Do sada neviđene fotografije neposredno pred ubistvo Franca Ferdinanda

Izložba "Gavrilo Princip i Mlada Bosna" nastala je kao rezultat opsežnog istraživanja istoričara Miloša Vojinovića koji je, radeći na temi „Političke ideje Mlade Bosne“ po knjigama i arhivima nalazio fotografije Gavrila Principa, Mlade Bosne i Sarajevskog atentata

Na izložbi je predstavljeno blizu 200 fotografija, koje je Vojinović pronašao u Arhivu Srbije i Arhivu SANU, Narodnoj biblioteci Srbije, Arhivu grada Sarajeva, Istorijskom muzeju Bosne i Hercegovine, Arhivu BiH i Nacionalnoj biblioteci BiH

Diverzantki kurs u Vranju 1908. godine. Za vreme balkanskih ratova, mnogi mladobosanci bili su dobrovoljci u srpskoj vojsci Srbije

Iako je važila praksa da se nered i nasilje ne dokumentuju, očigledno je da su austougarski novinari i njihovi uredniici želeli da fotografije uništene srpske imovine predstave kao spontani čin reakcije normalnog sveta na ono što se dogodilo imajući u vidu da je najveći deo zaverenika bio srpskog porekla

Sa samo 17 godina, Gavrilo Princip se pridružio „Mladoj Bosni“, koja se zalagala za oslobođenje Bosne i drugih južnoslovenskih naroda od austrougarske okupacije i ujedinjenje sa Srbijom

Nakon donošenja odluke da izvrše atentat, tri ključna zaverenika, Gavrilo Princip, Trifko Grabež i Nedeljko Čabrinović odlučuju i da se fotografišu. To je bilo kao ostavljanje traga o sebi. Princip i Grabež se fotografišu na Kalemegdanu, u maju 1914, a Čabrinović je odlučio da se fotografiše na sam dan atentata. (Trifko Grabež, Milan Ciganović i Gavrilo na Kalemegdanu u Beogradu, maj 1914. godine)

Nakon atentata vlasti su iskoristile neke vrste uličnih bandi ili pomoćnih policijskih jedinica da podstaknu napad na srpsku imovinu

Austrougarska štampa je tvrdila da je na fotografiji prikazano hapšenje Principa, međutim tridesetih godina se pojavljuje Nemac (koji je živeo u Sarajevu) Ferdinand Franjo Ber, koji tvrdi da se on nalazi na toj fotografiji a ne Princip. Ferdinand Ber je rekao da je došlo do zabune zato što je on prvi uveden u stanicu, a uhapšen je zato što je poznavao Principa i pokušao je da spreči masu da ga ubije u trenutku pucnja

Tokom suđenja Princip je preuzeo punu odgovornost za atentat na sebe, izjavivši da je to njegov lični čin i da Srbija u tome nije imala nikakve veze.Tokom unakrsnog ispitivanja je rekao: „Ja sam nacionalista Jugosloven. Moja je težnja ujediniti sve Jugoslovene u kojoj bilo državnoj formi i osloboditi ih od Austrije."

Kao maloletnik, po tadašnjim austrougarskim zakonima, Gavrilo Princip je osuđen na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora, koju je služio u tvrđavi Terezin, u veoma lošim uslovima, sa slabom ishranom, uz svakodnevno mučenje, te je oboleo od tuberkuloze. Preminuo je 28. aprila 1918. godine, u svojoj 24. godini

Oficir srpskih železnica Milan Ciganović( koga je Austrougarska označila, uz Voju Tankosića, kao jednog od organizatora atentata) je 27. maja 1914. godine Nedeljku Čabrinoviću, Gavrilu Principu i Trifku Grabežu isporučio četiri revolvera i šest bombi. Austrougarska vlada je 25. jula 1914. godine tražila od srpske vlade njegovo hapšenje ali je premijer Srbije Nikola Pašić obavestio austrougarsku vladu da nije u mogućnosti da sprovede hapšenje jer bi takva akcija narušila ustav Srbije

Fotografija automobila sa prestolonaslednikom Ferdinadom ispred Gradske većnice u Sarajevu

Danila Ilića, Veljka Čubrilovića i Miška Jovanovića, Okružni sud Zemaljske vlade u Sarajevu je osudio zbog na smrtnu kaznu vešanjem.

Posmrtni ostataci Principa, Čabrinovića i Grabeža su prvo sahranjeni tajno i bez obeležja u Terezinu, da bi potom,kada je nastala Čehoslovačka, na njihove grobove su stavljeni krstovi sa imenima, datumima rođenja i smrti i natpisom 'srpski trpitelj'. 7. jula 1920. godine preneti su u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i sahranjeni na srpskom pravoslavnom groblju u Sarajevu. Pre nego što su poslata put Jugoslavije, tela atentatora su premeštena na svečeno mesto na terezinskom groblju. Njihovi kovčezi bili su izloženi u porodičnoj grobnici gradonačelnika Terezina