https://lat.sputnikportal.rs/20231203/kosmicki-fenomen-bez-presedana-astronomi-slucajno-dosli-do-velikog-otkrica-1164536711.html
Kosmički fenomen bez presedana: Astronomi slučajno došli do velikog otkrića
Kosmički fenomen bez presedana: Astronomi slučajno došli do velikog otkrića
Sputnik Srbija
Ogromna reka zvezda koja je otkrivena u dalekom međugalaktičkom prostoru testira poimanja dosadašnjih kosmičkih standarda. 03.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-03T19:25+0100
2023-12-03T19:25+0100
2023-12-03T19:25+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/14/1164003452_0:0:3177:1787_1920x0_80_0_0_c2d69ac1f74e86ef0bcb76122503a757.jpg
U skupini galaksija koja je od nas udaljena oko 300 miliona svetlosnih godina, astronomi su naišli na kosmički fenomen bez presedana: kolosalnu reku zvezda koja teče međugalaktičkim prostorom. To izvanredno otkriće, nazvano Džajant Koma Strim, proteže se preko neverovatnih 1,7 miliona svetlosnih godina, što ga čini najdužim zvezdanim tokom ikada posmatranim izvan naše galaksije.Otkrivanje tako velike i slabo vidljive strukture je iznenađujuće s obzirom na turbulentnu i gravitacijski zamršenu prirodu klastera galaksija. Zvezdane struje, slične ovoj, obično kratko traju u takvim okruženjima. Astrofizičar Havijer Roman sa Univerziteta u Groningenu i Univerziteta La Laguna pojašnjava ovo otkriće.Astronomi su se u početku koncentrisali na proučavanje oreola zvezda oko velikih galaksija unutar klastera Koma, a njihovo istraživanje objavljeno je u časopisu Astronomija i astrofizika.Dok se zvezdani tokovi često nalaze u Mlečnom putu, njihovo identifikovanje pokazalo se izazovnim zbog njihove slabe vidljivosti i poteškoća u određivanju udaljenosti do zvezda. Džajant Koma Strim, smešten između galaksija u klasteru Koma, predstavljao je jedinstvenu trakastu strukturu, koja se razlikuje od vlakana kosmičke mreže koja povezuje galaksije unutar klastera.Koristeći 0,7-metarski teleskop Džejn Rič i 4,2-metarski teleskop Vilijam Heršel, Roman i njegove kolege nastojali su proučavati galaktičke oreole unutar klastera Koma. Neočekivano, njihovi su podaci razotkrili ekspanzivni tok zvezda, što ih je podstaklo na dalje istraživanje njegovog porekla i opstanka u haotičnom gravitacionom okruženju klastera galaksija.Posledica pokidane patuljaste galaksije?Simulacije koje su sproveli naučnici sugerisale su da bi se struje poput Džajant Koma Strima mogle formirati unutar galaktičkog klastera kao rezultat patuljaste galaksije koju su rastrgle gravitacione sile većih galaksija. Uprkos njegovoj očekivanoj prolaznosti u kosmičkom smislu, postojanje zvezdanog toka nudi jedinstvenu priliku za proučavanje svojstava okruženja klastera bogatog tamnom materijom.Implikacije tog novog otkrića protežu se izvan klastera Koma, nagoveštavajući mogućnost sličnih struktura u drugim klasterima galaksija, piše Sajens alert.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Kosmički fenomen bez presedana: Astronomi slučajno došli do velikog otkrića
Ogromna reka zvezda koja je otkrivena u dalekom međugalaktičkom prostoru testira poimanja dosadašnjih kosmičkih standarda.
U skupini galaksija koja je od nas udaljena oko 300 miliona svetlosnih godina, astronomi su naišli na kosmički fenomen bez presedana: kolosalnu reku zvezda koja teče međugalaktičkim prostorom. To izvanredno otkriće, nazvano Džajant Koma Strim, proteže se preko neverovatnih 1,7 miliona svetlosnih godina, što ga čini najdužim zvezdanim tokom ikada posmatranim izvan naše galaksije.
Otkrivanje tako velike i slabo vidljive strukture je iznenađujuće s obzirom na turbulentnu i gravitacijski zamršenu prirodu klastera galaksija. Zvezdane struje, slične ovoj, obično kratko traju u takvim okruženjima. Astrofizičar Havijer Roman sa Univerziteta u Groningenu i Univerziteta La Laguna pojašnjava ovo otkriće.
“Slučajno smo naišli na taj gigantski tok”, kaže Roman.
Astronomi su se u početku koncentrisali na proučavanje oreola zvezda oko velikih galaksija unutar klastera Koma, a njihovo istraživanje
objavljeno je u časopisu Astronomija i astrofizika.
Dok se zvezdani tokovi često nalaze u Mlečnom putu, njihovo identifikovanje pokazalo se izazovnim zbog njihove slabe vidljivosti i poteškoća u određivanju udaljenosti do zvezda. Džajant Koma Strim, smešten između galaksija u klasteru Koma, predstavljao je jedinstvenu trakastu strukturu, koja se razlikuje od vlakana kosmičke mreže koja povezuje galaksije unutar klastera.
Koristeći 0,7-metarski teleskop Džejn Rič i 4,2-metarski teleskop Vilijam Heršel, Roman i njegove kolege nastojali su proučavati galaktičke oreole unutar klastera Koma. Neočekivano, njihovi su podaci razotkrili ekspanzivni tok zvezda, što ih je podstaklo na dalje istraživanje njegovog porekla i opstanka u haotičnom gravitacionom okruženju klastera galaksija.
Posledica pokidane patuljaste galaksije?
Simulacije koje su sproveli naučnici sugerisale su da bi se struje poput Džajant Koma Strima mogle formirati unutar galaktičkog klastera kao rezultat patuljaste galaksije koju su rastrgle gravitacione sile većih galaksija. Uprkos njegovoj očekivanoj prolaznosti u kosmičkom smislu, postojanje zvezdanog toka nudi jedinstvenu priliku za proučavanje svojstava okruženja klastera bogatog tamnom materijom.
Implikacije tog novog otkrića protežu se izvan klastera Koma, nagoveštavajući mogućnost sličnih struktura u drugim klasterima galaksija, piše Sajens alert.
