Odriču se islama: Šta nudi novi pokret na Kosovu pod sloganom „Biti samo Albanac“
© AP Photo / Visar KryeziuPriština
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
U Dečanima je nedavno formiran Pokret za napuštanje islamske vere, čiju je osnivačku deklaraciju potpisalo oko 70 Albanaca iz svih „albanskih zemalja“ uključujući dijasporu, u kome se odustaje od islamske vere i poručuje da je "albanska vera Albanija.“
Slogan ovog pokreta je „Biti samo Albanac“, a predvodi ga Vesel Lekaj koji je poručio da su se okupljeni izjasnili o ekstremizmu i šteti koju nanose posebno različiti segmenti islamske vere i srpskog pravoslavlja, kao i da je jednodušna izjava da od sada nisu muslimani.
Vera i do sada nije delila Albance
Istoričar profesor dr Čedomir Antić podseća da je već dugo, ne samo u javnosti već i u nauci, prisutna teza da Albance vera ne samo da ne deli, već da ne igra nikakvu funkciju u politici albanskog društva.
„Odavno je skovan termin da je albanstvo vera Albanaca. Moram da podsetim da albanska nacija, bez obzira na teze o ilirskom poreklu, donekle besmislene, i to u u meri u kojoj bi bile besmislene i teze Srba da imaju neka prava u istočnim krajevima Nemačke gde živi lužički Srbi, ima određeni nivo povezanosti sa prošlošću i sa drugim narodima. Međutim, od skora je ta relativizacija prisutna iako je to društvo u izvesnoj meri i religiozno,“ objašnjava Antić.
To pokazuju i podaci dostupni javnosti a koji, kako kaže naš sagovornik, govore da je recimo u Siriji veći broj dobrovoljaca muslimana iz oblasti BIH, Srbije, Albanije i Severne Makedonije otišlo na to ratište.
Albanska nacija stvorena u 20. veku
„To govori da postoji određeni nivo religioznosti, ali pojedine vođe kosovskih Albanaca, a među njima je možda jedan od prvih važnijih ljudi u borbi za nezavisnost Kosova a to je pokojni Ibrahim Rugova, toliko su relativizovale religiji da je Rugova čak prešao u katoličanstvo. I na Kosovu i u Albaniji prisutano je to preveravanje, ne samo iz katoličke crkve, već u poslednje vreme u Albaniji deluju razne protestantske zajednice,“ napominje Antić.
Kako naglašava, ne treba zaboraviti da je stanovništvo albanskih krajeva politički vrlo nestabilno i da je kasno integrisano jer albanska nacija je nastala u 20. veku, kada su je krajem 19. veka kreirali albanski intelektualci a pre svega velike sile Austrougarska i Italija.
„To je bio svet koji nije bio samo podeljen verom već je bio podeljen i na dve velike regije i na 64 plemena i nije imao isti jezik i pismo… Dakle, sve je to uz pomoć Habzburške monarhije i nekih čak fašističkih intelektualaca kao što je bio Milan Šuflaj, hrvatski fašista, pomoglo da se Albanci formiraju kao posebna nacija i vremenom je taj nacionalizam jačao i postao je dominantan taj narativ o ujedinjenju svih Albanaca,“ ističe sagovornik Sputnjika.
Kosovska bitka nije bila albanska
Antić kaže da tako nešto u Srbiji nije bilo ni u vreme najvećeg nacionalizma da od krajnje levice pa do krajnje desnice svi pričaju istu priču i svi imaju isti cilj.
„Ne znam tačno ko su ljudi koji su su formirali ovaj pokret i potpisali tu dekleraciju, ali verujem da oni nisu prvi ljudi albanske politike. I to je bitna informacija. Baš kao što smo pomenuli i takozvane islamske borce setimo se da su pre samo desetak godina bile demonstracije u Prištini na kojima je neki od demonstranata nosio transparent „Musliman od 1389“. I sad zamislite koja je to šizofrenija?! S jedne strane tvrde da im je albanstvo religija, imali su u nekom trenutku jedan antireligijski režim u vreme Envera Hodže koji je ukinuo religiju, što se desilo samo još u Severnoj Koreji, a sa druge strane imate islamske ratnike koji idu na ratišta u većem broju nego što ima stanovnika u tim područjima. Albanci tvrde i da je Kosovaka bitka albanska bitka i imaju razne kvazi-intelektualce iz Italije, Amerike, Britanije… koji tvrde da je to tako! Ne postoji nijedan relevantni izvor da to posvedoči, a onda se pojavi neko ko kaže da je "musliman od 1389", iako je oblast Brankovića u kojima su Srbi bili isključivo stanovništvo sve do početka 16. veka, pala u Turske ruke sredinom 15. veka. Dakle, neko ko je rođen 1389. godine imao je oko 66/67 godina kada je ta oblast pala u osmanske ruke, dakle ne albanske“ objašnjava Antić.
Albanski nacionalni pokreti su kvislinški
Sagovornik Sputnjika takođe ističe da je albanski nacionalni pokret megalomanski i duboko kvislinški, jer je šurovao i sa komunistima, i sa fašistima, a danas sa Amerikom, odnosno atlantistima. Kako zaključuje naš sagovornik, ta albanska stvar će biti rešena kada se završi ova kvazi državna priča, gde imate na vlasti Albance u četiri okolne zemlje koji ruše tri okolne zemlje, ali i dodaje da će do tada proći dosta vremena i da se boji se da će balkanski narodi biti na gubitku, kao i da će tako biti i sa onima koji su sve ovo priredili a to su Nemačka i Amerika.
Inače, prema Lekaju, kosovsko društvo je ugušeno islamskim ekstremizmom i treba ga ukloniti.
"Albancima je vera albanizam, jer mi mislimo samo albanski, jer pre svega smo Albanci. Bilo je poruka podrške iz dijaspore i volje da se podupre ova inicijativa, da se katoličanstvo prenese direktno u svoje rane korene, odnosno u evropski identitet i kulturu“, rekao je Lekaj prilikom osnivanja ovog pokreta.
S druge strane, Liga istoričara Kosova "Ali Hadri" u Dečanima oštro je reagovala na „Pokret za napuštanje islamske vere“, optuživši ga za propagandu protiv vere i raspirivanje mržnje, ističući da ljudi imaju pravo na lično versko uverenje.