https://lat.sputnikportal.rs/20231029/nije-lako-biti-carica-rusija-olivera-ikodinovic-1162985446.html

Nije lako biti ruska carica /video/

Nije lako biti ruska carica /video/

Sputnik Srbija

U okviru manifestacije „Dani Ermitaža u Srbiji“ u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, danas će biti prikazan film “Imperatorke“ Andreja Kravčuka, koji otkriva... 29.10.2023, Sputnik Srbija

2023-10-29T14:42+0100

2023-10-29T14:42+0100

2023-10-29T15:16+0100

rusija

rusija – društvo

ljubinka milinčić

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1d/1163032570_0:123:3203:1925_1920x0_80_0_0_c66357ac380795ef9cb86ebeb75e24e9.jpg

Radnja filma se odvija u vreme Petra Prvog, koji je planirao da svoju ćerku Jelisavetu uda za Luja Petnaestog radi jačanja dinastijskih veza sa francuskim dvorom. Međutim, iznenadna smrt ruskog vladara menja tok istorije, a svi planovi vezani za princezu padaju u vodu. Petar Prvi umire, a da nije uspeo da imenuje naslednika. Tako počinje nemilosrdna i bespoštedna era dvorskih prevrata — vreme političkih intriga i borbe za vlast, što je ozbiljno uticalo na sudbinu Ruske imperije. U fokusu je Jelisaveta Petrovna, heroina koja je prinuđena da mnogo žrtvuje kako bi zauzela svoje mesto u istoriji. Osim toga, film odražava posebnu ulogu žena na tronu i njihov doprinos razvoju i prosperitetu Rusije.Posle PetraFilm zapravo govori o tri imperatorke: Katarini Prvoj, Ani Ivanovnoj i glavnoj junakinji filma — Jelisaveti Petrovnoj, koju glumi Julija Peresild.Katarina Prva bila je druga žena Petra Velikog, a na presto je došla posle smrti svog supruga u čemu joj je pomogao ruski knez i Petrova desna ruka Aleksandar Mešnjikov, koji je faktički i upravljao zemljom za vreme njene kratke - dvogodišnje - vladavine, koja je okončana njenom smrću 1727. godine.Nije bila Ruskinja, niti je imala plemićko poreklo. I pored svega toga, Petar Veliki je sa njom proveo preko 20 godina. Dugo je bila Petrova ljubavnica, koja mu je vanbračno rodila dve ćerke, među kojima je i buduća carica Jelisaveta Petrovna.Inače, Rusija je u svojoj istoriji imala četiri carice. Druga je bila Ana Ivanovna, ćerka Ivana Petog. Vladala je Rusijom 10 godina, sve do svoje smrti 1740. Na presto je doveo Vrhovni tajni savet kao monarha sa ograničenom vlašću, ali ona je uspela da prigrabi vlast i raspusti Savet. Ogroman uticaj na nju i njenu vladavinu imao je njen ljubavnik Ernst Biron, koji je bio baltički Nemac.Deo ruskog društva smatrao je da posle Ane Ivanovne presto treba da pripadne Petrovoj mlađoj ćerki, koju je Ana još kao mladu udaljila sa carskog dvora bojeći se da će joj Jelisaveta oduzeti presto.Jelisaveta je kao „prava Ruskinja“ uživala podršku širokih krugova. Premda je u ruskoj istoriji mnogo poznatija Katarina Velika, carica Jelisaveta bila vrlo uticajna. Vladala je više od 20 godina. Nastavila je spoljnu politiku svog oca, a njena vladavina je označila i početak doba prosvetiteljstva. Završila je rat sa Švedskom i uspešno ratovala sa Pruskom, a osnovala je univerzitet u Moskvi i umetničku akademiju u Sankt Peterburgu.Film "Imperatorke" objedinjuje elemente umetničke i dokumentarne hronike, a urađen je u okviru ciklusa istorijskih projekata „Rusija“ o događajima i ličnostima koji su učestvovali u formiranju velike Ruske Imperije.Kako su živele ruske carice pre Petrovog dobaZanimljivo je da je pre Petra Velikog život ruskih carica na dvoru izgledao sasvim drugačije. Još od vremena Ivana Groznog, car je lično birao nevestu. U Moskvu su dovođene najlepše plemkinje iz cele zemlje. Posebno se vodilo računa o lepoti i zdravlju buduće carice. Po pravilu, carevu izabranicu bi prvo prozvali caricom, pa bi tek onda usledilo venčanje.Nakon toga, carica više nije smela da posećuje rodbinu i da se susreće sa običnim ljudima. Obično bi se roditelji i drugi bliski rođaci preselili u palatu, gde bi dobili visoke dvorske položaje.Carska palata u