https://lat.sputnikportal.rs/20231111/iza-zatvorenih-prozora-osam-meseci-godisnje-grad-u-srbiji---najzagadjeniji-u-evropi-1163636184.html
Iza zatvorenih prozora osam meseci godišnje: Grad u Srbiji - najzagađeniji u Evropi
Iza zatvorenih prozora osam meseci godišnje: Grad u Srbiji - najzagađeniji u Evropi
Sputnik Srbija
Leskovac je po srednjoj godišnjoj vrednosti PM10 čestica najzagađeniji grad u Srbiji, ali i u Evropi. Stanovnicima tog mesta tokom zime nije potrebno merenje... 11.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-11T19:25+0100
2023-11-11T19:25+0100
2023-11-11T19:25+0100
srbija
srbija
srbija – društvo
zagađenje vazduha
leskovac
pm10
ana pucarski
dejan lekić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0a/1163614382_0:70:2048:1222_1920x0_80_0_0_c90451fb486b86bb74857e118e1e6a71.jpg
Zvanični gradski kanal javlja da je vazduh u Leskovcu dobar ili odličan, međutim, u tom gradu ljudi već nekoliko godina prate nazavisne aplikacije koje daju informacije kakav je vazduh u realnom vremenu i žive u skladu sa tim podacima."Leskovčani ne otvaraju prozore, ograničavaju vreme koje provode napolju, ne treniraju napolju, ako su sportisti. Ograničavaju deci vreme provedeno van kuće. Zimi, tokom perioda ekstremnog zagađenja, voze ih u školu", priča nam Leskovčanka Ana Pecarski.Ona je aktivna u Udruženju "Tim 42" koje godinama pokušava da skrene pažnju javnosti na činjenicu da zagađen vazduh udiše više od 150 hiljada ljudi.Leskovac zagađeniji i od ValjevaU Leskovcu nema merenja zagađenja 365 dana 24 sata dnevno, ali indikativna merenja koncentracije suspendovanih čestica PM10, čije je rezultate objavila Agencija za javno zdravlje, dovoljna su da se uključi alarm.Ono iznosi 77 mikrograma po metru kubnom. Zakonom propisana granična vrednost za srednju godišnju koncentraciju tih čestica je 40 mikrograma, dakle, ono je skoro dva puta više od zakonom propisane granice. Ali to nije jedini zabrinjavajući podatak."Od tih 56 merenja urađenih u Leskovcu prošle godine, čak 65 odsto uzoraka je na dnevnom nivou imalo prekoračenje srednje dnevne granične vrednosti koja iznosi 50 mikrograma po metru kubnom. Kada bi zamislili da su ta merenja bila svakodnevna, u Leskovcu čak 237 dana vazduh je bio prekomerno zagađen, skoro osam meseci", otkriva Dejan Lekić, čiju apalikaciju "xEco Vazduh" Leskovačani koriste da bi znali mogu li iz kuće.Da bi približio koliko je život u gradu na jugu rizičan, on navodi primer najzagađenijeg grada u Srbiji u kome se stanje neprekidno prati, Valjeva. Ono ima 177 dana prekomernih dnevnih koncentracija, 60 dana, dva meseca manje od Leskovca.Gradu neophodna merna stanicaGrađani veruju da bi alarmantni podatak dobijen na osnovu 56 merenja tokom prošle godine probudio nadležene, da se zagađenje meri konstantno. Ovako, utisak je da za zdravstvene probleme izazvane zagađenjem niko ne mari.Da je živeti u Leskovcu bezbedno, uprava grada tvrdi na osnovu drugih parametara u koje je Sputnjik imao uvid.Kako nam je rečeno u Odeljenju za zaštitu životne sredine, merenja se obavljaju svakodnevno za sumpor dioksid, azot dioksid i čađ. Ukupne taložne materije i teške metale (kadmijum, olovo i cink) određuju se na osnovu mesečno sakupljenog uzorka.Potvrđen nam je i parametar suspendovane čestice (PM10) koji se meri 56 dana, ravnomerno raspoređenih u toku godine, ali na te podatke gradska uprava ne reaguje, za razliku od Zavoda za javno zdravlje Leskovca.Njegovi stručnjaci poslednjih nekoliko godina ukazuju da je gradu potrebna merna stanica, odnosno da postoje problemi izazvani zagađenjem. Izveštaji od 2014. godine su zabrinjavajući."Stopa oboljevanja od svih respiratornih bolesti u Leskovcu je dva i po puta veća u grejnoj sezoni. Prva tri najčešća obolenja kod Leskovčana tokom zime su akutni i hronični bronhitis, hronična opstruktivna bolest pluća i astma, što se direktno može povezati sa zagađenjem vazduha", kaže