https://lat.sputnikportal.rs/20231111/u-beloj-masi-mozga-nadjeni-cudni-signali-ne-znamo-sta-znace-ali-tamo-se-nesto-dogadja-1163637390.html
U beloj masi mozga nađeni čudni signali: „Ne znamo šta znače, ali tamo se nešto događa“
U beloj masi mozga nađeni čudni signali: „Ne znamo šta znače, ali tamo se nešto događa“
Sputnik Srbija
Iako siva materija u mozgu privlači najviše pažnje istraživača, polovina mozga je zapravo međusobno povezani materijal koji se zove bela materija. Nova studija... 11.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-11T21:45+0100
2023-11-11T21:45+0100
2023-11-11T21:45+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
medicina
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0b/1163635315_0:178:3073:1906_1920x0_80_0_0_9bc42276b8bb5c49608606456b84b69f.jpg
Siva materija je uglavnom sastavljena od nervnih ćelija koja upravljaju funkcijama odgovornim za naš govor, učenje, spoznaju, osećaj i kretanje. Bela materija se, s druge strane, uglavnom sastoji od struktura zvanih aksoni, koji su povezuju moždane ćelije jedne sa drugima i ostatkom tela. S obzirom da siva materija ima važniju ulogu, naučnici su se tokom istraživanja uglavnom fokusirali na „sivo“ područje mozga i nisu se toliko bavili belom materijom. Novo istraživanje pokazuje da bismo ipak trebali obratiti malo više pažnje na „beli deo“ našeg moždanog aparata. Istraživački tim koji stoji iza nove studije, sa Univerziteta Vanderbilt, koristio je funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) da bi sagledao promene u beloj materiji dok su ispitanici obavljali zadatke – poput mrdanja prstima. U beloj materiji su primetili jasno povećanje signala koji zavise od nivoa kiseonika u krvi, što ukazuje na povećanu moždanu aktivnost tokom obavljanja zadataka. To je važna spoznaja, čak i ako za sada ne znamo što se tačno tamo događa, a prenosi „Sajens alert“.U sivoj materiji, povećanje BOLD signala znači veći protok krvi i oksigenaciju mozga. Isto bi moglo biti i u ćelijama bele materije: to može značiti da se koristi više kiseonika dok mozak radi, ili bi to moglo biti nekako povezano sa aktivnošću sive materije.Treba napomenuti da i bela materija ima važnu funkciju. Mada se ona uglavnom temelji na povezivanju, u slučaju da dođe do prekida veze mogu nastati razni poremećaji poput epilepsije ili multiple skleroze. Naučnici stoga smatraju da bi bilo dobro provesti detaljnija istraživanja naravi ovih signala, posebno u kontekstu zdravstvenih problema kao što je Alchajmerova bolest.Istraživanje je objavljeno u časopisu PNAS.
https://lat.sputnikportal.rs/20231110/izvrsena-prva-transplantacija-oka-u-svetu-pacijent-bi-mogao-da-povrati-vid-1163582674.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, medicina, društvo
nauka i tehnologija, medicina, društvo
U beloj masi mozga nađeni čudni signali: „Ne znamo šta znače, ali tamo se nešto događa“
Iako siva materija u mozgu privlači najviše pažnje istraživača, polovina mozga je zapravo međusobno povezani materijal koji se zove bela materija. Nova studija sada naglašava neke važne signale koji ukazuju da bi trebalo da obratimo veću pažnju na te blede brazde.
Siva materija je uglavnom sastavljena od nervnih ćelija koja upravljaju funkcijama odgovornim za naš govor, učenje, spoznaju, osećaj i kretanje. Bela materija se, s druge strane, uglavnom sastoji od struktura zvanih aksoni, koji su povezuju moždane ćelije jedne sa drugima i ostatkom tela.
S obzirom da siva materija ima važniju ulogu, naučnici su se tokom istraživanja uglavnom fokusirali na „sivo“ područje mozga i nisu se toliko bavili belom materijom. Novo istraživanje pokazuje da bismo ipak trebali obratiti malo više pažnje na „beli deo“ našeg moždanog aparata. Istraživački tim koji stoji iza nove studije, sa Univerziteta Vanderbilt, koristio je funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) da bi sagledao promene u beloj materiji dok su ispitanici obavljali zadatke – poput mrdanja prstima.
U beloj materiji su primetili jasno povećanje signala koji zavise od nivoa kiseonika u krvi, što ukazuje na povećanu moždanu aktivnost tokom obavljanja zadataka. To je važna spoznaja, čak i ako za sada ne znamo što se tačno tamo događa, a
prenosi „Sajens alert“.
„Ne znamo što to znači. Samo znamo da se nešto događa. U beloj masi postoji snažan signal“, rekao je biomedicinski inženjer Kurt Šiling
U sivoj materiji, povećanje BOLD signala znači veći protok krvi i oksigenaciju mozga. Isto bi moglo biti i u ćelijama bele materije: to može značiti da se koristi više kiseonika dok mozak radi, ili bi to moglo biti nekako povezano sa aktivnošću sive materije.
Treba napomenuti da i bela materija ima važnu funkciju. Mada se ona uglavnom temelji na povezivanju, u slučaju da dođe do prekida veze mogu nastati razni poremećaji poput epilepsije ili multiple skleroze.
Naučnici stoga smatraju da bi bilo dobro provesti detaljnija istraživanja naravi ovih signala, posebno u kontekstu zdravstvenih problema kao što je Alchajmerova bolest.
„Dvadeset pet ili trideset godina smo zanemarivali drugu polovinu mozga“, smatra Šiling.
Istraživanje je
objavljeno u časopisu PNAS.
