https://lat.sputnikportal.rs/20231207/nbs-zadrzala-referentnu-kamatnu-stopu-na-istom-nivou--1164756956.html
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
Sputnik Srbija
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto, saopštila je NBS i navela da... 07.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-07T12:38+0100
2023-12-07T12:38+0100
2023-12-07T12:38+0100
ekonomija
srbija – ekonomija
ekonomija
nbs
referentna kamatna stopa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/12/77/127744_0:81:800:531_1920x0_80_0_0_772f288fc378d4a8fd4ab6fdacc12690.jpg
Iz NBS su objasnili da je odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom naredne godine.Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera, navedeno je u saopštenju.Dodaje se da prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu dalje slabljenje globalnih inflatornih pritisaka.U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, inflacija je nastavila da se smanjuje u novembru, a tome su u najvećoj meri doprineli pad cena energenata i niži rast cena hrane i usluga.Pored smanjenja inflacije u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor je imao u vidu i da je rast svetske ekonomije i dalje spor i ispod dugoročnog proseka, na šta su uticale restriktivne monetarne politike centralnih banaka širom sveta, koje su bile neophodne za obuzdavanje inflacije, naveli su iz Narodne banke.Zbog niže inflacije i usporavanja privredne aktivnosti povećana su i očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalje su jaki i vodeće centralne banke ih ističu kao ključne faktore koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu cena energenata, kao i geopolitičkih tenzija u svetu, iako su se svetske cene nafte stabilizovale tokom novembra.U saopštenju se navodi da je Izvršni odbor istakao da su kretanja u domaćoj ekonomiji u skladu sa projekcijama NBS, pa je međugodišnja inflacija nastavila da se smanjuje i u oktobru se spustila na jednocifreni nivo od 8,5 odsto.Smanjenju inflacije najviše je doprineo nastavak usporavanja rasta cena hrane, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, na 7,3 odsto međugodišnje a rast cena hrane u oktobru bio je najniži u prethodne dve godine i iznosio je 10,5 odsto međugodišnje.Izvršni odbor je istakao značaj stabilizacije kretanja na tržištu osnovnih životnih namirnica, čemu je doprinelo i popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, na šta ukazuje i kretanje proizvođačkih cena u prehrambenoj industriji, koje su od početka godine zaključno sa novembrom snižene za 2,1odsto.U narednom periodu se, kako navode iz NBS, očekuje dalje smanjenje inflacije, i to na oko ili ispod 8,0 odsto krajem ove godine, a potom i njen povratak u granice cilja sredinom naredne godine i nastavak kretanja ka centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto do kraja 2024. godine.Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.Iz NBS navode da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio 3,6 odsto, što je više od prve procene.Pokazatelji dostupni na mesečnom nivou ukazuju da se pozitivna kretanja u realnom sektoru nastavljaju i u četvrtom tromesečju, pa je u oktobru industrijska proizvodnja bila veća za 3,0 odsto međugodišnje, proizvodnja u prerađivačkoj industriji bila je veća za 3,3 odsto, a u trgovini na malo zaustavljen je pad količinskog prometa koji je bio prisutan tokom ove godine.Takva dinamika privredne aktivnosti u skladu je s projekcijom Narodne banke Srbije o rastu bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od oko 2,5 odsto.S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta BDP u 2024. godini na 3,0–4,0 odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4,0 odsto.
https://lat.sputnikportal.rs/20231206/putinova-istorijska-poseta-arapskom-svetu-rusija-olivera-ikodinovic-1164728410.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija – ekonomija, ekonomija, nbs, referentna kamatna stopa
srbija – ekonomija, ekonomija, nbs, referentna kamatna stopa
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto, saopštila je NBS i navela da su na nepromenjenim nivoima zadržane i kamatne stope na depozitne, 5,25 odsto i kreditne olakšice, 7,75 odsto.
Iz NBS su
objasnili da je odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom naredne godine.
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu dalje slabljenje globalnih inflatornih pritisaka.
U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, inflacija je nastavila da se smanjuje u novembru, a tome su u najvećoj meri doprineli pad cena energenata i niži rast cena hrane i usluga.
Pored smanjenja inflacije u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor je imao u vidu i da je rast svetske ekonomije i dalje spor i ispod dugoročnog proseka, na šta su uticale restriktivne monetarne politike centralnih banaka širom sveta, koje su bile neophodne za obuzdavanje inflacije, naveli su iz Narodne banke.
Zbog niže inflacije i usporavanja privredne aktivnosti povećana su i očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.
Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalje su jaki i vodeće centralne banke ih ističu kao ključne faktore koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.
Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu cena energenata, kao i geopolitičkih tenzija u svetu, iako su se svetske cene nafte stabilizovale tokom novembra.
U saopštenju se navodi da je Izvršni odbor istakao da su kretanja u domaćoj ekonomiji u skladu sa projekcijama NBS, pa je međugodišnja inflacija nastavila da se smanjuje i u oktobru se spustila na jednocifreni nivo od 8,5 odsto.
Smanjenju inflacije najviše je doprineo nastavak usporavanja rasta cena hrane, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, na 7,3 odsto međugodišnje a rast cena hrane u oktobru bio je najniži u prethodne dve godine i iznosio je 10,5 odsto međugodišnje.
Izvršni odbor je istakao značaj stabilizacije kretanja na tržištu osnovnih životnih namirnica, čemu je doprinelo i popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, na šta ukazuje i kretanje proizvođačkih cena u prehrambenoj industriji, koje su od početka godine zaključno sa novembrom snižene za 2,1odsto.
U narednom periodu se, kako navode iz NBS, očekuje dalje smanjenje inflacije, i to na oko ili ispod 8,0 odsto krajem ove godine, a potom i njen povratak u granice cilja sredinom naredne godine i nastavak kretanja ka centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto do kraja 2024. godine.
Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Iz NBS navode da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio 3,6 odsto, što je više od prve procene.
Pokazatelji dostupni na mesečnom nivou ukazuju da se pozitivna kretanja u realnom sektoru nastavljaju i u četvrtom tromesečju, pa je u oktobru industrijska proizvodnja bila veća za 3,0 odsto međugodišnje, proizvodnja u prerađivačkoj industriji bila je veća za 3,3 odsto, a u trgovini na malo zaustavljen je pad količinskog prometa koji je bio prisutan tokom ove godine.
Takva dinamika privredne aktivnosti u skladu je s projekcijom Narodne banke Srbije o rastu bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od oko 2,5 odsto.
S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta BDP u 2024. godini na 3,0–4,0 odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4,0 odsto.
