https://lat.sputnikportal.rs/20231018/gradjani-srbije-udisu-vazduh-3-kategorije-objavljen-izvestaj-za-2022-godinu-sta-nas-ceka-ove-zime-1162584519.html
Građani Srbije udišu vazduh 3. kategorije: Objavljen izveštaj za 2022. godinu, šta nas čeka ove zime?
Građani Srbije udišu vazduh 3. kategorije: Objavljen izveštaj za 2022. godinu, šta nas čeka ove zime?
Sputnik Srbija
Agencija za zaštitu životne sredine je objavila je Godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022. godinu. Povećan je broj mernih mesta, a podaci... 18.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-18T20:21+0200
2023-10-18T20:21+0200
2023-10-18T20:21+0200
društvo
društvo
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/18/1133595412_0:298:3069:2024_1920x0_80_0_0_d6f4abe327b1c128034064a8a9b21fc6.jpg
Iza nas je polovina godine kada smo uživali u čistom vazduhu, a ispred nas ona polovina godine gde očekujemo veći broj dana gde će biti povećano zagađenje vazduha. Meteorološki uslovi su takvi da se zagađujuće supstance zadržavaju u nižim slojevima atmosfere i zato što počinje grejna sezona.Godišnja granična vrednost za suspendovane čestice PM2.5 je 25 µg/m³. Najveće prekoračenje zabeleženo je u Novom Pazaru čak 43 mikrograma po kubnom metru, zatim slede Užice, Valjevo, Pančevo, Smederevo, Pirot, Beograd, Kraljevo, Čačak, Kosjerić, Subotica, Niš.Meri se koncentracija jako malog broja zagađujućih materijaDr Mirjana Perišić, sa Instituta za fiziku u Beogradu, Laboratorije za fiziku životne sredine, napominje da iz godine u godinu izveštaji opisuju situaciju koja je jako loša.„Većina građana u Srbiji udiše vazduh jako lošeg kvaliteta. To je treća kategorija vazduha. Jako zagađen vazduh u kojem je većina zagađujućih materija prekoračila svoje granične vrednosti. Ono što je još lošije od toga je to da se zaključci baziraju uglavnom na koncentraciji jako malog broja zagađujućih materija, svega nekoliko. U većim gradovima je to i do deset, u manjim gradovima svega dve, tri zagađujuće materije“, naglašava Perišićeva za RTS.Zelene tačke u izveštajima o kvalitetu vazduha koje govore da je vazduh dobrog kvaliteta, govore samo da su na tom mernom mestu u stvari merene dve, tri zagađujuće materije i da su PM2,5 čestice izostavljene, a koje su najznačajnija zagađujuća materija u ambijentu.„Ono što je poznato, jeste da hiljadu zagađujućih materija i više od toga u urbanoj sredini može da bude štetno po ljudsko zdravlje. Može da bude toksično, mutageno, kancerogeno i sve su to efekti koji dovode do preuranjenih smrti i obolevanja od različitih oblika respiratornih i drugih bolesti“, ističe dr Perišić.Zbog toga je neophodno unaprediti monitoring, prvenstveno u pogledu broja zagađujućih materija koje se mere, jer samo tako možemo pouzdano odrediti šta su izvori zagađenja. U urbanim sredinama to su najčešće individualna ložišta i to u ovom hladnijem periodu godine, saobraćajne aktivnosti i industrijske aktivnosti, pre svega energetski sektor.Dosadašnji izveštaji pokazuju da je 2019. godine bio loš kvalitet vazduha u svim gradovima u Srbiji, da bi zatim bio zabeležen određeni trend pada koji se može povezati sa smanjenjem antropogenih aktivnosti, aktivnosti industrije i privrede u periodu pandemije virusa korona.Za primenu Vladinog Programa zaštite vazduha do 2030. godine potrebno 2,5 milijardi evraPored individualnih ložišta i saobraćaja, energetski sektor doprinosi lošem kvalitetu vazduhaZakonska obaveza za nadležne institucije je da obaveštavaju javnost uvek kada je u pitanju povećano zagađenje vazduha. U Evropskoj uniji postoji prognoza zagađenja vazduha koja je vezana za meteoprognozu. Perišićeva napominje da su baze podataka u Srbiji već dovoljno popunjene i pored toga što se prati mali broj zagađujućih materija, ali da se već na osnovu dosadašnjih podataka na osnovu funkcionalne zavisnosti meteorologije sa zagađenjem dobije i predikcija.Krajem prošle godine Vlada Srbije je usvojila prvi strateški dokument Program zaštite vazduha do 2030.godine sa Akcionim planom. Za njegovu primenu potrebno je 2,6 milijardi evra.Poznato je da je aero-zagađenje jedan od vodećih faktor rizika za ljudsko zdravlje a posledica je oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji, navodi se u dokumentu Vlade. Ako se ostvare mere predviđene Programom zaštite vazduha do 2030. godine, kako stoji u tom dokumentu, broj slučajeva prevremene smrti usled izlaganja povećanim koncentracijama PM2,5 čestica, 2030. godine će se smanjiti na oko 7.400 slučajeva.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo
društvo, srbija – društvo
Građani Srbije udišu vazduh 3. kategorije: Objavljen izveštaj za 2022. godinu, šta nas čeka ove zime?
