"Imam brata koji je jako pognut, nešto mu nije u redu sa kičmom“, kaže aktivista. „Zubi su mu svi pokvareni, a upravo je on taj koji živi odmah pored objekta (za testiranje). Naša porodica je veoma blizu, jedna od najbližih kuća ovom objektu“, pojašnjava Lopez i dodaje da je njegov otac umro od raka.Krajem 1990-ih, Lopez je bio pozvan u Irak od strane državnih vlasti da govori na konferenciji o oružju sa osiromašenim uranijumom koje su SAD koristile u toj zemlji tokom rata u Persijskom zalivu (1990-1991). Sa saradnicima je 1993. objavio knjigu „Uranijumska bojna polja u zemlji i inostranstvu: Upotreba osiromašenog uranijuma od strane Ministarstva odbrane SAD“, u kojoj se bave ispitivanjem uranijuma u ​​SAD i Pentagonovom upotrebom oružja u inostranstvu. SAD i njihovi saveznici bacili su preko 300 tona osiromašenog uranijuma u ​​Iraku.„Pronašao sam mnogo [zdravstvenih] problema. Na toj konferenciji sam mnogo naučio i dobio puno medicinskih studija o ljudima u Iraku i urođenim manama, kancerima. To su bile glavne stvari koje su se dešavale u njihovoj zemlji, a neki od karcinoma su bili kao onaj od kog je umro moj otac. Išao sam u bolnice u Iraku da lično vidim ljude koji su bili žrtve", kaže aktivista.Ali, najveći šok bila su iračka deca koja su rođena nakon američkog bombardovanja. Kada ih se seti, ne može da zadrži suze.„Govorim o veoma ozbiljnim urođenim manama. Možete li da zamislite da uđete u neko mesto i vidite dete sa jednim okom, sa ogromnom glavom? To je kao da nije čovek. A upoznao sam ovog dečaka. Imao je tri godine, bio je sa majkom i imao je veliku glavu, hidrocefalus. Bio je kost i koža, sa jednim okom izvrnutim na gore, drugim na dole, sa sićušnim nogama. Majka ga je držala i brisala mu krv iz usta. Bilo je strašno. Dok sam izlazio iz bolnice, suze su počele da mi teku niz lice“, seća se Lopez.Gajgerov brojač ne laže: Oružje sa osiromašenim uranijumom je radioaktivnoLopez je sumnjao da su ovi užasni urođeni defekti i porast broja slučajeva raka uzrokovani radioaktivnošću i toksičnošću osiromašenog uranijuma. Pripremajući se za put u Irak, uzeo je svoj Gajgerov brojač. Detektor zračenja „mogao bi da identifikuje alfa, beta i gama zrake, kao i da identifikuje da li je u pitanju osiromašeni uranijum ili nešto toplije od njega“, navodi istraživač.Dok je bio u Bagdadu, Lopez je posetio sklonište Amirija, koje je 13. februara 1991. bilo meta američkog vazdušnog napada u kojem je poginulo preko 400 civila, uključujući decu.„Bio je to užazan prizor krvi i kose ljudi i dece na zidovima. Tu je bila i prostorija sa njihovim slikama. Bio sam tamo sa japanskom delegacijom i za njih je to bilo uobičajeno. Ne uobičajeno, ali oni su dobro znali o senkama na zidu i o kosi i krvi zbog onoga što se desilo u njihovoj zemlji kada su bombardovani. Tako da su sve ovo razumeli.”Kako kaže, u skloništu je u trenutku udara rakete Tomahavk bilo više od 600 dece i školaraca, a svedoci su mu ispričali kako je taj udar izgledao.Lopez je odlučio da pronađe ostatke projektila korišćenih tokom američkog bombardovanja Bagdada i drugih područja i izvrši merenja. Znao je da se obično prirodni nivoi pozadinskog zračenja mogu kretati između pet i 60 otkucaja u minuti, ili malo više. Sve što je više od toga značilo je potencijalnu radioaktivnu kontaminaciju.Zatim je otputovao do mesta na granici između Kuvajta i Iraka, nazvanog „Autoput smrti“, gde je hiljade iračkih tenkova i oklopnih vozila probušeno i spaljeno municijom sa osiromašenim uranom koju su ispalili američki A-10 Varthogs.Tamo je u rupama oštećenih rezervoara dobio očitavanja od oko 100-120 obrtaja u minuti. Lopez je takođe sakupio male komade metala kao uzorke koji su pokazali očitavanje od 600 obrtaja u minuti.