Velika bitka u Srbiji počela globalističkom, a završava – patriotskom agendom
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
U početku izborne kampanje u Srbiji, izgledalo je da će biti svedena na atmosferu koja ne odgovara ozbiljnosti trenutka u kome se Srbija nalazi. Ali, kako je odmicala, stranke su težište pomerile na pitanje Kosova i Metohije. To se dogodilo zbog raspoloženja građana, ali i zbog poruka koje su Srbiji upućivali strani državnici.
Tematika koja je prevladavala u početku predizborne kampanje u Srbiji odgovarala je i vlasti i dobrom delu opozicije. Govorilo se, sa jedne strane o uspesima vlasti, prugama, putevima i međunarodnim uspesima Srbije, dok je opozicija govorila o demokratskom deficitu, aferama, standardu građana, inflaciji, cenama, navodi politički analitičar i glavni urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović.
Konsenzus oko francusko-nemačkog plana
Takva postavka stvari odgovarala je svim političkim akterima, a „blagoslovili“ su je i uticajni predstavnici nevladinog sektora.
„Međutim, kako je vreme odmicalo i kako se spoljnopolitička dinamika razvijala poslednjih nedelja, postalo je očigledno da se Kosovo i Metohija, kao ključne spoljnopolitičke teme ne mogu gurnuti pod tepih. Tako da su u poslednjim nedeljama kampanje, Kosovo i Metohija u celini, a francusko-nemački plan posebno, iskočili u prvi plan“, kaže Vukadinović.
Temu Kosova i Metohije i prihvatanja, odnosno neprihvatanja francusko-nemačkog plana, prema rečima našeg sagovornika, nametnula je takozvana nacionalna opozicija, ali je i vlast poslednjih dana shvatila i prihvatila da se od nje ne može pobeći i počela da o tome govori na drugačiji način.
Na kraju, i prozapadna opozicija počelaje da se o francusko-nemačkom planu izjašnjava sve kritičkije.
„Tako da bi se, ukratko, moglo reći da je kampanja počela u jednom „evropskom“ i „globalističkom“, a da završava u naglašenom patriotskom tonu sa Kosovom i Metohijom kao centralnom temom i neprihvatanjem francusko-nemačkog plana kao maltene temeljne saglasnosti oko koje se de fakto slažu i vlast, i oba dela opozicije“, ističe naš sagovornik.
Bilo bi lepo da takva vrsta konsenzusa postoji, ne samo tokom kampanje, već da takvo stanje bude redovno, dodaje on.
Građani i Zapad nametnuli centralnu temu kampanje
Na to da centralna tema postane francusko-nemački plan, prema Vukadinovićevom mišljenju, uticale su, kako poruke koje su Srbiji stizale sa Zapada, tako i činjenica da su stranke sagledale i usvojile ono što je biračima zaista važno.
S jedne strane, sa približavanjem dana glasanja, stranke su shvatile da je velika većina biračkog tela patriotski orijentisana, u jačem ili blažem smislu, i u apsolutnom smislu je protiv sankcija Rusiji i priznanja kosovske nezavisnosti. To važi kako za glasače vlasti, tako i za glasače svih opozicionih stranaka, u velikoj meri uključujući i glasače takozvane proevropske opozicije.
„To je jedan od glavnih faktora koji sada, kako se bliži trenutka glasanja, sve aktere, i iz vlasti i iz opozicije motiviše da malo više zagude u patriotske strune“, objašnjava Vukadinović.
Sa druge strane, nastupi i izjave predstavnika zapadnih sila, takođe su uticale na nametanje Kosova i Metohije i francusko-nemačkog plana kao glavnih tema kampanje, dodaje on.
„To je i normalno, teško je raspravljati o uređenju travnjaka u trenutku kada vam kuća gori. A neki su zamišljali, mislim na neke iz vlasti i neke iz opozicije, da mogu da vode kampanju pričajući samo o procentima, inflaciji, kilometrima pruga i puteva, a ne o onome što neposredno preti državi Srbiji“, naglašava Vukadinović.
Referendum za i protiv Vučića
Za analitičara Dejana Vuka Stankovića, izborna kampanja je svedena na referenduma za i protiv Aleksandra Vučića, preko čega se prelamaju sve druge političke teme – od ekonomije, preko stanja institucija u društvu do kosovskog pitanja.
Prema njegovom mišljenju, polemike se više orijentišu na ličnu i moralnu stranu političkih aktera, nego što se ozbiljno diskutuje o pravcima društvenog razvoja.
„Tu postoji neka vrsta, što prećutkivanja, što intelektualne inercije i nedovoljnog promišljanja kako i šta dalje. Video sam da takozvana proevropska opozicija iz taktičkih razloga zauzima distancu prema Šolc-Makronovom planu. Ta distanca je retorički uvod u moguću koaliciju sa desnicom. I to je, otprilike sve. Nema kreativnih rešenja, nikakve nadopune političkog kursa, niti kod relevantnijih subjekata imate neko osmišljeno i konkretizovano zalaganje za diskontinuitet“, objašnjava on.
Vlast, dakle, nudi kontinuitet politike koju sprovodi i u koju veruje, dok se opozicija zalaže za, kako Stanković kaže, čudan model diskontinuiteta, u kome bi po ugledu na DOS u koaliciju ulazio svako sa svakim samo da Vučić padne sa vlasti.
Francusko-nemački, odnosno Šolc-Makronov plan, kako ga Stanković naziva, nije prema njegovom mišljenju zauzeo centralno mesto u izbornoj kampanji iako bi, kako smatra, trebalo da bude.
„Francusko-nemački plan je za desnu opoziciju parola, gde oni lagodno mogu da ga odbiju, za vlast je neprijatna spoljnopolitička okolnost sa kojom objektivno teško mogu da izađu na kraj, a za tzv. proevropsku opoziciju to je tačka oko koje se ćuti, osim marginalnih građanističkih partija koje su za priznanje Kosova i utopiju članstva Srbije u EU. Francusko-nemački plan je, dakle, tačka oko koje se ne vodi rasprava, kao da je sve o tome već ispričano ili kao da tu nema ničeg osim pukog da ili ne, što najviše odgovara onima koji su ga predložili, kao i samom Kurtiju“, navodi Stanković.
U pogledu francusko-nemačkog plana, srpska javnost nije iznijansirana, a uz to, on nije tema na kojoj može da se politički profitira jer on ne zavisi od Srbije, dodaje naš sagovornik.
Inercija postoji i oko pitanja ekonomskog razvoja, a jedina tema oko koje postoji uslovna saglasnost za Stankovića je da ne treba kopati litijum.
„Tu postoji jedini konsenzus, pri čemu je kod vlasti iznuđen, a kod opozicije je demagoški. A sve ostalo lebdi u vazduhu. Suštinski, niko se ne ponaša politički odgovorno prema izazovima savremenosti, koji su onda i teme kampanje“, zaključuje Stanković.
