Sve tajne Drugog srpskog ustanka - na jednom mestu
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
Ko je bio najbogatiji čovek u Srbiji početkom 19. veka? Ko je “predskazao“smrt Miloša Obrenovića i kraj dinastije Obrenović? Čiji lik je Paja Jovanović iskoristio da naslika Miloševog „čoveka za prljave poslove“?
Mnogo priča krije Muzej Drugog srpskog ustanka u Takovu, kako onih koje je istorija potvrdila, tako i onih oko kojih se istoričari i danas ne slažu.
Njegov kustos Nikola Petaković vodi posetioce kroz postavku „Drugi srpski ustanak i srpska revolucija 1804 -1839“, upoznajući ih sa zvaničnom istorijom, ali i legendama koje se prenose u tom kraju sa generacije na generaciju, i koje kako kaže, treba uzeti sa rezervom.
Muzej Drugog srpskog ustanka ostvoren je 1994. godine u zadužbini poslednjeg Obrenovića – kralja Aleksandra.
„Kada je kralj Milan Obrenović došao u Takovo i posetio mesto sa kog su ustanici otišli u boj, gde je danas spomen-kompleks, nije zatekao nikakvo obeležje. Rezigniran je rekao – 'Ovde da se načini spomenik i na blagom uzvišenju da se napravi škola'. Meštani sela Takova su rekli kralju da škola ne može da bude na kraju sela, već u centru, na šta je kralj iznerviranoodgovorio – 'Spomenik ću ja završiti za vreme svoje vladavine, a moj sin, kad bude hteo, neka vam načini školu'. Zato je muzej dislociran u odnosu na spomen-kompleks gde i pripada. Zgrada je do 1994. korišćena za potrebe osnovne škole“, kaže Nikola Petaković.
Muzej Drugog srpskog ustanka u Takovu
© Sputnik / Marija Jakovljević
Postavka obuhvata period Prvog srpskog ustanka od 1804. do 1813, Hadži-Prodanovu bunu 1814, Drugi srpski ustanak 1815. pa sve do 1939. - kraj prve vladavine kneza Miloša Obrenovića kada on odlazi sa vlaste i, kako kaže Petaković, malo luta po svetu, trošeći novac koji je stekao na račun države.
Svi svojataju Miloša
Koliko se mi kao narod ne možemo složiti oko nekih banalnih stvari svedoči, prema rečima Petakovića, i podatak o rođenju Miloša Obrenovića.
„Miloš je rođen u selu Gornja Dobrina. Pošto ima Gornja, logično je da ima i Donja, a izmislili su i Srednju, jer ne mogu da se slože na kom potezu je baš Miloš rođen. Svi ga svojataju. Ili kada Miloš Obrenović izlazi ispred svoje kuće i proglašava ustanak. Po nekima on u tom trenutku izgovara – 'Evo mene, eto vama'. Po drugima – 'Evo mene, eto vas, rat Turcima'. A postoji i treća verzija – 'Evo mene, eto vam'. Nemamo video zapis, pa istoričari malo lutaju što se toga tiče“, voli da se našali kustos.
Slika "Knez Miloš Obrenović", kopija S. Kajteza , prema A. Jovanoviću, u Takovu
© Sputnik / Marija Jakovljević
Svi beže, Miloš ostaje
Nakon devet godina borbe u Prvom srpskom ustanku, nastupila je možda najmračnija godina u srpskoj istoriografiji:
„Na teritoriji Beogradskog pašaluka živi 400.000 stanovnika, a te 1813. 100.000 ljudi iselilo iz Srbije. Većina vojvoda zajedno sa Karađorđem odlazi, dok Miloš Obrenović, tada vojvoda u Karađorđevoj vojsci, ostaje da deli sudbinu svoje porodice i naroda. To je ključan momenat u političkom životu Miloša Obrenovića. Jedan je od retkih koji ostaje u Srbiji, što ga je uzdiglo kod samog naroda koji je jako teško živeo“.