Pecarski.Dodaje da su u dvorištu Zavoda prošle godine postavljena pamučna pluća, koja su vrlo brzo pocrnela. Bio je to pokušaj da se građanima skrene pažnja na to koliko zapravo vazduh utiče na zdravlje.Zagađivači se kriju iza dimne zaveseStručnjaci kažu da je pre svega potrebno utvrditi šta je uzrok tolikog zagađenja u Leskovcu. U upravi grada za Sutnjik kažu da se najveći problem zagađenja pojavljuje u zimskom periodu, zbog individualnih ložišta."U Leskovcu je teško utvrditi šta je uzrok zagađenja, zato što javno dostupni podaci, kao što je lokalni registar zagađivača, kod nas nije dostupan javnosti. Duže vreme tražimo od nadležnih da objave te podatke. Mi imamo i industriju, ali ni ti podaci o emisijama koje industrija ispušta u vazduh, nisu dostupni javnosti", kaže Pecarski.Ona dodaje da lokalna samouprava te podatke prikuplja, ali ih ne objavljuje. Da postoje, saznali su na osnovu postupaka koje su pokrenuli i na sudu."Građani su nam u Guberevcu prijavili sumnju da ciglana prekomerno zagađuje vazduh. Nadležna inspekcija je utvrdila da se to dešava, obavili su merenja, videlo se da te emisje prekoračuju dozvoljene vrednosti. Naloženo je postavljanje filtera i ciglana ih je postavila".Mere zaštite - neprimenjiveU upravi grada smo saznali da je javni registar u fazi probnog rada i provere rada aplikacije, da će biti gotov i građanima dostupan do kraja novembra. Sadržaće podatke zagađivača na teritoriji grada koji su dostavili izveštaje o zagađujućim materijama u skladu sa važećom zakonskom regulativom.Prošle godine, nakon pritiska Udruženja i građana, Grad je usvojio kratkoročni akcioni plan za unapređenje kvaliteta vazduha, međutim, u "Timu 42" tvrde da je dokument problematičan."Plan nema nijedan konkretan rok, kao i sve stvari koje nemaju rok, dešavaće se beskonačno. Ali čak i da se sprovedu sve mere iz tog plana, ne bi se drastično promenio kvalitet vazduha u Leskovcu. Neke od tih mera su i neprimenjive. Jedna je suzdržavanje od pušenja u zatvorenim prostorima, pa na koji način lokalna samouprava može da sprovede ovu meru", pita Pecarski.I ona i Dejan Lekić smatraju da je neophodno da se zbog velike populacije koja je izložena povećanoj koncentraciji PM čestica, uspostavi automatsko merno mesto, dakle da se ona ne meri samo 56 puta godišnje, već non stop."Tako će Leskovac biti uključen u automatski monitoring na državnom nivou, moći ćemo u realnom vremenu da imamo informaciju o kvalitetu vazduha, što je jedan od ključnih elemenata u celom procesu. Ako već ne možete tako brzo da smanjite koncentracije zagađujućih materija, treba imati razumevanja, za to je potrebno vreme, treba da informišete građane o tome kakav je kvalitet vazduha, kako bi se zaštitili", ističe Lekić.Leskovac čeka monitoringKako Sputnjik saznaje, Odeljenje za zaštitu životne sredine Grada Leskovca je 1.12.2021. godine uputilo nadležnom ministarstvu molbu za uvođenje automatske merne stanice."Dobili smo pozitivan odgovor i postupak je u realizaciji. Ne možemo sa preciznošću da odredimo početak rada automatske merne stanice, niti za koje će se parametre Ministarstvo opredeliti, ali smo sigurni da će praćenje zagađenosti vazduha biti kvalitetnije, a informisanje stanovništva o kvalitetu vazduha prikazano u realnom vremenu", kažu u upravi grada.Lekić dodaje da kontejner sa opremom za permanentno praćenje zagađenja košta oko 150 hiljada evra i da je nada za Leskovac zapravo projekat Ministarstva za zaštitu životne sredine koji finansira EU, na čijem je spisku i ovaj grad, ali da može biti realizovan tek 2025.Aplikacija koju je razvio u Leskovcu ima četiri merača uključena u sistem. Oni šalju podatke centralnom serveru koji ih u realnom vremenu obrađuje i prikazuje korišćenjem evropskog indeksa kvaliteta vazduha. Daje i mogućnost da se stanje u Srbiji poredi sa drugim zemljama Evrope, da shvatimo da imamo ozbiljan problem sa kvalitetom vazduha u Leskovcu.
