Hodža iz Bosne podiže decu i penzionere na oružje - Zapad zatvara oči
Pratite nas
Novi ispad jednog od imama iz Bosne i Hercegovine ponovo poziva muslimansko stanovništvo na vojnu gotovost, dižući nepotrebno paniku i radikalizujući tamošnju omladinu.
To ocenjuje politikolog Vojislav Savić koji za Sputnjik kaže da takva retorika ne može ugroziti generalnu bezbednost društva, ali da je ne treba ni ignorisati već da je potrebno znati sa čime se suočavamo.
Imam Harun Hodžić rekao je na verskom predavanju u Nemili kod Zenice da svako dete treba da nauči da koristi oružje, a da od svake lovačke sekcije treba napraviti formaciju spremnu da se brani. Njegova ideja dalje podrazumeva da se u lovačka udruženja dovedu penzioneri, demobilisani pripadnici Armije BiH.
Hodžić je inače bivši pripadnik zloglasne 7. muslimanske brigade Armije BiH u čijem su se sastavu nalazili mudžahedini koji su počinili stravične zločine nad srpskim narodom u Bosni i Hercegovini.
Poziv na oprez
Vojislav Savić navodi da u Republici Srpskoj postoji nivo opreza uz pažljivo posmatranje ovakve vrste radikalnog islamizma, baš iz razloga što je taj tip opasnosti vrlo realan. Ipak, oprez ne znači i paniku, pa Savić navodi da ovakve izjave ne mogu destabilizovati samu državu.
Ti ljudi postoje i žive među nama. Naravno, njihovi ispadi nisu na nivou koji može da ugrozi generalnu bezbednost države i društva, ali bi takođe bilo glupo to ignorisati i praviti se da ne postoji. Samo treba biti oprezan i razuman i znati iznutra sa čim se suočavate, rekao je Savić za Sputnjik.
On napominje da postoji drugi problem kada je reč o radikalnom islamu u Bosni i Hercegovini, a to je zatvaranje očiju međunarodne zajednice pred ovakvim primerima. Godinama se iz Banjaluke ukazivalo na fenomene poput imama Hodžića, ali to nije nailazilo na dobru recepciju. Zapadna javnost je po pitanju jedne teme vrlo osetljiva i ta tema bi joj definitivno privukla pažnju, a to je kombinacija radikalnog islamizma i antisemitizma. Savić objašnjava da je i jedno i drugo vrlo izraženo među bošnjačkom populacijom u Federaciji BiH, ali da se ta činjenica svesno prenebregava, jer su bošnjački političari „najpedantniji“ kada je u pitanju izvršavanje američke volje.
Ovo je razlog zbog koga se militantnim ispadima žmuri na jedno oko, dok se činjenica da ekstremizam postoji i da takvi ljudi žive ne samo u islamskoj zajednici, već i među bošnjačkom politikom elitom, svesno ignoriše.
Kompleks večite žrtve
Dok je Hodžić upoređivao ratom zahvaćeno Sarajevo iz 1992. godine sa aktuelnom situacijom u Gazi, drugi govornik na predavanju, Nezim Halilović Muderis, izjavio je da „agresija na BiH traje“ i da je do danas neprekinuta. Halilović je inače neformalni vođa vehabija, imam fahdove džamije u Sarajevu i ratni komandant 4. Muslimanske brigade Armije BiH u Konjicu.
Savić ovaj fenomen večite žrtve tumači nedostatkom identiteta i neuspelim pokušajima da se nacionalna istorija izmisli na prelazu iz dvadesetog u dvadeset prvi vek.
Osećaju se napadnutim zato što je na takvim mitovima izgrađen njihov politički identitet nakon rata. To je nacija koja se veoma kasno konstituisala, uzimajući u obzir prilike za Evropu. U nedostatku drugih nacionalnih simbola i ideja koje pokreću javnost i diraju neuralgične tačke jedne nacije, vi morate da pravite mitove. Međutim, jako je teško napraviti mit uz ovoliko kamera, medija i javnosti.
Protest u Sarajevu protiv hapšenja Nasera Orića - arhivska fotografija
© AP Photo / Amel Emric
Sputnjikov sagovornik objašnjava da svaka nacija ima svoj mit o nastanku i ideju vodilju koja pokreće čitav narod. Za Srbe je Kosovski mit predanje koje nas vuče i pokreće. Međutim, Savić govori kako se kod Bošnjaka javlja uloga žrtve i osećaj večite napadnutosti, koja je prisutna čak i kod ozbiljnih intelektualaca.
To nije zdravo okruženje u kojem treba da oblikujete svoju javnost i nove naraštaje. Tako dobijamo pojedince koji nisu sposobni da se nose sa bilo kakvim dijalogom. Znam i po mlađim ljudima koji dolaze iz Sarajeva, oni su potkapacitirani za dijalog. Oni ne mogu uopšte da uvaže drugu stranu jer su godinama bivali razmaženi i tetošeni od strane međunarodne zajednice i povlađivano im je za sve živo u Bosni i Hercegovini. To prosto ne može da funkcioniše kada prekoputa imate interese drugih naroda i drugačiju viziju Bosne i Hercegovine.
Koliko su uticajni?
Vojislav Savić govori da je vrlo teško izmeriti dalekosežnost uticaja koji imami poput Hodžića imaju. Kada ne postoji adekvatno istraživanje i kada vam je uskraćen pristup jednoj internoj javnosti poput njihove, teško je izmeriti do koliko ušiju ovi militantni pozivi stižu.
Imate, naravno, ljude koji su popularni na „Tik toku“ i drugim društvenim mrežama poput Elvedina Pezića i niza raznoraznih drugih karikatura, međutim, ovi su mnogo opasniji jer neprilagođavaju svoj sadržaj društvenim mrežama, već se obraćaju živim ljudima. To može doneti posledice koje nam nisu odmah vidljive, već mogu delovati sa odloženim dejstvom.
Savić zaključuje da situacija ne bi bila ni približno ista da je nešto slično izgovoreno u srpskim verskim ili političkim krugovima. Dupli standardi i favorizovanje bošnjaka od strane međunarodne zajednice definitivno bi doveli do dijametralno suprotne reakcije.
Da je to izgovorio neki naš sveštenik i da je to javno obišlo region, mi bismo u roku od tri sata imali 40 hiljada izjava, 20 hiljada saopštenja i pet milijardi zabrinutih ambasadora, a ovako će cela situacija proći ispod vode jer se bošnjačkoj javnosti povlađuje. To im dugoročno neće doneti ništa dobro, jer su to sve mali, kratki ustupci koji vas na kraju onesposobe da realno sagledate svoju sliku i sliku Bosne i Hercegovine.
