Kusturica za Sputnjik: Svet u kome se prvo hapse najslobodniji kao Novak - puca kao filmska traka
19:55 28.10.2023 (Osveženo: 23:35 28.10.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Iako kažem da je svet pukao kao što je nekad pucala filmska traka, to ne znači da je knjiga „Kad mrtve duše marširaju“ defetistička. Ideja knjige skrivena je u mom zrnu humanosti koje se brani, kao što se veliki kineski car koji je sagradio zid branio od smrti misleći da će mu, kad napravi odaja onoliko koliko godina ima dana, to biti brana od smrti.
To kaže za Sputnjik Emir Kusturica čija je upravo objavljena knjiga „Kad mrtve duše marširaju“ pisani oblik onoga što je proslavljeni reditelj i pisac u video zapisima govorio na Sputnjiku. Tim se, kako sam kaže, još jednom potvrdila Borhesova ideja o literaturi kao surogatu usmene književnosti.
„Nije li svijet već odavno postao zatvor kome bodljikave žice više nisu najizrazitiji simbol slobode“, pita se Kusturica u uvodniku nasloveljnom „Okovi novog svijeta“ u kome kao primer ideje o planetarnoj dominaciji i ukidanju lične slobode navodi australijski pritvor Novaka Đokovića, „prvog među slobodnima, pobunjenika koji ne želi u okove novog svijeta“.
Novak i „Francuska veza“
U Novakovom slučaju Kusturica vidi ponovljenu sliku stare policijske priče iz filma „Francuska veza“, a na pitanje kakav je to svet u kojem se prvo hapse najslobodniji, i da li je umetnost kroz film i knjige prva detektovala ono što se kasnije i dogodilo, kaže da su to - zapleti savremenog sveta.
„Mi nikad nismo sigurni da li je ideja Orvelova, odnosno Zamjatinova bila naručena da bi nas uputila na to kako ćemo živeti, ili je nastala kao slobodno delo. Pitanje začetaka i pitanje ideja koje generišu i knjige i filmove su koliko marginalizovano pitanje slobode toliko i ideja koja stiže kao magistralna ideja na koju se svi drugi kače. Zemlje koje su potpuno odbacile holivudski recept su Kina i Rusija. U Rusiji u kojoj sam nedavno bio više nema holivudskih filmova. Tamo ima deset kanala i među njima nema ni jedan zapadni. E, sad, šta je tu potrebno? Potrebno je stvoriti svoj svet, potrebna je ta intoksikacija. Ja tu mislim na onaj nivo holivudskih filmova koji su nam predviđali ratove i najavljivali razne nepodopštine koje stižu iz SAD. Ali svakako ne mislim na onaj deo filma koji je sedamdesetih i osamdesetih oplemenio čitavu planetu".
Možda su te godine, navodi Kusturica, kada je egzistencijalni momenat bio značajan u filmovima, parametar po kome bi mogla da se gradi recimo jedna nova filmska kultura u Rusiji, jer su svi reditelji koji su vredeli pobegli u serije zato što je tamo više novca i lakše se ispriča priča.
„A to se pričanje u nedogled pretvara u deskripciju i gubi se sinteza koju svaki film treba da ima u sebi i pokaže originalnost u svom izrazu. Ja mislim da u takvim zemljama treba da postoji vera u ono što je napisano. Kao student u Pragu čitao sam Šukšina, Rasputina i sve druge ruske pisce koji čine prvi ešalon ruske literature koji bi mogao da se snima narednih trideset godina i od kojih može da se napravi mejnstrim linija u toj kulturi.“
Bezos ili Mikelanđelo
Da li je moguće stvoriti „svoj svet“ u vremenu u kome je uzor Džef Bezos, a ne Mikelanđelo, i kada se četvrta industrijska revolucija razumeva kao uvod u totalitarno društvo, da li će revolucija promeniti svest – pitamo autora dela „Kad mrtve duše marširaju“.
„Ne može industrijska revolucija da promeni svest. To će se desiti tako što će svetska banka svima koji budu hteli da stave te implante davati jedno godinu dana platu od dve hiljade dolara. I oni će u godinu dana da promene svaku ideju o svom životu. Odbrambeni mehanizam od te pošasti će biti građen samo na osnovu dominantnog faktora u pravoslavnoj kulturi za koga nisam siguran da li je kod nas dovoljno jak, a nadam se da će on da krene tragom većeg brata koji svoju pravoslavnu kulturu štiti na naizrazitiji način".
O jednom od strahova koje je literarno uobličio u svojoj knjizi - ideji da se od čoveka napravi đubre, ali i o nadi da do toga ipak neće doći, Kusturica kaže:
„Mnogi ljudi će posegnuti za tim. Onih koji će poput ateista reći `šta me briga, kad umrem nek rade šta hoće` je sve više, tih koji su pogrešno percipirali boga, misleći da je bog za svakodnevnu upotrebu. Mislim da onaj koji želi da bude homogen psihološki, ne može da bude ateista, odnosno, on neće upasti u nihilističko blato i tamo završiti. Ali, biće tih koji će rado da budu đubrivo, posebno onih koji su još za života bili đubrad", ističe slavni reditelj.
Intervju sa Emirom Kusturicom pogledajte u video prilogu:
