Ne u naše ime! Šta je u pozadini svetskog krika protiv kataklizme u Gazi /video/
© AP Photo / Israel Defense Forces/HO
Pratite nas
Rat na Bliskom istoku izazvao je podele u svetu ali manje po kriterijumu ko je za Izrael, a ko za Palestince, više po tome ko je za poštovanje međunarodnog prava, a ko ne. Ta pozicija je, ističe pravni stručnjak Branko Pavlović, dobra i za Srbiju koja se i sama zalaže za poštovanje međunarodnog prava kad su u pitanju njeni problemi.
Većina zemalja u svetu, od muslimanskih preko afričkih, latinoameričkih do velikih sila kao što su Kina i Rusija zalaže se za to da u sukobu Izraela i Palestinaca treba ići ka političkom rešenju, a to je, podseća Pavlović, palestinska država sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom i povlačenje Izraela na granice koje je imao pre rata iz 1967. godine - bez toga nije moguć održivi mir.
„To se onda tumači kao da su te zemlje na strani Palestinaca, a one samo osuđuju višedecenijsko kršenje brojnih rezolucija Saveta bezbednosti UN. U tom smislu vlade Izraela i SAD postaju sve više izolovane na međunarodom planu“, konstatuje ekspert.
Etničko čišćenje Gaze
Ponašanje Izraela u Gazi je, decidan je Pavlović, bez sumnje etničko čišćenje - stradanja u Gazi su strašna i Izrael tu gubi simpatije, pa zato Jevreji u Americi izlaze sa parolom „ne u naše ime“.
„Postoji izuzetno opasna smeša vlade Benjamina Netanijahua koji brani svoj opstanak na vlasti čak i po cenu toga da Palestince prebaci u sinajski deo Egipta i da onda kaže da je uradio nešto za Jevreje, a u stvari ih vodi u propast, ali i još ekstremnijih elemenata unutar njegove vlade“, napominje Pavlović.
Za pukovnika Miću Živojnovića nema dileme da se dešavanja na prostoru Izraela mogu okarakterisati kao potpuno nepoštovanje principa međunarodnog prava ali i ratnog prava i prava u ratu, a smatra da će sukob trajati dok god to budu želeli u Pentagonu.
„Amerika se pokliznula u Ukrajini, a povratak izgubljene moći je potražila u latentnom sukobu na Bliskom istoku stajući na stranu Izraela i time dovela do novog etničkog čišćenja stanovništva iz Gaze i celog prostora Palestine“, upozorava Živojnović uz opasku da jedan broj Jevreja poziva i Netanijahua i američkog predsednika Džozefa Bajdena da ne govore u njihovo ime i da ne uvlače ceo jevrejski narod u vrlo loše ponašanje Izraela prema palestinskim civilima.
Ključna pozicija Amerike
Pavlović se slaže da je u čitavoj krizi na Bliskom istoku ključna pozicija Amerike - ako ona bude dolivala ulje na vatru onda je tu mogućnost brzog širenja sukoba gotovo izvesna, ali i da Netanijahuova vlada štiteći Jevreje i Izrael u stvari vuče u sunovrat poziciju i Izraela i Jevreja svuda u svetu.
„Kad pobijete preko 3000 dece za mesec dana, a ukupne izraelske žrtve, vojne i civilne, su bile oko 1400, pa preko toga pobijete još 7000 ljudi od čega ogroman broj civila – a nisu Hamasove snage na petom spratu neke zgrade u Gazi, nego civili - onda se naravno svi groze toga, a negoduje čitav muslimanski svet koji inače oseća da dolazi do promena na svetskom nivou“, obrazlaže Pavlović i dodaje da pozicija Amerike da može da povrati ugled i moć tako što će dovesti nosače aviona u Sredozemlje predstavlja naivnu računicu koja je pogubna i za sam jevrejski narod.
Sagovornici Sputnjika ukazuju i na opasnost od širenja sukoba, o čemu govore upozorenja iz Turske i Irana upućena Zapadu i Izraelu.
„Turska, Iran i Saudijska Arabija vode računa da ovaj sukob ostane u granicama u kojima se trenutno vodi. Međutim, ukoliko Izrael pod usmerenjem Amerike krene u žešću ofanzivu i time pokuša da isprovocira Iran i Tursku onda će Bliski istok goreti u toj meri da preti i svetski rat“, upozorava Živojnović. Pritom, kako kaže, Iran i Turska su vojno veoma moćni – Teheran raspolaže i nuklearnom tehnologijom, makar i mirnodopskom, dok Turska ima veliki potencijal u ljudstvu kao i savremenu vojnu tehniku, posebno PVO sredstva.
Dva razloga za zabrinutost
Prema rečima Pavlovića, svet povodom sukoba na Bliskom istoku ima dva razloga za zabrinutost: jedan je da se on konvencionalno ne proširi gde bi u njega bile uvučene vrlo velike regionalne sile, a druga je što u vladi Izraela ima ljudi, poput suspendovanog ministra kulture, koji pozivaju da se baci atomska bomba na civilno stanovništvo.
Upotreba takvih sredstava koje je zagovarao izraelski ministar, prema rečima Živojnovića, nesumnjivo bi značila uvođenje i drugih država u rat i izazvala nesagledivu ekološku katastrofu na šta bi reagovale i velike sile:
„Ne bi se to završilo samo osudom, to bi se završilo oružanim sukobom širih razmera jer bi ljudi bili prinuđeni da se brane. S druge strane, Izrael bez sumnje poseduje određeni broj raketa koji mogu da nose i nuklearne bojeve glave pa izjava ministra nije govor u prazno i na to ne treba gledati kao na praznu pušku već se pripremiti da je i tako nešto moguće.“
Branu za ovakve katastrofične scenarije Pavlović vidi u stavu Rusije i Kine koja je, kako ističe, podržala sve ruske predloge rezolucija u Savetu bezbednosti UN s pozivima na obustavu sukoba: Kina i Rusija imaju jedinstvenu međunarodnu poziciju, a specifičnost Rusije je da može da razgovara sa svima - imaju dobre odnose i sa Izraelom i sa Hamasom, imaju izuzetno dobre odnose sa Iranom i veoma dobre odnose sa Turskom, odlične odnose s Egiptom, Saudijskom Arabijom...
„Ali dok se ne dođe na poziciju da Izrael poštuje međunarodno pravo kada bi iza toga stali i Kina i Rusija i te međunarodno priznate granice ne bi smeo da pipne niko, nema mira i nema rešenja“, poručuje Pavlović.