https://lat.sputnikportal.rs/20231018/gradjani-srbije-udisu-vazduh-3-kategorije-objavljen-izvestaj-za-2022-godinu-sta-nas-ceka-ove-zime-1162584519.html
srbija
leskovac
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – društvo, zagađenje vazduha, leskovac, pm10, ana pucarski, dejan lekić
srbija, srbija – društvo, zagađenje vazduha, leskovac, pm10, ana pucarski, dejan lekić
Iza zatvorenih prozora osam meseci godišnje: Grad u Srbiji - najzagađeniji u Evropi
Leskovac je po srednjoj godišnjoj vrednosti PM10 čestica najzagađeniji grad u Srbiji, ali i u Evropi. Stanovnicima tog mesta tokom zime nije potrebno merenje, zagađenje je vidljivo golim okom. Ipak, preuzeli su deo posla države, sami ga mere, džepnim uređajima, jer pravi u gradu ne postoji. Apeluju na nadležne da shvate da im je zdravlje ugroženo.
Zvanični gradski kanal javlja da je vazduh u Leskovcu dobar ili odličan, međutim, u tom gradu ljudi već nekoliko godina prate nazavisne aplikacije koje daju informacije kakav je vazduh u realnom vremenu i žive u skladu sa tim podacima.
"Leskovčani ne otvaraju prozore, ograničavaju vreme koje provode napolju, ne treniraju napolju, ako su sportisti. Ograničavaju deci vreme provedeno van kuće. Zimi, tokom perioda ekstremnog zagađenja, voze ih u školu", priča nam Leskovčanka Ana Pecarski.
Ona je aktivna u Udruženju "
Tim 42" koje godinama pokušava da skrene pažnju javnosti na činjenicu da
zagađen vazduh udiše više od 150 hiljada ljudi.
Leskovac zagađeniji i od Valjeva
U Leskovcu
nema merenja zagađenja 365 dana 24 sata dnevno, ali indikativna merenja koncentracije suspendovanih čestica
PM10, čije je
rezultate objavila Agencija za javno zdravlje, dovoljna su da se uključi
alarm.
Ono iznosi 77 mikrograma po metru kubnom. Zakonom propisana granična vrednost za srednju godišnju koncentraciju tih čestica je 40 mikrograma, dakle, ono je skoro dva puta više od zakonom propisane granice. Ali to nije jedini zabrinjavajući podatak.
"Od tih 56 merenja urađenih u Leskovcu prošle godine, čak 65 odsto uzoraka je na dnevnom nivou imalo prekoračenje srednje dnevne granične vrednosti koja iznosi 50 mikrograma po metru kubnom. Kada bi zamislili da su ta merenja bila svakodnevna, u Leskovcu čak 237 dana vazduh je bio prekomerno zagađen, skoro osam meseci", otkriva
Dejan Lekić, čiju apalikaciju "
xEco Vazduh" Leskovačani koriste da bi znali mogu li iz kuće.
Da bi približio koliko je život u gradu na jugu rizičan, on navodi primer najzagađenijeg grada u Srbiji u kome se stanje neprekidno prati, Valjeva. Ono ima 177 dana prekomernih dnevnih koncentracija, 60 dana, dva meseca manje od Leskovca.
Gradu neophodna merna stanica
Građani veruju da bi alarmantni podatak dobijen na osnovu 56 merenja tokom prošle godine probudio nadležene, da se zagađenje meri konstantno. Ovako, utisak je da za zdravstvene probleme izazvane zagađenjem niko ne mari.
Da je živeti u Leskovcu bezbedno, uprava grada tvrdi na osnovu drugih parametara u koje je Sputnjik imao uvid.
Kako nam je rečeno u Odeljenju za zaštitu životne sredine, merenja se obavljaju svakodnevno za sumpor dioksid, azot dioksid i čađ. Ukupne taložne materije i teške metale (kadmijum, olovo i cink) određuju se na osnovu mesečno sakupljenog uzorka.
Potvrđen nam je i parametar suspendovane čestice (PM10) koji se meri 56 dana, ravnomerno raspoređenih u toku godine, ali na te podatke gradska uprava ne reaguje, za razliku od Zavoda za javno zdravlje Leskovca.
Njegovi stručnjaci poslednjih nekoliko godina ukazuju da je gradu potrebna merna stanica, odnosno da postoje problemi izazvani zagađenjem. Izveštaji od 2014. godine su zabrinjavajući.
"Stopa oboljevanja od svih respiratornih bolesti u Leskovcu je dva i po puta veća u grejnoj sezoni. Prva tri najčešća obolenja kod Leskovčana tokom zime su akutni i hronični bronhitis, hronična opstruktivna bolest pluća i astma, što se direktno može povezati sa zagađenjem vazduha", kaže Pecarski.
