https://lat.sputnikportal.rs/20231111/privatna-penzija-u-srbiji-na-dugackom-stapu-1163440494.html
Privatna penzija u Srbiji na dugačkom štapu
Privatna penzija u Srbiji na dugačkom štapu
Sputnik Srbija
Princip privatnih penzionih fondova nije dovoljno poznat građanima Srbije, a oni koji su donekle upućeni, nepoverljivi su. Pored negativnih iskustava sa... 11.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-11T16:37+0100
2023-11-11T16:37+0100
2023-11-12T10:28+0100
ekonomija
srbija – ekonomija
energija sputnjika s jelicom putniković
penzije
penzioneri
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/0a/1145908010_0:162:3065:1886_1920x0_80_0_0_2acea5a1bb49cbd153f7b05b2d0130a0.jpg
Profesor na Ekonomskom fakultetu, dr Ljubodrag Savić ovako komentariše za Energiju Sputnjika mogućnosti i mane privatnih penzija u Srbiji.Veruju li Srbi privatnim fondovimaPrivatni penzioni stubovi nisu još zaživeli u Srbiji u većem broju i tek je svaki deseti zaposleni član nekog dobrovoljnog penzionog fonda. Trenutno 217.000 građana Srbije uplaćuje novac u neki od privatnih penzionih fondova i to je tek simboličan broj, a prosečna starost onih koji uplaćuju za privatnu penziju je 47 godina.Savić govori o rizicima ulaganja u privatne fondove i ulozi države kada je reč o zaštiti prava građana. On podseća da su devedesetih, kao i početkom dvehiljaditih, formirani privatni penzioni fondovi čiji je cilj bio pomoć ljudima nezadovoljnim visinom svoje penzije ili onima koji su želeli da višak para ulože u neku sigurnu investiciju. Kamate nisu bile visoke, te su građani verovali da sebi obezbeđuju sigurnu budućnost. Ipak, podseća Savić, mnogi od tih fondova su propali, a ni danas se ne zna gde je novac građana otišao.On upozorava da je vrlo mali broj ljudi upoznat sa principom funkcionisanja privatnih penzionih fondova i rizicima koji ih čekaju ukoliko u njih ulažu. Dosta ljudi je spremno da se „kocka“, ne znajući za mnogobrojne prevare koje ih očekuju, a država nema razrađen sistem zaštite potrošača.Kakva su iskustva drugih zemaljaEvropska unija je 2015. godine donela odluku da se do 2035. ukinu svi državni penzioni fondovi i, po ugledu na to, Crna Gora planira da ukine uplatu doprinosa za penzije i da se potpuno okrene privatnim penzionim fondovima.Kritičari crnogorskog penzionog programa „Evropa sad 2“ takođe upozoravaju da bi donošenju ovakve odluke morale da prethode precizne analize i izmene zakona, pogotovo imajući u vidu da ni u samoj EU penzioni sistemi nisu isti, već se definišu i funkcionišu različito.Ljubodrag Savić ukidanje državnih penzionih fondova smatra vrlo opasnom merom koja bi mnoge ljude dovela u veoma nepovoljnu situaciju. Naime, da bi zaživeo privatni penzioni fond, objašnjava Savić, i da bi čovek iz njega mogao da dobije ozbiljnije prihode, mora da prođe najmanje nekoliko decenija.S druge strane, sistem držanog penzionog fonda gde radnici „izdržavaju“ penzionere jeste dobar, ali jedino ukoliko je broj radnika, recimo, četiri puta veći od broja penzionera. U mnogim zemljama EU, ali i u svetu, to nije više ostvarivo, pa se novac u državni fond „preliva“ iz državnih budžeta. Međutim, da bi državna kasa bila rasterećena, mnoge zemlje najavljuju, ili su već uvele, povećanje starosne granice za odlazak u penziju. U Srbiji, starosna granica za penzionisanje se pomera, dok država povećava penzije i najavljuje nove izmene. Najsporije će rasti najmanje penzije.Primera radi, u Nemačkoj postoji takozvani trostubni penzioni sistem: obavezni državni penzioni fond, kao prvi stub, drugi stub u vidu privatnog penzionog fonda u koji poslodavci uplaćuju jedan deo sredstava, dok je treći stub baziran na odluci zaposlenog da samostalno jedan deo, u odnosu na različite ponude, plasira u privatni