https://lat.sputnikportal.rs/20231127/teska-zapadna-artiljerija-u-opasnoj-zoni-i-snazan-odgovor-kine-amerika-pali-novi-fitilj--na-istoku-1164323145.html
Teška zapadna artiljerija u opasnoj zoni i snažan odgovor Kine: Amerika pali novi fitilj – na Istoku
Teška zapadna artiljerija u opasnoj zoni i snažan odgovor Kine: Amerika pali novi fitilj – na Istoku
Sputnik Srbija
Učestalo zveckanje oružjem u Tajvanskom moreuzu i Južnom kineskom moru deo je procesa jačanja američkog vojnog prisustva, taktike opkoljavanja Kine i šireg plana u... 27.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-27T22:28+0100
2023-11-27T22:28+0100
2023-11-27T22:28+0100
svet
svet
svet – politika
kina
tajvan
amerika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111037/60/1110376096_0:365:5034:3197_1920x0_80_0_0_401082748934fd88d732265c81582f3a.jpg
Da li su Tajvanski moreuz i Južno kinesko more novo krizno žarište u svetu – veoma moguće sudeći po vojnim aktivnostima u poslednjih nekoliko meseci, ali i dana.Prema poslednjim vestima iz Pekinga, kineska narodnooslobodilačka armija nalazi se u stalnom stanju borbene pripravnosti, nakon što su američki i kanadski vojni brodovi prošli kroz Tajvanski moreuz. Ali i ne samo zbog toga, u Južnom kineskom moru, prošle nedelje, Filipini su izveli zajedničko patroliranje vodama koje su predmet spora sa Pekingom, prvo sa mornaricom i avijacijom SAD, a nakon toga, po prvi put i sa Australijom.Teška sila u Južnom kineskom moruOdgovor iz Pekinga bio je slanje borbenih aviona i plovila ka Tajvanu. Kako su saopštile vlasti u Tajpeju, od nedelje, 26. novembra u šest ujutru do ponedeljka, 27. novembra u šest ujutru zabeleženo je sedam preleta kineskih borbenih aviona, od kojih su dva prešla liniju identifikacione zone tajvanske protivvazdušne odbrane.Prema rečima spoljnopolitičkog komentatora i novinara Borislava Korkodelovića, radi se o širem planu SAD, koje uz pomoć saveznika pokušavaju da opkole Kinu. U prilog tome ide i činjenica da je Vašington nedavno postigao sporazum sa Filipinima o otvaranju još četiri vojne baze u toj bivšoj američkoj koloniji, čime će broj američkih baza na Filipinima biti udvostručen. Osim toga, dve nove baze biće direktno okrenute ka Tajvanu, dok će se treća nalaziti u neposrednoj blizini ostrva Spratli, koje je predmet spora između Pekinga i Manile i gde je Kina izgradila niz veštačkih ostrva.Kina smatra, na osnovu istorijskih izvora, da joj Južno kinesko more pripada i zbog toga je sporu sa nekoliko zemalja koje takođe izlaze na to more – Brunej, Indonezija, Malezija i Filipini. Paradoksalno, ističe naš sagovornik, i Tajvan smatra da Južno kinesko more pripada Kini.„Otkada je na predsedničkim izborima na Filipinima pobedio Ferdinand Markos Mlađi, sin bivšeg diktatora Ferdinanda Markosa, Filipini su naglo počeli da se približavaju Vašingtonu, koristeći kao povod spor koji sa Pekingom imaju u Južnom kineskom koru. To se jako dobro uklapa u američku politiku svojevrsnog opkoljavanja Kine“, napominje Korkodelović.Koncept opkoljavanja KineZa razliku od Baraka Obame, koji je proklamovao američko oslanjanje na Aziju, Džozef Bajden, njegov potpredsednik, otišao je korak dalje i nastoji da primeni