Milica Đurđević Stamenkovski: Nema saveza sa prozapadnim snagama – ne dopuštamo rastakanje Srbije!
© Sputnik . Dejan Simić
Pratite nas
U okolnostima sa kojima se naša država i narod suočavaju, neophodno je podržati državotvorne snage, jer su one garancija da neće biti daljeg rastakanja Srbije, rekla je u intervjuu za Sputnjik Milica Đurđević Stamenkovski, jedan od lidera koalicije „Nacionalno okupljanje“.
Prema rečima prve dame Zavetnikakoji su u koaliciji sa Dverima, državotvorne snage „daju kondiciju celokupnom sistemu zemlje i mogu da pruže adekvatan odgovor na sve ultimatume sa kojima se Srbija suočava.
„Ako nemate odnos prema Ustavu, ako nemate odnos prema državnim okvirima, licemerno je govoriti šta ćete uraditi u ekonomiji, poljoprivredi, prosveti… Jer, ako poništavate suverenitet jedne države, ne možemo verovati u vaše dobre namere“, kaže Đurđević Stamenkovski.
Zašto nacionalna koalicija izlazi u više kolona
To što nije došlo do ujedinjenja nacionalne opozicije u jednu kolonu, naša sagovornica objašnjava različitim percepcijama „Nacionalnog okupljanja“ i koalicije „NADA“ oko postizbornih koalicija.
„Koalicija „NADA“ se apriori opredelila za postizbornu koaliciju sa prozapadnom opozicijom. Mi smo smatrali da je to nedopustivo, naročito zato što u okviru te opozicije imamo stranke podržavaju primenu francusko-nemačkog plana, čak idu i korak dalje, neke su za priznanje nezavisnosti Kosova“, kaže Đurđević Stamenkovski.
Prema njenim rečima, „Nacionalno okupljanje“ se u postizbornom procesu neće opredeljivati tako što će jedini aršin za pravljenje koalicija biti smena vlasti, bez uzimanja u obzir političkih principa. Crvene linije za ovu koaliciju su, kako kaže, odbacivanje francusko-nemačkog plana za KiM, neuvođenje sankcija Rusiji i zaštita ekonomskog suvereniteta Srbije.
Kako zaustaviti primenu francusko-nemačkog plana
Ukoliko se nastavi sa primenom francusko-nemačkog plana, Srbija će, objašnjava Đurđević Stamenkovski, doživela svoj konačan kraj na Kosovu i Metohiji.
„Nažalost, ta primena je već počela. U parlamentu su usvojene i diplome lažne države Kosovo, i lične karte. Srbija se povukla i sa severa KiM. Stanje na KiM je veoma složeno i teško. Zahteva hitnu reakciju i državničku logiku i zahteva prekid svih ustupaka kojima smo se rukovodili, a zauzvrat nismo dobili ništa“, ističe naša sagovornica.
Preokretanje pregovaračkog procesa biće težak posao – kada uđete u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne – nemoguće ga je preokrenuti preko noći.
„Sada je najvažnije da konsolidujemo snage, da trezveno sagledamo situaciju i da, ako ništa drugo, prestanemo da nanosimo štetu. Da prestanemo da idemo u pravcu mape puta ka članstvu Kosova u UN“, kategorična je Đurđević Stamenkovski.
U Generalnoj skupštini UN, Srbija uživa većinsku podršku i trebalo bi nastaviti sa procesom otpriznavanja kosovske nezavisnosti.
„Neophodna je sveobuhvatna diplomatska ofanziva. Neophodno je biti mudar i sačekati kako će se događaji razvijati. Jer, ako neko uporno insistira na pravno obavezujućem sporazumu, ako neko insistira na konačnom i trajnom rešenju koje se licemerno naziva kompromisom, to pokazuje da su oni strana kojoj se žuri. Nama se ne žuri. Ne prepoznajem interes Srbije da u ovom času mi formalizujemo neko konačno rešenje“, decidna je Đurđević Stamenkovski.
Zašto bi Srbija bila za konačno rešenje kosovskog pitanja u ovom trenutku, kada je situacija za nju nepovoljna, pita se ona.
Ekonomski suverenitet i zaštita seljaka
Govoreći o vraćanju ekonomskog suvereniteta, Đurđević Stamenkovski naglašava da se zalaže za osnivanje srpske banke koja će podržavati srpske preduzetnike.
Ukoliko se želi da poljoprivreda postane razvojna šansa, potrebno je u okviru vlade formirati specijalističke timove, koji će ići od sela do sela, jer, prema njenom mišljenju, institucije mogu da steknu pravo stanje stvari samo ako se pokrenu ka narodu.
„Potrebno je da institucije naprave dogovor sa narodom, da se napravi direktna komunikacija između institucija kako bi se dao podsticaj oživljavanju srpskog sela“, kaže Đurđević Stamenkovski.
Takođe, podsticaje bi trebalo dati i srpskim privrednicima.
„Nismo protiv stranih investitora, ali nije logično da se oni subvencionišu samo za otvaranje radnih mesta. Nepohodno je da postoji još jedan uslov, da oni povežu naše privrednike, koji bi bili podizvođači i koji će preko stranih investitora da izlaze na strana tržišta“, navodi ona.
Susret sa Zaharovom
O susretu sa portparolkom ministarstva spoljnih poslova Rusije Marijom Zaharovom u Skoplju, tokom samita OEBS-a, naša sagovornica kaže da je bio veoma važan. I Zaharova, kao i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, sa kojim su se predstavnici „Nacionalnog okupljanja“ takođe sreli u Skoplju, osudili su odluku Prištine da Srbi sa KiM ne mogu da glasaju u južnoj srpskoj pokrajini.
„Bila je zainteresovana za posledice primene Vašingtonskog sporazuma i pitala nas je da li je Srbija dobila investicije koje su tada obećane. Odgovorila sam joj da je sve to bila samo šarena laža“, ističe Đurđević Stamenovski.
Vašingtonski sporazum sačinjen je po matrici koju je Zapad prema Srbiji primenjivao od 2000. godine, dodaje ona – princip je da Srbija čini ustupke, a da zauzvrat ne dobija ništa osim obećanja koja nikada nisu bila ispunjavana i to je ono što je, kako naša sagovornica kaže, želela da podcrta svojim pitanjem.
„Susret sa Marijom Zaharovom bio je prilika da još jednom ponovimo stav da ćemo biti čvrsta garancija da neće biti sankcija Ruskoj Federaciji. To je, pre svega, srpski interes. Jer, svi smo svesni da naše sankcije ne bi pogodile rusku ekonomiju, ali bi itekako pogodile Srbiju u svakom smislu te reči“, smatra Đurđević Stamenkovski.
BRIKS – alternativa za EU
Što se tiče o ideje da Srbija pristupi BRIKS-u, naša sagovornica se, kako kaže, zalaže za realno rešenje koje odgovara trenutku – Srbija bi trebalo da zatraži status posmatrača u toj organizaciji, što je standardna procedura za pristupanje toj organizaciji.
„Ako Saudijska Arabija ili Ujedinjeni Arapski Emirati žele da postanu deo BRIKS-a, ne vidim razlog da Srbija nema interesa da, ako ništa drugo, bude u društvu tih zemalja. Na taj način se šalje poruka i EU da imamo alternativu, da nismo osuđeni na njih, da ne mogu da se ponašaju kao da Srbija nema nikakav izlaz. Treba jasno staviti do znanja da jesmo zainteresovani za saradnju sa evropskim državama, ali da imamo i druge pravce i vektore spoljne politike“, navodi Đurđević Stamenkovski.