penzioni fond. Sa druge strane, u Francuskoj postoji samo državni fond. Savić iznosi primer zemlje koja danas raspolaže sa najviše novca u svojim penzionim fondovima u čitavom svetu. U pitanju je Norveška koja u svom državnom penzionom fondu ima dovoljno novca da penzionere isplaćuje narednih 650 godina.Ko je u Srbiji najugroženiji?Kada je reč o penzionerima sa najnižim penzijama, Savić smatra da Srbija treba da ozbiljno povede računa o nekoliko činjenica. U osnovnu kategoriju ljudi kojima je pomoć potrebna spadaju oni koji u svom radnom veku nisu uspeli da zarade dovoljno kako bi redovno odvajali za penziju. Po njegovom mišljenju, odgovorno i humano društvo mora se pozabaviti i tom kategorijom ljudi.Savić pre svega misli na ljude koji žive na selu i primanja im ne dostižu ni 10 hiljada dinara. Oni su svoj radni vek proveli radeći, ali ne ostvaruju penziju koja im je dovoljna da prežive. To su, govori Savić iz iskustva, uglavnom stariji ljudi koji na svojim imanjima žive sami, bez dece i ono što dobijaju od države prosto nije dovoljno za normalno funkcionisanje.Savić apeluje da je potrebno obratiti više pažnje na ove ljude. On govori da ih država donekle prepoznaje kao ugrožene, ali nedovoljno, i da mnogi od njih žive na ivici opstanka, što je, smatra Savić, neprikladno i neočekivano u vremenu u kojem živimo.
https://lat.sputnikportal.rs/20231107/energija-sputnjika-emisija-podkast-jelica-putnikovic-07-11-2023-1163264292.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija – ekonomija, energija sputnjika s jelicom putniković, penzije, penzioneri, analize i mišljenja
srbija – ekonomija, energija sputnjika s jelicom putniković, penzije, penzioneri, analize i mišljenja
Privatna penzija u Srbiji na dugačkom štapu
16:37 11.11.2023 (Osveženo: 10:28 12.11.2023) Princip privatnih penzionih fondova nije dovoljno poznat građanima Srbije, a oni koji su donekle upućeni, nepoverljivi su. Pored negativnih iskustava sa privatnim fondovima i bankama koje su devedesetih i ranih dvehiljaditih mnoge građane „opljačkali“, u Srbiji danas nije razrađen pouzdan sistem koji bi korisnike štitio od prevara i malverzacija.
Profesor na Ekonomskom fakultetu, dr
Ljubodrag Savić ovako komentariše za
Energiju Sputnjika mogućnosti i mane privatnih penzija u Srbiji.
Veruju li Srbi privatnim fondovima
Privatni penzioni stubovi nisu još zaživeli u Srbiji u većem broju i tek je svaki deseti zaposleni član nekog dobrovoljnog penzionog fonda. Trenutno 217.000 građana Srbije uplaćuje novac u neki od privatnih penzionih fondova i to je tek simboličan broj, a prosečna starost onih koji uplaćuju za privatnu penziju je 47 godina.
Savić govori o rizicima ulaganja u privatne fondove i ulozi države kada je reč o zaštiti prava građana. On podseća da su devedesetih, kao i početkom dvehiljaditih, formirani privatni penzioni fondovi čiji je cilj bio pomoć ljudima nezadovoljnim visinom svoje penzije ili onima koji su želeli da višak para ulože u neku sigurnu investiciju. Kamate nisu bile visoke, te su građani verovali da sebi obezbeđuju sigurnu budućnost. Ipak, podseća Savić, mnogi od tih fondova su propali, a ni danas se ne zna gde je novac građana otišao.
Od države se očekuje da zaštiti prava svojih građana i ona mora da obezbedi ambijent, pre svega zakonodavni, a onda i institucije koje će da vode računa o tome. Ne može neko da uzima ljudima novac deset ili petnaest godina, zatim da bankrotira, proglasi stečaj i nikom ništa.
On upozorava da je vrlo mali broj ljudi upoznat sa principom funkcionisanja privatnih penzionih fondova i rizicima koji ih čekaju ukoliko u njih ulažu. Dosta ljudi je spremno da se „kocka“, ne znajući za mnogobrojne prevare koje ih očekuju, a država nema razrađen sistem zaštite potrošača.