hladnoratovski koncept opkoljavanja ili „obuzdavanja“ Kine.Uz jačanje američkih vojnih potencijala na Filipinima, jačanje američkog vojnog prisustva u Australiji i Južnoj Koreji deo su šireg plana u kome Tajvan i Južno kinesko more mogu da postanu novo krizno žarište, smatra naš sagovornik.Kritično pred izbore na TajvanuŠto se samog Tajvana tiče, incidenti će biti sve češći kako se bude približavao 13. januar, kada su na Tajvanu zakazani predsednički izbori, smatra Korkodelović.„Ovi izbori se sa značajnom pažnjom prate i u Pekingu, i u Vašingtonu, i u azijsko-pacifičkom regionu. Mogućnost nove krize je sve izvesnija i posle izbora, s obzirom da značajne šanse da odnese pobedu ima Vilijam Lai, bivši potpredsednik sadašnje predsednice, koji će nastaviti, pa čak i ojačati sadašnju separatističku politiku koju je postepeno gradila sadašnja šefica režima u Tajpeju Cai Jingven“, ističe Korkodelović.Dva razarača, jedan američki i jedan kanadski, prošla su kroz Tajvanski moreuz, kako je iz štaba Sedme flote saopšteno, koridorom koji je van teritorijalnih voda bilo koje države, u skladu sa međunarodnim pravom. Međutim, da su se kineski ratni brodovi kojim slučajem pojavili tako blizu američkih obala, verovatno bi se dogodila kriza slična Kubanskoj krizi iz 1962, smatra Korkodelović.Prema kineskim izvorima, takvo ponašanje SAD samo komplikuje situaciju, zaključuje Korkodelović.
https://lat.sputnikportal.rs/20230909/americki-i-kanadski-ratni-brodovi-prosli-kroz-tajvanski-moreuz-ostra-osuda-iz-kine-foto-1161024297.html
kina
tajvan
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111037/60/1110376096_143:0:4891:3561_1920x0_80_0_0_3dbafb954f9d8a24b537abad923b27b1.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, kina, tajvan, amerika, analize i mišljenja
svet, svet – politika, kina, tajvan, amerika, analize i mišljenja
Teška zapadna artiljerija u opasnoj zoni i snažan odgovor Kine: Amerika pali novi fitilj – na Istoku
Učestalo zveckanje oružjem u Tajvanskom moreuzu i Južnom kineskom moru deo je procesa jačanja američkog vojnog prisustva, taktike opkoljavanja Kine i šireg plana u kome Tajvan i Južno kinesko more mogu da budu uzroci značajnih potresa, pa čak i otvorenih vojnih sukoba u tom delu sveta.
Da li su Tajvanski moreuz i Južno kinesko more novo krizno žarište u svetu – veoma moguće sudeći po vojnim aktivnostima u poslednjih nekoliko meseci, ali i dana.
Prema poslednjim vestima iz Pekinga, kineska narodnooslobodilačka armija nalazi se u stalnom stanju borbene pripravnosti, nakon što su američki i kanadski vojni brodovi prošli kroz Tajvanski moreuz. Ali i ne samo zbog toga, u Južnom kineskom moru, prošle nedelje, Filipini su izveli zajedničko patroliranje vodama koje su predmet spora sa Pekingom, prvo sa mornaricom i avijacijom SAD, a nakon toga, po prvi put i sa Australijom.
Teška sila u Južnom kineskom moru
Odgovor iz Pekinga bio je slanje borbenih aviona i plovila ka Tajvanu. Kako su saopštile vlasti u Tajpeju, od nedelje, 26. novembra u šest ujutru do ponedeljka, 27. novembra u šest ujutru zabeleženo je sedam preleta kineskih borbenih aviona, od kojih su dva prešla liniju identifikacione zone tajvanske protivvazdušne odbrane.
