https://lat.sputnikportal.rs/20231203/opasan-korak-buduce-saradnje-koga-ce-podgorica-da-izrucuje-laznoj-drzavi-kosovo--1164526684.html
Opasan korak „buduće saradnje“: Koga će Podgorica da izručuje lažnoj državi Kosovo?
Opasan korak „buduće saradnje“: Koga će Podgorica da izručuje lažnoj državi Kosovo?
Sputnik Srbija
Sporazum o izručenju osoba koje takozvano Kosovo potražuje za navodne rane zločine, a koje se nalaze na teritoriji Crne Gore ne može biti u skladu sa... 03.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-03T09:01+0100
2023-12-03T09:01+0100
2023-12-03T09:01+0100
region
srbija
crna gora
kosovo i metohija (kim)
ekstradicija
ratni zločini na prostoru bivše jugoslavije
ratni zločinac
saradnja
bilateralna saradnja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/11/1141182442_0:690:2047:1841_1920x0_80_0_0_69b71ff54be816c368f71d385d821d5a.jpg
Ministar pravde Crne Gore Andrej Milović i ambasador tzv. Kosova u Crnoj Gori Ariana Žerka Hodža razgovarali su o potpisivanju bilateralnog sporazuma o izručenju, kao o „ključnom koraku ka unapređenju međusobne pravne saradnje“.Crna Gora nema međunarodno pravno pokrićePotpisivanje ovakvog sporazuma podrazumevalo bi i i izručenje onih koje Priština potražuje za navodne ratne zločine počinjene tokom sukoba na KiM 1998/99. godine.Advokat Goran Petronijević kaže da Crna Gora izvlači zaključak da sa tzv. državom Kosovo može da se sklapa bilateralan sporazum, pa između ostalog i sporazum o ekstradiciji u okviru rada Instituta za međunarodnu pravnu pomoć.Međutim, kako kaže naš sagovornik tu se udara na zid, jer Institut međunarodne pravne pomoći podrazumeva da se jedna država obraća drugoj.Dakle, da bi se ovako nešto realizovalo, dodaje naš sagovornik, to bi podrazumevalo da Kosovo bude međunarodno priznato.„To što je priznato u Crnoj Gori je druga stvar i Podgorica može da to tumači sa aspekta svog prava, ali je to suprotno međunarodnom pravu. Tu ima još pitanja na koja nam trebaju odgovori; da li je Crna Gora sklopila sa Kosovom sporazum o izručenju „građana“ Kosova koji se nalaze na teritoriji Crne Gore; da li je sklopljen sporazum i o izručenju građana treće države koji su na njenoj teritoriji, a optuženi su za navodne ratne zločine na tzv. Kosovu? I jako bitno, da li je Crna Gora sklopila sporazum o izručenju svojih državljana? To su stvari koje su za sada nepoznanica,“ kaže Petronijević.Čak i da se taj sporazum o izručenju odnosi samo na one koji imaju tzv. kosovsko državljanstvo, napominje sagovornik Sputnjika, opet se krši međunarodno pravo, jer Kosovo nije međunarodno priznata država.Inače, Kosovo je prošle godine Crnoj Gori izručilo jednu osobu, a trenutno je u procesu razmatranje zahteva o izručenju još jedne. Osim bilateralnog sporazuma o izručivanju koji je predložio ministar Milović, ambasadorka Hodža je predložila potpisivanje dva dodatna sporazuma između Crne Gore i Kosova, od kojih je prvi sporazum o uzajamnom izvršenju sudskih odluka, kao i sporazum o uzajamnoj pravnoj pomoći, kako bi se ojačala pravna saradnja između dve „zemlje“Kosovo nije međunarodno priznata državaSastanak je zaključen dogovorom o daljim koracima u jačanju saradnje između Crne Gore i Kosova u oblasti pravosuđa.Inače, Vukotić je uhapšen 25. septembra i nalazi se u ekstradicionom pritvoru. Njega je potraživao Interpol-a UNMIK (Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu) zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva, s obzirom da Kosovo nema direktnu vezu sa Interpolom, već komunikaciju vodi UNMIK.Od završetka rata na Kosovu, u Crnoj Gori je oko 70 osoba osuđeno za ratne zločine ispred domaćih i međunarodnih institucija.
https://lat.sputnikportal.rs/20231030/ministar-pravde-crne-gore-odbio-da-izruci-jos-jednog-srbina-pristini-1163075110.html
https://lat.sputnikportal.rs/20231129/pristina-podigla-optuznicu-protiv-srbina-za-navodni-ratni-zlocin-1164413803.html
srbija
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
opasan korak „buduće saradnje“: koga će podgorica da izručuje lažnoj državi kosovo?
opasan korak „buduće saradnje“: koga će podgorica da izručuje lažnoj državi kosovo?
Opasan korak „buduće saradnje“: Koga će Podgorica da izručuje lažnoj državi Kosovo?
