Priština umesto izbora na Severu KiM bira - duge cevi
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Pratite nas
Aljbin Kurti ne želi nove izbore na severu Kosova, jer bi tako izgubio kontrolu nad ovom teritorijom. S druge strane, ako bude primoran da ih održi dok se to ne desi mogu da prođu meseci, a za to vreme albanski gradonačelnici u četiri srpske opštine mogu da rade šta požele, kaže nekadašnji predsednik OIK Kosovske Mitrovice Slobodan Dimitrijević.
Iako je Aljbin Kurti svečano obećao da će raspisati nove izbore za gradonačelnike u četiri srpske opštine na severu KiM, izgleda da nije bio iskren, jer kada su Srbi pokušali da predaju zahtev za razrešenje albanskih gradonačelnika tih opština – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, onako kako je i predviđeno administrativnim uputstvom, dočekale su ih duge cevi i legitimisanje.
Adminstrativno uputstvo ima ulogu kočnice
Slobodan Dimitrijević, bivši predsednik Opštinske izvorne komisije (OIK) Severne Mitrovice na Kosovu I Metohiji, za Sputnjik kaže da su Srbi ispratili uputstvo koje je svojevremeno doneto, iako ono nije u skladu ni sa zakonima niti sa ustavom na koji se Priština poziva.
„To administrativno uputstvo podrazumeva da se prikupe potpisi 20 odsto građana opštine koji se nalaze u biračkom spisku, posle čega bi se organizovao referendum na koji bi trebalo da izađe 50 odsto plus jedan građanin od upisanih birača. Međutim, da bi se do toga došlo, potrebno je da neko, kao što se juče desilo, podnese zahtev da bi se ova procedura aktivirala. Za pokretanje ovog postupka je bilo potrebno da pristupe najmanje tri građanina, iako ih je juče bilo više pred opštinama, ali na pisarnicama tih opština zahtev nisu hteli da prime, što nije po zakonu,“ objašnjava Dimitrijević.
Odluka bez obrazloženja nije validna
Kako ističe sagovornik Sputnjika, on do sada nije čuo obrazloženje zbog čega je zahtev odbijen, s obzirom da u svakom aktu mora da postoji i objašnjenje zašto se nešto prihvata i odbija, što ga navodi na pomisao da Priština u stvari ne želi nikakve nove izbore na severu Kosova.
„Znači, vi predajete zahtev pravnoj službi/pisarnici opštine i ona mora da ga primi i dostavi gradonačelniku, odnosno predsedniku Skupštine opštine. Ali ovakvo ponašanje ne razumem, i mislim da ne samo da nije u skladu sa zakonom već i da nije ljudski,“ napominje Dimitrijević.
Naš sagovornik takođe tvrdi da nije tačno da, kako su to albanski funkcioneri na severu istakli, procedura administrativnog uputstva nalaže da su tri dana pred podnošenje bilo kakve inicijative, podnosioci u obavezi da obaveste predsedavajućeg skupštine.
„Suprotno od njih, CIK je dao izjavu da je zahtev primila i da će je uzeti u razmatranje. CIK će naravno, ako sve bude po propisima, naložiti opštinama da je zahtev u skladu sa zakonom i sa ustavom i da opštine to moraju da prihvate i sprovedu, jer oni su nadležna institucija za sprovođenje izbornih procesa, referenduma a ne opština,“ napominje Dimitrijević.
CIK je organ koji treba da da ocenu
Povodom izjave ministra administracije i lokalne samouprave u Prištini Eljberta Krasnićija da to ministarstvo nije primio zvanično obaveštenje u vezi sa inicijativom za smenu gradonačelnika od predsednika skupština opština ili članova inicijativne grupe, kako je, to predviđeno administrativnim uputstvom, Dimitrijević napominje da je CIK taj koji ovo ministarstvo treba da obavesti.
„Ono nije obavešteno jer opština nije htela da prihvati zahtev ali u ovom slučaju CIK je taj koji je nadležan da ih obavesti i iskreno verujem da će CIK prihvatiti zahtev koji je dobio. Ako to bude tako, po pravilu idu dva izborna procesa: prvi je referendum na koji mora da izađe 20 odsto od upisanih birača i da glasa da je saglasno sa tim da se sprovedu izbori. A posle toga se tek organizuje izborni proces gde je potrebno a izađe 50 odsto plus jedan upisani birač,“ kaže Dimitrijević.
Do izbora mogu da prođu meseci
Međutim, s obzirom da je uveren da Kurti ne želi izbore na severu Kosova ova procedura, kako upozorava, može da traje mesecima a sve to vreme albanski gradonačelnici u četiri srpske opštine na severu imaće odrešene ruke da rade šta im je volja i kako im je volja, što je izuzetno loše po Srbe sa severa.
Na ova dešavanja reagovao je i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, ističući da odbijanje zahteva za smenu gradonačelnika na Severu predstavlja nastavak terora nad Srbima. A zbog postupka uključivanja policije u ceo ovaj haos predstavnici građana u sve četiri opštine najavili su da će o svemu obavestiti i zemlje Kvinte i predstavnike Evropske unije.
Aktuelni gradonačelnici postavljeni su nakon izbora 23. aprila
koje su Srbi bojkotovali. Na birališta je tada izašlo tek oko 3,5 odsto birača – od ukupno upisanih 45.950, glasačko pravo je iskoristilo njih 1.567, od toga samo 13 Srba.
Na čelo opština na severu, gde Srbi čine više od 95 odsto stanovništva, došla su tako četiri Albanca. Kosovska policija je 26. maja uz pripadnike ROSU nasilno upala u opštine Zubin Potok, Zvečan i Leposavić, a na građane koji su pružali miran otpor bacila je suzavac i šok-bombe.
Tom prilikom je povređeno deset Srba. Tri dana kasnije, tokom nemira u Zvečanu, povređeno je više od 50 Srba i 30 pripadnika Kfora.