Prema rečima spoljnopolitičkog komentatora i novinara Borislava Korkodelovića, radi se o širem planu SAD, koje uz pomoć saveznika pokušavaju da opkole Kinu. U prilog tome ide i činjenica da je Vašington nedavno postigao sporazum sa Filipinima o otvaranju još četiri vojne baze u toj bivšoj američkoj koloniji, čime će broj američkih baza na Filipinima biti udvostručen. Osim toga, dve nove baze biće direktno okrenute ka Tajvanu, dok će se treća nalaziti u neposrednoj blizini ostrva Spratli, koje je predmet spora između Pekinga i Manile i gde je Kina izgradila niz veštačkih ostrva.
Kina smatra, na osnovu istorijskih izvora, da joj Južno kinesko more pripada i zbog toga je sporu sa nekoliko zemalja koje takođe izlaze na to more – Brunej, Indonezija, Malezija i Filipini. Paradoksalno, ističe naš sagovornik, i Tajvan smatra da Južno kinesko more pripada Kini.
„Otkada je na predsedničkim izborima na Filipinima pobedio Ferdinand Markos Mlađi, sin bivšeg diktatora Ferdinanda Markosa, Filipini su naglo počeli da se približavaju Vašingtonu, koristeći kao povod spor koji sa Pekingom imaju u Južnom kineskom koru. To se jako dobro uklapa u američku politiku svojevrsnog opkoljavanja Kine“, napominje Korkodelović.
Koncept opkoljavanja Kine
Za razliku od Baraka Obame, koji je proklamovao američko oslanjanje na Aziju, Džozef Bajden, njegov potpredsednik, otišao je korak dalje i nastoji da primeni hladnoratovski koncept opkoljavanja ili „obuzdavanja“ Kine.
„Ali, pošto su SAD zauzete ratom u Ukrajini i ratom Izraela i Hamasa na Bliskom istoku, pitanje je koliko mogu da se nose sa Kinom ili eventualno sa Kinom i Rusijom. Zato Bajden nastoji da mobiliše što je moguće više saveznika i zato su tu, uz Filipine, i Australija, Japan, Južna Koreja i Kanada. Bajden ima ambicije i prema Vijetnamu. Nastoji, znači da aktivira bilateralne veze, gde Filipini igraju važnu ulogu“, objašnjava Korkodelović američku taktiku.
Uz jačanje američkih vojnih potencijala na Filipinima, jačanje američkog vojnog prisustva u Australiji i Južnoj Koreji deo su šireg plana u kome Tajvan i Južno kinesko more mogu da postanu novo krizno žarište, smatra naš sagovornik.
Kritično pred izbore na Tajvanu
Što se samog Tajvana tiče, incidenti će biti sve češći kako se bude približavao 13. januar, kada su na Tajvanu zakazani predsednički izbori, smatra Korkodelović.
„Ovi izbori se sa značajnom pažnjom prate i u Pekingu, i u Vašingtonu, i u azijsko-pacifičkom regionu. Mogućnost nove krize je sve izvesnija i posle izbora, s obzirom da značajne šanse da odnese pobedu ima Vilijam Lai, bivši potpredsednik sadašnje predsednice, koji će nastaviti, pa čak i ojačati sadašnju separatističku politiku koju je postepeno gradila sadašnja šefica režima u Tajpeju Cai Jingven“, ističe Korkodelović.
Dva razarača, jedan američki i jedan kanadski, prošla su kroz Tajvanski moreuz, kako je iz štaba Sedme flote saopšteno, koridorom koji je van teritorijalnih voda bilo koje države, u skladu sa međunarodnim pravom. Međutim, da su se kineski ratni brodovi kojim slučajem pojavili tako blizu američkih obala, verovatno bi se dogodila kriza slična Kubanskoj krizi iz 1962, smatra Korkodelović.
„Pojedini kineski eksperti ukazuju da prolazak brodova kroz Tajvanski moreuz jeste regulisano međunarodnim pravom, ali što se tiče prolaska trgovačkih brodova i ne moraju da se primenjuju i nisu izričite kada se radi o ratnim brodovima“, objašnjava Korkodelović.
Prema kineskim izvorima, takvo ponašanje SAD samo komplikuje situaciju, zaključuje Korkodelović.