Sporazum o izručenju osoba koje takozvano Kosovo potražuje za navodne rane zločine, a koje se nalaze na teritoriji Crne Gore ne može biti u skladu sa međunarodnim pravom jer Kosovo nije međunarodno priznata država, kaže za Sputnjik advokat Goran Petronijević.
Ministar pravde Crne Gore Andrej Milović i ambasador tzv. Kosova u Crnoj Gori Ariana Žerka Hodža razgovarali su o potpisivanju bilateralnog sporazuma o izručenju, kao o „ključnom koraku ka unapređenju međusobne pravne saradnje“.
Crna Gora nema međunarodno pravno pokriće
Potpisivanje ovakvog sporazuma podrazumevalo bi i i izručenje onih koje Priština potražuje za navodne ratne zločine počinjene tokom sukoba na KiM 1998/99. godine.
Advokat Goran Petronijević kaže da Crna Gora izvlači zaključak da sa tzv. državom Kosovo može da se sklapa bilateralan sporazum, pa između ostalog i sporazum o ekstradiciji u okviru rada Instituta za međunarodnu pravnu pomoć.
Međutim, kako kaže naš sagovornik tu se udara na zid, jer Institut međunarodne pravne pomoći podrazumeva da se jedna država obraća drugoj.
„Dakle, država koja moli obraća se drugoj državi za određenu uslugu. U okviru tih molbi se nalazi i mogućnost izručenja određenih lica. Pošto i Podgorica i Priština sklapaju sporazum koji se odnosi na zločine koji su pred kosovskim sudovima tu se otvara mogućnost da Crna Gora zanemaruje ključnu međunarodnu činjenicu, a to je da Kosovo nije međunarodno priznata država, da nije članica Ujedinjenih nacija i da kao takva ne može sklapati bilateralni sporazum u okviru i u skladu sa odredbama Međunarodne konvencije o međunarodnoj pravnoj oblasti,“ ističe Petronijević.
Dakle, da bi se ovako nešto realizovalo, dodaje naš sagovornik, to bi podrazumevalo da Kosovo bude međunarodno priznato.
„To što je priznato u Crnoj Gori je druga stvar i Podgorica može da to tumači sa aspekta svog prava, ali je to suprotno međunarodnom pravu. Tu ima još pitanja na koja nam trebaju odgovori; da li je Crna Gora sklopila sa Kosovom sporazum o izručenju „građana“ Kosova koji se nalaze na teritoriji Crne Gore; da li je sklopljen sporazum i o izručenju građana treće države koji su na njenoj teritoriji, a optuženi su za navodne ratne zločine na tzv. Kosovu? I jako bitno, da li je Crna Gora sklopila sporazum o izručenju svojih državljana? To su stvari koje su za sada nepoznanica,“ kaže Petronijević.
Čak i da se taj sporazum o izručenju odnosi samo na one koji imaju tzv. kosovsko državljanstvo, napominje sagovornik Sputnjika, opet se krši međunarodno pravo, jer Kosovo nije međunarodno priznata država.
Inače, Kosovo je prošle godine Crnoj Gori izručilo jednu osobu, a trenutno je u procesu razmatranje zahteva o izručenju još jedne. Osim bilateralnog sporazuma o izručivanju koji je predložio ministar Milović, ambasadorka Hodža je predložila potpisivanje dva dodatna sporazuma između Crne Gore i Kosova, od kojih je prvi sporazum o uzajamnom izvršenju sudskih odluka, kao i sporazum o uzajamnoj pravnoj pomoći, kako bi se ojačala pravna saradnja između dve „zemlje“
Kosovo nije međunarodno priznata država
Sastanak je zaključen dogovorom o daljim koracima u jačanju saradnje između Crne Gore i Kosova u oblasti pravosuđa.
Podsećanja radi, ministar pravde Crne Gore Marko Kovač odbio je da Kosovu izruči državljanina Srbije Momčila Vukotića (61), osumnjičenog za ratne zločine na teritoriji Peći 1999. godine, uz obrazloženje da smatra da je povređena Evropska konvencija o ljudskim pravima, jer u rešenju Specijalnog tužilaštva Kosova o pokretanju istrage nije navedeno koje radnje je preduzeo Vukotić, a koje ulaze u sastav krivičnih dela, već se navodi da se posle 24 godine navodno pojavio svedok koji je prepoznao njegovu sliku u nekom albumu.
Inače, Vukotić je uhapšen 25. septembra i nalazi se u ekstradicionom pritvoru. Njega je potraživao Interpol-a UNMIK (Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu) zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva, s obzirom da Kosovo nema direktnu vezu sa Interpolom, već komunikaciju vodi UNMIK.
Od završetka rata na Kosovu, u Crnoj Gori je oko 70 osoba osuđeno za ratne zločine ispred domaćih i međunarodnih institucija.