„Našao sam i nekoliko projektila od 30 milimetara, koji su promašili metu i udarili u zemlju i odbili se. Bili su netaknuti, pa sam ih proverio detektorom, misleći da ću dobiti 600 obrtaja u minuti. Dobio sam 2.500 u minuti na ovim projektilima i jedini zaključak koji sam iz toga mogao izvući je da se nuklearni otpad iz nuklearnih postrojenja mešao sa takozvanim osiromašenim uranijumom. I ovo je postalo još alarmantnije."Oružje sa osiromašenim uranijumom napravljeno od radioaktivnog otpadaLopez je pokušao da otkrije zašto su SAD uopšte odlučile da koriste osiromašeni uranijum za svoju municiju. Njegova knjiga „Uranijumska bojna polja u zemlji i inostranstvu: Upotreba osiromašenog uranijuma od strane Ministarstva odbrane SAD“ objašnjava da je osiromašeni uranijum nusproizvod procesa obogaćivanja uranijuma kojim se fisioni izotop uranijum-235 (U235) ekstrahuje iz prirodnog uranijuma za kasniju upotrebu kao gorivo za nuklearne reaktore.Prirodni uranijum, srebrno-sivi metal, sadrži 0,7% U235, 99,3% U238 i malu količinu U234 po jedinici mase. Nakon proizvodnje 85 kilograma obogaćenog uranijuma, dobija se 915 kilograma U238, odnosno osiromašenog uranijuma.Pentagon tvrdi da U238 zadržava "samo" 60% radioaktivnosti prirodnog uranijuma i emituje alfa čestice, koje imaju malu dubinu prodiranja i mogu se zaustaviti na koži. Unutar tela, međutim, alfa emiteri mogu biti izuzetno štetni, oštećujući osetljivo tkivo. Nakon eksplozije projektila sa osiromašenim uranijumom, mikroskopska i lagana prašina uranijuma može da se prenese vetrom, da se udahne, proguta ili uđe u telo kroz ranu, kasnije izazivajući rak i oštećenje hromozoma.„Treba imati na umu da je osiromašeni uranijum radioaktivni otpad koji je trebalo odložiti“, istakao je Lopez u svojoj knjizi. „Međutim, američka vlada je sačuvala skoro sav otpad sa osiromašenim uranom još od ranih 1940-ih. Štaviše, mogu se kupiti za komercijalnu upotrebu“, kaže istraživač. Do danas, SAD su akumulirale masivno skladište osiromašenog uranijuma u iznosu od preko 700.000 metričkih tona.Zašto Pentagon toliko voli osiromašeni uranijumLopez je objasnio da je sa vojnog stanovišta najvažnija osobina osiromašenog uranijuma njegova velika gustina, relativno niska cena proizvodnje i dostupnost. Materijal se koristi za oklop tenkova i projektile različitih veličina.Municija visoke gustine sa osiromašenim uranijumom lako probija tenkove i druga oklopna vozila. Iako projektili od volfram karbida mogu da urade isto, osiromašeni uranijum je jeftiniji, pristupačniji i nudi veće marže za američke vojne firme.S druge strane, pretvaranje istrošenog uranijuma u ​​metke i granate postalo je „genijalno“ rešenje za američku nuklearnu industriju za to kako da se „reši“ radioaktivnog otpada, rekao je Lopez u svojoj knjizi. Dakle, novac ima ključnu ulogu, pa se testiranje i upotreba oružja sa osiromašenim uranom od strane SAD nastavljaju se nesmanjenim intenzitetom, kaže aktivista.Ali, da li je Pentagon ikada bio svestan dugotrajne opasnosti u vezi sa projektilima sa uranijumom?Interni dopisi Ministarstva odbrane SAD, koji