Sudbinu srpskog naroda 1813. Petaković oslikava pričom o poreklu imena brda Krvavac:
„Stanovnici dva sela u blizini tog brda, mahom žena i deca, bila su u zbegu. Nažalost Turci su ih pronašli i ko god se tu našao, tu je ostavio svoj život. Čitavi potoci krvi su se slivali u obližnju reku i od tada taj lokalitet nosi naziv Krvavac“.
Miloš Obrenović se te godine predaje Turcima ispred takovske crkve brvnare. Oni mu opraštajui imenuju ga knezom Rudničke, Kragujevačke i Požeške nahije jer im je trebao neko ko će umiriti Srbe i prikupljati porez.
Učestovao je u gušenju Hadži Prodanove bune 1814, a Petaković navodi tri razloga zbog čega je stao na stranu Turaka: smatrao je da nema dovoljno Srba da bi krenuli protiv Turaka, da je buna izbila na jesen i ne bi mogla da se razvije u masovniji pokret i da nam geopolitička situacija u Evropi nije bila naklonjena te treba sačekati povoljnije vreme.
Muzej Drugog srpskog ustanka ostvoren je 1994. godine u zadužbini poslednjeg Obrenovića – kralja Aleksandra
© Sputnik / Marija Jakovljević
Tvoja glava je sledeća
Na proleće 1815. u selima Vreoce i Rudovce, današnja opština Lazarevac, načinjeni su inicijalni dogovori o poduzanju nove bune, ispostaviće se kasnije Drugog srpskog ustanka.
Miloš Obrenović je tada bio utamničen u Beogradskoj tvrđavi sa ostalim viđenijim ljudima, a prelomio je u sebi da nema više balansiranja između srpskog i turskog naroda kada je naišao na glavu Stanoja Glavaša nabijenu na kolac na Beogradskoj tvrđavi. Stražar koji je bio tada u Miloševoj pratnji je rekao – 'E moj Miloše, biva da je tvoja glava sledeća ovde'.
„Miloš uspeva nakon toga da potkupi stražara za koga je znao da je lakom na novac, dokopao se Rudničke nahije i priključio se dogovoru. U manastiru Vraćešnica dogovoreno je da se podigne ustanak. Mesto i vreme odabrani su sa namerom, jer tradicoonalno u Takovu na Cveti se održavao sabor pa se svake godine na taj dan okupljalo dosta ljudi. To je iskorišćeno kako bi se proneo glas o podizanju ustanka“.
Evo mene, eto vama rat sa Turcima
Ispred iste crkve brvnare ispred koje se dve godine ranije predao Turcima, Miloš Obrenović sada podiže Drugi srpski ustanak. Organizovana je sklupština, ustanici su se pričestili u crkvi i odatle otišli ka mestu koje je danas Spomen-kompleks „Takovski grm“, a tada je bila gusta hrastova šuma koja im je poslužila kao utočište.
Nakon što je pročitan proglas o podizanju ustanka, jedan deo vojske je krenuo dolinom reke Dičine u boj za oslobođenje Čačka, dok sam Miloš Obrenović odlazi u svoj konak, u selo Gornja Crnuća, i kažu istoričari, još par dana razmišlja o ustanku:
„Nije mu bilo baš svejedno da se stavi na čelo pokreta. Kada donosi konačiu odluku, oblači svoje najsvečanije odelo, uzima barjak sakriven iza jedne bukve, izlazi ispred kuće i izgovara one čuvene reči oko kojih se spore i danas. A prema najnovijem je - Evo mene, a eto vama sa Turcima“.
Crkva brvnara Svetog Đorđa u Takovu
© Sputnik / Marija Jakovljević
Ustaničke borbe su završene na jesen iste godine sa mnogo manje žrtava nego u Prvom srpskom ustanku:
„Miloš Obrenović se okreće diplomatiji u kojoj će se pokazati najveštiji i najvispreniji – privatnim dogovorom sa Marašli-Ali pašom sklapa mir i punih 15 godina pregovara sa Portom sve do dobijanja prvog zvaničnog dokumenta, koji tekovine ustanka stavlja na papir i u zakonski okvir. Prvi hatišerif daje Srbiji prve obrise državnosti i Srbija postaje autonomna kneževina u okviru Turskog carstva, a Miloš Obrenovi traži titulu naslednog kneza čime je formirana dinastija Obrenovića“.