Agencija za zaštitu životne sredine je objavila je Godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022. godinu. Povećan je broj mernih mesta, a podaci pokazuju, kao i prethodnih godina, da je vazduh u gotovo svim gradovima, na godišnjem nivou, prekomerno zagađen.
Iza nas je polovina godine kada smo uživali u čistom vazduhu, a ispred nas ona polovina godine gde očekujemo veći broj dana gde će biti povećano zagađenje vazduha. Meteorološki uslovi su takvi da se zagađujuće supstance zadržavaju u nižim slojevima atmosfere i zato što počinje grejna sezona.
Godišnja granična vrednost za suspendovane čestice PM2.5 je 25 µg/m³. Najveće prekoračenje zabeleženo je u Novom Pazaru čak 43 mikrograma po kubnom metru, zatim slede Užice, Valjevo, Pančevo, Smederevo, Pirot, Beograd, Kraljevo, Čačak, Kosjerić, Subotica, Niš.
Meri se koncentracija jako malog broja zagađujućih materija
Dr Mirjana Perišić, sa Instituta za fiziku u Beogradu, Laboratorije za fiziku životne sredine, napominje da iz godine u godinu
izveštaji opisuju situaciju koja je jako loša.
„Većina građana u Srbiji udiše vazduh jako lošeg kvaliteta. To je
treća kategorija vazduha. Jako zagađen vazduh u kojem je većina zagađujućih materija prekoračila svoje granične vrednosti. Ono što je još lošije od toga je to da se zaključci baziraju uglavnom na koncentraciji jako malog broja zagađujućih materija, svega nekoliko. U većim gradovima je to i do deset, u manjim gradovima svega dve, tri zagađujuće materije“,
naglašava Perišićeva za RTS.
Zelene tačke u izveštajima o kvalitetu vazduha koje govore da je vazduh dobrog kvaliteta, govore samo da su na tom mernom mestu u stvari merene dve, tri zagađujuće materije i da su PM2,5 čestice izostavljene, a koje su najznačajnija zagađujuća materija u ambijentu.
„Ono što je poznato, jeste da hiljadu zagađujućih materija i više od toga u urbanoj sredini može da bude štetno po ljudsko zdravlje. Može da bude toksično, mutageno, kancerogeno i sve su to efekti koji dovode do preuranjenih smrti i obolevanja od različitih oblika respiratornih i drugih bolesti“, ističe dr Perišić.
Zbog toga je neophodno unaprediti monitoring, prvenstveno u pogledu broja zagađujućih materija koje se mere, jer samo tako možemo pouzdano odrediti šta su izvori zagađenja. U urbanim sredinama to su najčešće individualna ložišta i to u ovom hladnijem periodu godine, saobraćajne aktivnosti i industrijske aktivnosti, pre svega energetski sektor.
Dosadašnji izveštaji pokazuju da je 2019. godine bio loš kvalitet vazduha u svim gradovima u Srbiji, da bi zatim bio zabeležen određeni trend pada koji se može povezati sa smanjenjem antropogenih aktivnosti, aktivnosti industrije i privrede u periodu pandemije virusa korona.
Za primenu Vladinog Programa zaštite vazduha do 2030. godine potrebno 2,5 milijardi evra
Pored individualnih ložišta i saobraćaja, energetski sektor doprinosi lošem kvalitetu vazduha
„Možemo reći da se situacija u atmosferi još uvek nije dovoljno stabilizovala i nije se vratila na ono pređašnje, mada su male razlike koje možemo da uočimo, prvenstveno kroz naučna istraživanja i u tim izveštajima koje publikuje Agencija za zaštitu životne sredine“, dodaje Perišićeva.
Zakonska obaveza za nadležne institucije je da obaveštavaju javnost uvek kada je u pitanju povećano zagađenje vazduha. U Evropskoj uniji postoji prognoza zagađenja vazduha koja je vezana za meteoprognozu. Perišićeva napominje da su baze podataka u Srbiji već dovoljno popunjene i pored toga što se prati mali broj zagađujućih materija, ali da se već na osnovu dosadašnjih podataka na osnovu funkcionalne zavisnosti meteorologije sa zagađenjem dobije i predikcija.
Krajem prošle godine Vlada Srbije je usvojila prvi strateški dokument Program zaštite vazduha do 2030.godine sa Akcionim planom. Za njegovu primenu potrebno je 2,6 milijardi evra.
Poznato je da je aero-zagađenje jedan od vodećih faktor rizika za ljudsko zdravlje a posledica je oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji, navodi se u dokumentu Vlade. Ako se ostvare mere predviđene Programom zaštite vazduha do 2030. godine, kako stoji u tom dokumentu, broj slučajeva prevremene smrti usled izlaganja povećanim koncentracijama PM2,5 čestica, 2030. godine će se smanjiti na oko 7.400 slučajeva.