Dodaje da su u dvorištu Zavoda prošle godine postavljena pamučna pluća, koja su vrlo brzo pocrnela. Bio je to pokušaj da se građanima skrene pažnja na to koliko zapravo vazduh utiče na zdravlje.
Zagađivači se kriju iza dimne zavese
Stručnjaci kažu da je pre svega potrebno utvrditi šta je uzrok tolikog zagađenja u Leskovcu. U upravi grada za Sutnjik kažu da se najveći problem zagađenja pojavljuje u zimskom periodu, zbog individualnih ložišta.
"U Leskovcu je teško utvrditi šta je uzrok zagađenja, zato što javno dostupni podaci, kao što je lokalni registar zagađivača, kod nas nije dostupan javnosti. Duže vreme tražimo od nadležnih da objave te podatke. Mi imamo i industriju, ali ni ti podaci o emisijama koje industrija ispušta u vazduh, nisu dostupni javnosti", kaže Pecarski.
Ona dodaje da
lokalna samouprava te podatke prikuplja, ali ih ne objavljuje. Da postoje, saznali su na osnovu postupaka koje su pokrenuli i
na sudu.
"Građani su nam u Guberevcu prijavili sumnju da ciglana prekomerno zagađuje vazduh. Nadležna inspekcija je utvrdila da se to dešava, obavili su merenja, videlo se da te emisje prekoračuju dozvoljene vrednosti. Naloženo je postavljanje filtera i ciglana ih je postavila".
Mere zaštite - neprimenjive
U upravi grada smo saznali da je javni registar u fazi probnog rada i provere rada aplikacije, da će biti gotov i građanima dostupan do kraja novembra. Sadržaće podatke zagađivača na teritoriji grada koji su dostavili izveštaje o zagađujućim materijama u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
Prošle godine, nakon pritiska Udruženja i građana, Grad je usvojio kratkoročni akcioni plan za unapređenje kvaliteta vazduha, međutim, u "Timu 42" tvrde da je dokument problematičan.
"Plan nema nijedan konkretan rok, kao i sve stvari koje nemaju rok, dešavaće se beskonačno. Ali čak i da se sprovedu sve mere iz tog plana, ne bi se drastično promenio kvalitet vazduha u Leskovcu. Neke od tih mera su i neprimenjive. Jedna je suzdržavanje od pušenja u zatvorenim prostorima, pa na koji način lokalna samouprava može da sprovede ovu meru", pita Pecarski.
I ona i Dejan Lekić smatraju da je neophodno da se zbog velike populacije koja je izložena povećanoj koncentraciji PM čestica, uspostavi automatsko merno mesto, dakle da se ona ne meri samo 56 puta godišnje, već non stop.
"Tako će Leskovac biti uključen u automatski monitoring na državnom nivou, moći ćemo u realnom vremenu da imamo informaciju o kvalitetu vazduha, što je jedan od ključnih elemenata u celom procesu. Ako već ne možete tako brzo da smanjite koncentracije zagađujućih materija, treba imati razumevanja, za to je potrebno vreme, treba da informišete građane o tome kakav je kvalitet vazduha, kako bi se zaštitili", ističe Lekić.
Kako Sputnjik saznaje, Odeljenje za zaštitu životne sredine Grada Leskovca je 1.12.2021. godine uputilo nadležnom ministarstvu molbu za uvođenje automatske merne stanice.
"Dobili smo pozitivan odgovor i postupak je u realizaciji. Ne možemo sa preciznošću da odredimo početak rada automatske merne stanice, niti za koje će se parametre Ministarstvo opredeliti, ali smo sigurni da će praćenje zagađenosti vazduha biti kvalitetnije, a informisanje stanovništva o kvalitetu vazduha prikazano u realnom vremenu", kažu u upravi grada.
Lekić dodaje da kontejner sa opremom za permanentno praćenje zagađenja košta oko 150 hiljada evra i da je nada za Leskovac zapravo projekat Ministarstva za zaštitu životne sredine koji finansira EU, na čijem je spisku i ovaj grad, ali da može biti realizovan tek 2025.
Aplikacija koju je razvio u Leskovcu ima četiri merača uključena u sistem. Oni šalju podatke centralnom serveru koji ih u realnom vremenu obrađuje i prikazuje korišćenjem evropskog indeksa kvaliteta vazduha. Daje i mogućnost da se stanje u Srbiji poredi sa drugim zemljama Evrope, da shvatimo da imamo ozbiljan problem sa kvalitetom vazduha u Leskovcu.