Najbogatiji čovek
Miloš Obrenović je, prema rečima kustosa, učinio da Srbija u tom periodu ima najveću stopu naseljavanja u svetu odmah iza Amerike:
„Kao državnik je bio veliki, a što se tiče njegove ličnosti imamo oprečne stavove. Imao je privatne posede koji su, prema nekim rečima, bili veličine čitave Srbije, pa mu nije bilo teško, kada je istupio sa vlasti, da luta po Evropi. Drugi kažu da je bio najbogatiji čovek na Balkanu. Bio je potpuno neobrazovan, ali kada je nemački izaslanik došao u Srbiju, u njegovoj kancelariji je zatikao novine sa nemačkog govornog područja stare svega dva ili tri dana. Bio je jako dobro obavešten i znao je odlično šta se dešava pre svega u zapadnoj Evropi. To govori koliko je bio ispred svog vremena i zahvaljujući njemu smo odskočili za čak 50 godina i približili se zapadnoj Evropi“.
Posebna veza hrasta i Obrenovića
„Svedok“ svih događaja zauzima centralno mesto u muzeju –Takovski grm, možda jedan od najpoznatijih hrastova u Srbiji:
„To je hrast ispod kog je, veruje se, Miloš podigao Drugi srpski ustanak. Obrenovići su voleli hrast, Miloš posebno zbog njegovog ploda – žira, kojim se hrane svinje, a on je trgovao stokom što mu je donosilo značajnu novačnu korist. Tako da u grbu Obrenovića nalazite žir kao jedan od njihovih zaštitnih znakova“.
Međutim, 1860. najveća grana hrasta se odlomila i iste godine je umro knez Miloš Obrenović. Druga veća grana odlomila se 1868. kada je ubijen knez Mihailo, Milošev sin, dok je hrast stradao u oluji 1901. i narod to tumači kao predskazanje majskog prevrata 1903. i kraja dinastioje Obrenović.
Takovski grm koji je delio sudbinu sa Obrenovićima
© Sputnik / Marija Jakovljević
„Takovski ustanak“ Paje Jovanovića
Najznačajniji eksponat u Muzeju Drugi srski ustanak je slika „Takovski ustanak“ Paje Jovanovića nastala 1895. na zahteva kralja Milana i u muzeju je od njegovog osnivanja.
Petaković kaže da ima mnogo priča u vezi slike, počev od one da je 1994. osigurana kod jednog osiguravajućeg fonda u Parizu na dva miliona maraka.
Paja Jovanović na toj slici prikazuje tri događaja: skupštinu ispred crkve brvnare, sabor kod stoletnih hrastova i čin predaje barjaka isperd Miloševe kuće.
Paja Jovanović je govorio da slika "Takovski ustanak" predstavlja spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti
© Sputnik / Marija Jakovljević
„Paja Jovanović je govorio da ona predstavlja spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Prošlost vidi u liku žene u uglu slike koja predstavlja mračnu prošlost Srba pod Turcima 350 godina. Sadašnji momenat vidi u trenutku podizanja samog ustanka dok budućnost vidi u liku žene koja drži dete nad nadgrobnikom i kaže da je to Srbija koja treba da se rodi iz revolucije i da koliko god života bude palo za slobodu, uvek će biti mlađih naraštaja koji će tu slobodu moći da ožive“.
E sad onaj nezvaničan deo:
„Paja Jovanović je boravio u Takovu dva puta kako bi što vedostojnije prikazao same lokacije, ali i kako bi što bolje pronikao u fizionomiju lica ljudi koji su tada naseljavali ove prostore. Tvrdio je da je svaki lik uradio po nekom modelu, ali nikako nije mogao da pronađe model za lik Sime Paštrmca, Miloševog čoveka za prljave poslove, pa ga je načinio po sebi. A mladu ženu sa detetom po svojoj četvrtoj ženi“.
26 Novembar 2023, 12:48
