Kad se Evropa osvesti, želeće ponovo sa Rusijom, ali plašim se da će biti kasno /video/
21:01 29.10.2023 (Osveženo: 16:03 29.04.2024)
© Sputnik . Dejan Simić
Pratite nas
Zbog ponašanja Zapada, Rusiji nije ostalo ništa drugo nego da se okrene Istoku. A kada se Evropa bude osvestila, želeće da ponovo uspostavi veze sa Rusijom, ali plašim se da će biti kasno, objašnjava za Sputnjik ruski biznismen i istraživač Mihail Slipenčuk.
Mihaila Slipenčuka teško je ukratko predstaviti – spada u red bogatijih ljudi u Rusiji, a ujedno je geograf, istraživač, profesor univerziteta, sportista – karatista, političar, a na IMDB je predstavljen kao producent dva dokumentarna filma o Bajkalu. Ponegde ga predstavljaju i kao avanturistu. Ipak, za sebe tvrdi da je pre svega geograf.
Rusi i Ukrajinci su jedan narod
Događaji u Ukrajini su, kako kaže, za njega lično jako bolni, jer njegova porodica vodi poreklo iz Ukrajine – Slipenčukovi baba i deda su među prvim naseljenicima Dalekog istoka iz Ukrajine. Prema njegovim rečima, na ukrajinskim prostranstvima ne vodi se rat protiv Ukrajinaca, radi se o ideološkom sukobu koji traje već pet stotina godina – sukobu Zapada protiv Rusije, a u svemu leži, kako kaže, shvatanje između pojmova nacije i nacionalnosti. Kako kaže, Rusi su nacija, a nacionalnosti su Ukrajinci, Burjati, Kazasi, Jevreji, Belorusi i ostali.
„Moj otac je Ukrajinac, ali ruski pisac. Majka Ruskinja iz Sibira. I proučavao sam šta je to nacija, a šta nacionalnost. Velika je razlika između toga. Dugo sam o tome razmišljao. I začudićete se, odgovor sam dobio od Staljina. Teško je zamisliti da je on Rus, jer jednim delom je Osetin, a drugim Gruzin. Ali on je napisao članak u kome navodi četiri kriterijuma o pripadnosti naciji. Prvi i najvažniji kriterijum je jedinstvo po osnovu jezika. Drugi je jedinstvo po osnovu kulture. Treće, jedinstvo po teritoriji. Četvrti kriterijum je jedinstvena ekonomija. I to je sve. Kao što možete da primetite ne pominje se jedinstvo po kriterijumu genetike. Moj prijatelj je Tatarin, žena Jevrejka, ali moja deca su Rusi. Znači, Rus je nacija i mi to nazivamo ruskim svetom. I to nije imperija, to je kultura“, navodi Slipenčuk.
Kada govori o Rusima i Ukrajincima, naš sagovornik insistira da se radi o jednom narodu.
„Kada sam bio mali, moji deda i baba su razgovarali na ukrajinskom i čitali su humoristički magazin „Krokodil“ koji je izlazio na ukrajinskom. I mislio sam da sve bake i deke govore na ukrajinskom. U Rusiji postoji mnogo različitih narečja. U Povoložju naglašavaju slovo „o“. Na severozapadu, u Novgorodu, sasvim se drugačije akcentuju reči. Loše je to što ljudi ginu. Ali, kada se promeni ukrajinsko rukovodstvo, nadam se da će shvatiti neke stvari, da će se opametiti i da će prekinuti građanski rat u kome se braća bore međusobno. U Rusiji se to već dogodilo pre sto godina. Stare greške se ne smeju ponavljati“, ističe on.
Još jedan koren sukoba Slipenčuk nalazi u promenama globalnih klastera ekonomskog razvoja. Kako kaže, postoje američki, evropski i azijski klasteri, a Rusija se nalazi između azijskog i evropskog klastera. U poslednjih dvadesetak godina, otkako je Vladimir Putin na vlasti u Rusiji, odnosi između Rusije i Nemačke postali su jako srdačni. Savez takve dve države može da dovede do toga da se formira novi klaster.
„Zamislite da se u jedan kotao stave evropska tehnologija i ruski resursi. I to se nije dopalo američkom ekonomskom klasteru. Glavni zadatak je bio rasturiti savez Rusije i Nemačke. Najbolji primer je eksplozija na gasovodima Severni tok. Mislite da su to uradili Rusi? Ne. Nemci? Ne. Kome je to bilo isplativo? U tom pitanju leži i odgovor.“, konstatuje Slipenčuk.
Obogatio sam se da bih mogao da putujem
Za našeg sagovornika geografija je prva ljubav, nauka kojom je celog života želeo da se bavi.
„Ponekad ni sam ne znam kako da se predstavim. Ali, rekao bih da sam pre svega geograf. Moji otac i stric bili su moreplovci, a ja se najviše osećam kao geograf“, kaže on.