Kremlju bila je ogromna, sa stotinama odaja, od kojih je polovina pripadala ženskom delu. Carica i njene ćerke nisu učestvovale u zvaničnim ceremonijama na kojima su bili prisutni muškarci, ali su imale svoju svečanu salu - Zlatnu caričinu palatu, gde je carica primala goste tokom velikih pravoslavnih praznika i svojih imendana. To su bili jedini dani kada je mogla da vidi do tada nepoznate ljude – uglavnom su to bili sveštenici, bojari i njihove žene.Sakrivene od svetaDok su carica i princeze išle u manastire van Moskve putovale su zatvorenim kočijama, a po izlasku među svet sluge su oko njih držale zavese od somota, skrivajući ih tako od znatiželjnih pogleda.Na ženskoj polovini dvora sve sluge su bile žene, a među njima je postojala hijerarhija i svako je imao svoja zaduženja. Više plemstvo je bilo najbliže carici. Jedna plemkinja je pazila na caričinu riznicu, odakle su izdvajane donacije i gde su pristizali pokloni za caricu, dok je bila zadužena za caričinu trpezu.Sluškinje su bile potčinjene plemkinjama. Po pravilu, jedna od plemkinja je imala ulogu sudije u svim sukobima unutar ženskih odaja.Ako se sumnjalo na teška dela, poput uroka ili crne magije, slučaj bi bio prosleđen višoj instanci koju je lično car kontrolisao.Carica je imala i oko 50 služavki, koje su bile deo njene svite, ali nisu živele na dvoru. Postojale su i mlađe plemkinje, koje su odgajane sa carevim ćerkama - bile su im prijateljice i jedino društvo, ali i posluga.Takođe, postojala je i čitava armija sluškinja – bolničarki, zanatlija, dadilja i babica. Bilo je i onih koje su čitale knjige carici i njenim ćerkama ili im pevale. U ženskom delu je bilo i patuljaka, dvorskih luda i drugih žena koje su zabavljale carice i princeze.Bilo je i muških sluga. Uglavnom su to bili sveštenici koji su vršili službe u caričinim odajama ili dečaci, od 10 do 15 godina, koji su pomagali carici i princezama za stolom. Međutim, čim bi postali zreli ispraćani su iz ženskih odaja.Oko 100 odraslih muškaraca danonoćno je čuvalo odaje, ali im nije bilo dozvoljeno da vide žene iz carske porodice.Na primer, peći u ženskim odajama su napravljene tako da se mogu zagrevati iz susedne prostorije, a oni koji su ih ložili nisu smeli da uđu u prostoriju u kojoj su bile princeze.Dobrotvorni radCarice su imale i službene obaveze, a bavile su se i dobrotvornim, humanitarnim radom. Često su bojari, plemići, dvorjani i njihove žene svoje molbe slali direktno carici, a ne caru jer je ona imala manje državnih obaveza i mogla je da o tome porazgovara direktno sa monarhom. Osim toga, trebalo je i da sačuva reputaciju „zastupnice za slabe“ - tako da su njene molbe najčešće pozitivno rešavane. Druga stvar je što nije svako mogao da joj se obrati.Carica je dosta vremena posvećivala i pravljenju skupih odevnih predmeta, a umela je i da se bavi ručnim radom, naprimer vezom. Pravila je recimo odeždu za visoko sveštenstvo, a to se smatralo jednim od najveličanstvenijih poklona koje neko može da dobije od carske porodice.Carica je večeri obično provodila sa svojim mužem i porodicom. Igrali su šah, čitali Bibliju ili crkvene knjige, slušali priče koje su im prepričavali putnici ili hodočasnici, koji su često pozivani na dvor da zabavljaju cara i njegovu porodicu. Car je mogao da prenoći u caričinim odajama, ali to nije bilo uobičajeno i zahtevalo je posebne bezbednosne mere.Ženska polovina dvora postala je prošlost za vreme Petra Velikog. Njegova majka, Natalija Nariškina bila je prva ruska carica koja je prisustvovala pozorišnoj predstavi. Volela je da pleše i ide na diplomatske prijeme, koje je smatrala i vrstom zabave. Ona je u potpunosti promenila pravila žena u carskoj porodici, a to je činio i njen sin, koji je mnoga pravila „uvezao“ iz Evrope.Pogledajte novu epizodu "Moj pogled na Rusiju" koja otkriva i koliko je tereta na plećima ruskih carica:

2023

Vesti

sr_RS

rusija – društvo, ljubinka milinčić