Sve radi da destabilizuje BiH: Hoće li Šmit nametnuti izmene izbornog zakona
© Foto : Sputnjiku ustupila RTRS
Pratite nas
Svi postupci i govori takozvanog visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita govore u prilog tezi da želi izmene izbornog tako da omogući Bošnjacima da postanu dominantan narod u BiH koji će preglasavati druga dva konstitutivna naroda. Otkada se pojavio u BiH, Šmit nikada nije povukao potez koji nije destabilizovao BiH. Tako će biti i sada.
Za političkog analitičara iz Banjaluke, veoma je simptomatično to da je Šmit, kada je izrekao pretnju da će nametnuti izmene izbornog zakona, pomenuo „građani i građanke“ BiH treba da biraju svoje političke predstavnike, a ne konstitutivni narodi kako stoji u Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH.
„Rekao je da se i on zalaže za građansku državu i da bi nametnuo zakon, verovatno, u tom nekom obliku u kojem bi se nacionalnost isključila kao mogućnost izbora“, navodi naš sagovornik.
Bošnjačka elita uz pomoć Šmita želi dominaciju u BiH
A kako bi izgledala ta „građanska“ BiH koju priželjkuju bošnjačka politička elita i Zapad: prema njihovim planovima, BiH bi imala predsednika republike i dva potpredsednika, Dom naroda koji je, prema Kozomarinim rečima, poslednja brana zaštite nacionalnih interesa konstitutivnih naroda bio bi razvlašćen, dok bi se članovi Predsedništva, kao i predsednik Republike Srpske birali bi se na celoj teritoriji BiH, a ne kao do sada, u entitetima.
„Taj projekat, koji žestoko forsira američka ambasada u Sarajevu cele ove godine znači potpuno obezglavljivanje Republike Srpske, otimanje njene imovine i svih mogućnosti nacionalnog glasanja u zajedničkim organima BiH. Bošnjaci hoće takve izmene izbornog zakona i bez daljnjeg je jasno da i Šmit razmišlja u tom pravcu“, tvrdi Kozomara.
Šmit ne može ništa da nametne
Prema rečima savetnika predsednika Republike Srpske, Ognjena Tadića, sva analiza Šmitovih poteza završava se na rečenici da on nije visoki predstavnik i da ne može ništa da nametne. Pogotovo ne nešto što bi bilo na snazi u Republici Srpskoj.
„Ukoliko politički predstavnici u Federaciji BiH prihvate tako nešto, moraju da znaju da to nas ne obavezuje i da će Republika Srpska da štiti Dejtonski sporazum, da iskoristi svoja prava iz izbornog zakona BiH i dopuni postojeći izborni zakon Republike Srpske odredbama koje omogućavaju demokratske izbore koje nije odredio nikakav stranac“, poručuje on i dodaje da se to odnosi na nivo lokalnih izbora i nivo organa Republike Srpske.
Šmit ima, kako naš sagovornik kaže, suludu potrebu da se dopadne bilo kome, pa kada želi da nešto nametne nešto što ide u korist Hrvatima, to pokušava da predstavi kao njegov ustupak njima. Isti princip koristi i kod Bošnjaka.
„Sada pokušava da dobije naklonost opozicije, i iz Republike Srpske i iz FBiH, time što im obećava nekakve tehničke izmene zakona. Dakle, ovde se ne radi o tome da Šmit želi da uradi bilo šta što ima veze sa izbornim procesom. On želi da iskoristi svaku moguću temu da bi proširio uticaj i na taj način, umesto odluke Saveta bezbednosti UN, dobije „terenski legitimitet“," objašnjava Tadić.
Međutim, tako nešto je em besmisleno, em protivustavno i ne može da prođe u Republici Srpskoj. Jedino rešenje je uspostavljanje punog suvereniteta BiH i prekidanje svake priče o visokim predstavnicima, ističe Tadić.
Moraće da spusti loptu
Pitanje izmene izbornog zakona prvi put u poslednjih deset godina ujedinilo je vlast i opoziciju u Republici Srpskoj – svi se slažu da su izmene potrebne, ali da o njima treba da se dogovore politički predstavnici konstitutivnih naroda, a ne da ih nameće stranac, ocenjuje Kozomara.
Naš sagovornik podseća da je Republika Srpska imala svoj izborni zakon, ali da je Pedi Ešdaun nametnuo njegove izmene i nadležnosti u pogledu izbora prebacio u nadležnost zajedničkih organa.
Sada, kao odgovor na Šmitove pretnje, iz Banjaluke stiže odgovor da će istog dana kada izmene izbornog zakona budu nametnute, Republika Srpska usvojiti svoj zakon o lokalnim izborima.
„Ako bi Republika Srpska donela svoj izborni zakon, to bi bilo zabadanje prsta u oko Amerikancima i OHR-u i njihov odgovor bi, verovatno bio vrlo surov, možda dođe i do nekih, ne velikih, ali sigurno manjih sukoba u BiH“, smatra Kozomara.
Zbog svega toga, Šmit će ipak morati da spusti loptu i pusti konstitutivne narode da se dogovore, dodaje on.
„Ono što će biti sporno jeste kako će se birati hrvatski član Predsedništva jer Bošnjaci neće hteti da se tako lako odreknu mogućnosti da biraju sebi podobnog Hrvata za trećeg člana Predsedništva. A do radikalnih promena za koje se oni zalažu, da bude jedan predsednik republike i dva potpredsednika - to se u ovom veku sigurno neće dogoditi“, objašnjava Kozomara.
Jedino što Šmit radi je destabilizacija BiH
Otkako se pojavio na političkoj sceni BiH, Šmit nijednu stvar u BiH nije uradio da smiri strasti – kao da se trudi da provocira nagle reakcije, kaže politikolog Vojislav Savić.
„Zato mislim da je metodičan i jednoglasan pristup Republike Srpske dobar jer je to jedina garancija da u Srpskoj neće proći, da to nije stvar ličnog avanturizma, kako on predstavlja, nego stvar odbrane minimalnih interesa. Jer mi govorimo samo o odbrani elementarnog digniteta“, napominje on.
Poenta spora sa Šmitom je u tome da on ne može nametati izborni zakon, sve i da u njemu piše da Srbi imaju potpunu autonomiju u sprovođenju izbora. To je, smatra Savić, glavni nesporazum između Banjaluke i Sarajeva. U Sarajevu, Šmit je dobar kad svoje odluke nameće drugima, a nije dobar kada nameće stvari koje Bošnjacima ne idu u korist.
„S druge strane, mislim da u Banjaluci postoji principijelan i dugoročan stav da, šta god on nametao, pa makar to bilo da Republika Srpska može da se otcepi, nije dobro zato što on to nameće. To mora biti proizvod volje ljudi koji žive u Srpskoj, a ne proizvod volje čoveka koji nema ni legalitet, ni legitimitet da radi to što radi. Uz to, i njegova institucija je neprirodna i nezamisliva u 21. veku“, objašnjava Savić.
Šmitov problem je što nema represivni aparat koji bi sproveo njegove odluke – kako bivši nemački ministar misli da nametne da neki zakoni važe u Republici Srpskoj ako nema instrumente koje bi to osigurali.
„Zbog toga mislim da je jako opasno igrati se sa takvim izjavama i tako velikim stvarima jer to može da dovede do eskalacije koja nikome nije potrebna, pa čak ni Bošnjacima, koji trenutno izgledaju najmilitantnije u BiH“, konstatuje Savić.
19 Decembar 2023, 16:59