Moja preporuka ljudima nije da ne ulažu u penzione fondove, već da dobro razmisle u kakav rizik se upuštaju, govori za Sputnjik Ljubodrag Savić.
Kakva su iskustva drugih zemalja
Evropska unija je 2015. godine donela odluku da se do 2035. ukinu svi državni penzioni fondovi i, po ugledu na to, Crna Gora planira da ukine uplatu doprinosa za penzije i da se potpuno okrene privatnim penzionim fondovima.
Kritičari crnogorskog penzionog programa „Evropa sad 2“ takođe upozoravaju da bi donošenju ovakve odluke morale da prethode precizne analize i izmene zakona, pogotovo imajući u vidu da ni u samoj EU penzioni sistemi nisu isti, već se definišu i funkcionišu različito.
Ljubodrag Savić ukidanje državnih penzionih fondova smatra vrlo opasnom merom koja bi mnoge ljude dovela u veoma nepovoljnu situaciju. Naime, da bi zaživeo privatni penzioni fond, objašnjava Savić, i da bi čovek iz njega mogao da dobije ozbiljnije prihode, mora da prođe najmanje nekoliko decenija.
S druge strane, sistem držanog penzionog fonda gde radnici „izdržavaju“ penzionere jeste dobar, ali jedino ukoliko je broj radnika, recimo, četiri puta veći od broja penzionera. U mnogim zemljama EU, ali i u svetu, to nije više ostvarivo, pa se novac u državni fond „preliva“ iz državnih budžeta. Međutim, da bi državna kasa bila rasterećena, mnoge zemlje najavljuju, ili su već uvele, povećanje starosne granice za odlazak u penziju. U Srbiji, starosna granica za penzionisanje se pomera, dok država povećava penzije i najavljuje nove izmene. Najsporije će rasti najmanje penzije.
Primera radi, u Nemačkoj postoji takozvani trostubni penzioni sistem: obavezni državni penzioni fond, kao prvi stub, drugi stub u vidu privatnog penzionog fonda u koji poslodavci uplaćuju jedan deo sredstava, dok je treći stub baziran na odluci zaposlenog da samostalno jedan deo, u odnosu na različite ponude, plasira u privatni penzioni fond. Sa druge strane, u Francuskoj postoji samo državni fond. Savić iznosi primer zemlje koja danas raspolaže sa najviše novca u svojim penzionim fondovima u čitavom svetu. U pitanju je Norveška koja u svom državnom penzionom fondu ima dovoljno novca da penzionere isplaćuje narednih 650 godina.
Ko je u Srbiji najugroženiji?
Kada je reč o penzionerima sa najnižim penzijama, Savić smatra da Srbija treba da ozbiljno povede računa o nekoliko činjenica. U osnovnu kategoriju ljudi kojima je pomoć potrebna spadaju oni koji u svom radnom veku nisu uspeli da zarade dovoljno kako bi redovno odvajali za penziju. Po njegovom mišljenju, odgovorno i humano društvo mora se pozabaviti i tom kategorijom ljudi.
Savić pre svega misli na ljude koji žive na selu i primanja im ne dostižu ni 10 hiljada dinara. Oni su svoj radni vek proveli radeći, ali ne ostvaruju penziju koja im je dovoljna da prežive. To su, govori Savić iz iskustva, uglavnom stariji ljudi koji na svojim imanjima žive sami, bez dece i ono što dobijaju od države prosto nije dovoljno za normalno funkcionisanje.
Ti ljudi nisu imali nikakvih problema dok su bili u zdravoj fizičkoj snazi. Oni su mogli da rade i nisu im trebale penzije. Neki nemaju dece uopšte, nekima su deca, nažalost, umrla, nekima su deca otišla u inostranstvo i zaboravila na njih. To su zaista socijalni slučajevi i ljudi koji ne mogu da funkcionišu normalno, već tek onako da prežive.
Savić apeluje da je potrebno obratiti više pažnje na ove ljude. On govori da ih država donekle prepoznaje kao ugrožene, ali nedovoljno, i da mnogi od njih žive na ivici opstanka, što je, smatra Savić, neprikladno i neočekivano u vremenu u kojem živimo.