su procurili u štampu krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, ukazuju na to da je Pentagon znao. Ali zašto bi ipak koristili toksičnu i radioaktivnu supstancu?Dokument od 1. marta 1991. ukratko pokazuje stav Ministarstva odbrane SAD prema upotrebi oružja sa osiromašenim uranom. Autor dopisa je potpukovnik SAD M.V. Ziemn u Los Alamos laboratorijama u Novom Meksiku, a dokument glasi: „Postojala je i nastavlja da postoji zabrinutost u vezi sa uticajem osiromašenog uranijuma na životnu sredinu. Stoga, ako niko ne iznese argumente za efikasnost osiromašenog uranijuma na bojnom polju, meci sa osiromašenim uranijumom mogu postati politički neprihvatljivi i biti izbrisani iz arsenala."U dopisu je dalje pisalo: „Ako su penetratori sa osiromašenim uranijumom dokazali svoju vrednost tokom naših nedavnih borbenih dejstava, onda bismo trebali da obezbedimo njihovo buduće postojanje (dok se ne razvije nešto bolje)“, dodajući „treba da imamo na umu ovo osetljivo pitanje kada se napišu izveštaji nakon akcije“; u suprotnom SAD mogu izgubiti „vrednu borbenu sposobnost“.Zašto Pentagon i Bela kuća kriju smrtonosne posledice OUDokumentarni film Uranijum 238: Pentagonovo prljavo polje (2009), koji je koristila Lopezova međunarodna koalicija za zabranu uranijumskog oružja (ICBUW) kao deo svoje međunarodne kampanje za zabranu osiromašenog uranijuma, kaže da Pentagon poriče da municija sa osiromašenim uranijumom može dovesti do kancerogenih bolesti, urođenih mana i kontaminacije životne sredine.Američko ministarstvo odbrane je čak izmislilo neku vrstu „diplomatije“ kako bi uverilo svetsku zajednicu i američke građane da nema razloga za brigu, navodi ICBUW. U međuvremenu, SAD ne samo da nisu obavestile pogođene države – Irak, Bosnu, Srbiju, Siriju – o opasnostima od osiromašenog uranijuma, već su i više puta izlagale američke vojnike toksičnom i radioaktivnom otpadu. Dokumentarac navodi da je oružje sa osiromašenim uranijumom u svim delovima osim svog imena „prljava bomba“ – mešavina eksploziva i radioaktivnog materijala koju koriste teroristi. Ipak, nekako se meci sa osiromašenim uranijumom još uvek nazivaju „konvencionalnim oružjem“.Moglo bi se lako zamisliti da, ako bi američka vlada priznala opasne efekte osiromašenog uranijuma, ovo oružje bilo zabranjeno, uticajnim odbrambenim ugovaračima oduzet profit, a Vašington bi dobio gomilu tužbi sa zahtevima za kompenzaciju.A SAD nisu jedina zemlja koja koristi osiromašeni uranijum kao oružje - to rade i neki od njenih saveznika u NATO, smatra Lopez.„Smrtonosni efekat osiromašenog uranijuma se čuva u tajnosti iz istog razloga iz kog druge zemlje kriju to oružje koliko god mogu - jer znaju da krše međunarodne zakone i međunarodne konvencije o oružju, znaju da će morati da plate cenu jednog dana i mogu završiti sa tužbama za kršenje međunarodnih zakona. I tako pokušavaju da se zaštite. Istovremeno, žele da i dalje čuvaju to oružje jer se plaše da ga imaju i druge zemlje“, zaključio je Lopez.

https://lat.sputnikportal.rs/20230426/ruska-ambasada-u-londonu-zapad-ukrajini-dodelio-ulogu-deponije-za-radioaktivni-otpad-1154756153.html

https://lat.sputnikportal.rs/20231106/osiromaseni-uranijum-ne-ubija-samo-srbe-i-albanci-podneli-tuzbe-protiv-nato-1163395815.html

sad

irak

srbija

ukrajina

2023

Vesti

sr_RS

vojska i naoružanje, sad, osiromašeni uranijum, oružje, nuklearni otpad, irak, srbija, ukrajina