Za vreme SSSR-a nije bilo lako putovati po inostranstvu, ali se moglo putovati unutar zemlje – i tada je važila izreka da se iz zadovoljstva moglo putovati samo ako država to plaća. Kasnije, po raspadu Sovjetskog Saveza, država nije finansirala putovanja, pogotovo ne geografska istraživanja. Država, kaže, nije više finansirala nauku u meri u kojoj je to radila u vreme SSSR.
„I preda mnom se pojavio izbor – ili da promenim profesiju, da potražim pomoć iz inostranstva, od neke nevladine organizacije, ili da odem iz Rusije. Ili da sam zaradim novac i da sam finansiran svoje poduhvate i putovanja. Gledao sam film „Vol strit“ rekao sam sebi da ću se, ako u Rusiji bude osnovana berza, baviti time, raditi, zaraditi i putovati. Tako sam postao finansijski stručnjak, investitor i krupni preduzetnik. To je takođe interesantno. Ali, jednog trenutka video sam da sam se mnogo bacio na biznis i setio sam se šta u stvari treba da radim“, priča Slipenčuk.
Tako je počeo da organizuje ekspedicije i to mnoge – na Severni i Južni pol, kao i istraživanje Bajkalskog jezera. Slipenčuk navodi i jedan intersantan događaj koji se dogodio prilikom ekspedicije na Arktik 2007.godine.
„Tada su iznad nas na Severnom polu leteli NATO avioni. Kao deputat Ruske državne Dume bio sam predsednik ruske delegacije na Arktiku i sreo sam se sa američkim senatorom sa Aljaske, gospođom Markovski koja me je pitala šta mi Rusi radimo ovde. Želimo li da pobodemo rusku zastavu i da želimo da dokažemo da je Severni pol ruski. Odgovorio sam da mi samo želimo da pokažemo preimućstva ruske nauke. Amerikanci su poboli zastavu na Mesecu, ali Mesec nije američki“, kaže on.
Druženje sa Džejmsom Kameronom na Bajkalskom jezeru
Tokom te ekspedicije dobio je, kaže, ideju da organizuje ekspedicije koje bi istraživale dno Bajkalskog jezera uz pomoć čuvenih podmornica Mir 1 i Mir 2, konstruisanih za istraživanje velikih dubina.
Bajkalsko jezero najveći je prirodni rezervoar pitke vode na svetu, a na pitanje zašto ono privlači mnogobrojne istraživače, Slipenčuk ima posebnu teoriju.
„Kada stojite na obali Bajkala, dolazi do uzajamnog delovanja između vode u vama i vode sa Bajkala. I tako se čovek čisti. To je moja teorija. Nauka tako nešto tek treba da dokaže, ali kada si na Bajkalu, za četiri sata se naspavaš. I to je jako dobro jer onda imate mnogo više slobodnog vremena“, navodi on.
To je, prema njegovim rečima i razlog zbog koga su se mnogi značajni ljudi spuštali na dno Bajkala – među njima i Vladimir Putin, bivši predsednik Mongolije Cahin Elbegdor, kao i proslavljeni američki reditelj Džejms Kameron, sa kojim se Slipenčuk, kako nam priča, jako puno družio. Kameron je, posmatrajući bogatu prirodu jezera, upravo na Bajkalu dobio inspiraciju za snimanje nastavka filma „Avatar“.
Učenik ruskog Kolumba 20. veka srpskog porekla
Slipenčuk je bio jedan od učenika čuvenog ruskog geografa Andreja Kapice, ruskog Kolumba 20. veka, kako je poznat u Rusiji. Kapica je ovaj nadimak stekao otkrićem subglacijalnog slatkovodnog jezera Istok na Arktiku. Bo je najmlađi dekan u istoriji univerziteta „Lomonosov“, osnivač ekologije kao nauke u SSSR-u i izradio je prvu ekološku kartu Sovjetskog Saveza.
„Kapica je sedamnaest godina pratio moje sazrevanje, sve do doktorske disertacije. Svake subote pozivao me je kući. Njegova supruga spremala je ručak, a nas dvojica smo razgovarali o knjigama. Svaki put, dobijao sam knjigu o kojoj je iduće subote trebalo da razgovaramo. Kapicin primer i razgovori sa njim veoma su mi proširili vidike. Tada su mi se pojavila nova interesovanja – da ispitujem Arktik i polarne krajeve“, objašnjava Slipenčuk.
Kapica, sin nobelovca Petra Kapice, a rođeni brat mu je bio poznati sovjetski fizičar i novinar, dodaje Slipenčuk, bio je srpskog porekla.
„On je govorio da njegovi preci vode poreklo iz Srbije. Govorio je takođe da poreklo njegovog prezimena ima korene u praslovenskoj reči „kapiš“, koja označava mesto molitve bogovima“, kaže Slipenčuk.
