Evropa je umorna od Ukrajine, raspašće se kao kula od karata
© AFP 2023 / VASILY MAXIMOV
Pratite nas
Sve više zemalja EU se protivi podršci Ukrajini, ali se zvanični Brisel neće složiti s „pobedom Rusije“. Katastrofa se sve više pojačava. Počinju da se pokreću razna pitanja. Mađarska je bila prva lasta, Vašington Orbanu to neće oprostiti, i sve će se raspasti kao kula od karata, smatraju eksperti
Jedinstvo evropske zajednice po pitanju Ukrajine se polako urušava. Mađarski premijer Viktor Orban i njegov slovački kolega Robert Fico, tokom samita EU u Briselu, usprotivili su se dodeli paketa pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra.
Fico je pojasnio da je glavni problem "visok nivo korupcije u Ukrajini", a prethodno je izjavio i da ta zemlja neće više pružati vojnu pomoć Ukrajini i pozvao je EU, koja je sponzor Kijeva, da prihvati ulogu mirotvorca u sukobu.
A Orban je ranije rekao da mađarska vlada neće podržati izdvajanje dodatnih sredstava Ukrajini iz budžeta EU dok se jasno ne obrazloži za šta se taj novac troši.
“Evropske zemlje postepeno počinju da se umaraju od ove priče sa Ukrajinom... Njihova društva su prinuđena da snose jezive troškove zbog učešća u američkim geopolitičkim avanturama. Štaviše, Evropi ovaj sukob uopšte nije potreban. To jest, ako se bolje pogleda Evropa za to apsolutno nije ni zainteresovana. Može se stanovništvo veoma dugo ‘hraniti’ pričama o ‘strašnoj Rusiji, koja može svakog da napadne’, ali svaki zdravomisleći evropski građanin shvata da Rusija nema nijedan razlog da napadne bilo koju od evropskih zemalja“, kaže Makejeva.
Ona objašnjava da je Rusija imala konkretne razloge da započne specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini i ti razlozi su „očigledni i svima jasni“.
Moskva je započela specijalnu vojnu operacije nakon što je od SAD i NATO-a tražila za Rusiju i čitavu Evropu bezbednosne garancije, ali ih nije dobila. NATO je nastavio da se širi na Istok, dok je Ukrajina zvanično iskazala svoje težnje da bude u članstvu NATO saveza i da čak vrati nuklearni status.
Moskva je želela da sklopi sa Zapadom dogovor koji bi sprečio mogućnost da Rusija bude ugrožena sa teritorije Ukrajine, a takođe tražila je bezbednost za njene građane, koji su osam godina bili meta ukrajinskog režima i ukrajinskih granata.
Mađarski premijer Viktor Orban i njegov slovački kolega Robert Fico, tokom samita EU u Briselu, usprotivili su se dodeli paketa pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra
© AP Photo / Fermin Rodriguez
Zbog Ukrajine strada evropska ekonomija
Međutim, sve napore Moskve da se situacija reši mirnim, diplomatskim putem Zapad je ignorisao i za to vreme je naoružavao Kijev. Čak je i šef vojnog komiteta alijanse admiral Rob Bauer priznao da je sve unapred, mnogo ranije isplanirano, pošto je NATO počeo da se sprema za konfrontaciju sa Rusijom 14 godina pre ruske specijalne operacije u Ukrajini, dakle još 2008. godine.
„I (evropsko) društvo postepeno počinje da se zamara, a elite postepeno počinju da shvataju da ta nesuverena pozicija uništava njihove zemlje i nanosi ogromnu štetu ekonomiji, kao što to čine i sankcije. Naravno, postavljaju pitanje: „Zašto nam je ovo potrebno?“, a odgovora nema. Uz to, talasi izbeglica stižu u Evropu, stvarajući pritisak na ekonomiju i ugrožavajući lokalno stanovništvo", dodala je Makejeva.
Amandmani na budžet EU zahtevaju podršku svih 27 zemalja članica, a dodatnih 50 milijardi evra za Ukrajinu trebalo je da bude uključeno u nacrt budžeta EU za period od 2024. do 2027.godine. Međutim, Mađarska i Slovačka su iskoristile pravo veta. To će, kako ocenjuju eksperti, imati ozbiljne posledice po obe zemlje. Bratislavi i Budimpešti počeće da uskraćuje novac iz razvojnih fondova. Brisel će čak pokušati da ih disciplinuju moralnim argumentima, optužujući ih da podržavavaju „rusku agresiju“.
EU je navikla da vrši pritisak na male države koje pokušavaju da se otrgnu politici Brisela, koji je opet pod snažnim uticajem Vašngtona. Mađarska i Slovačka, uprkos oštroj konfrotaciji sa Briselom, na sve načine pokušavaju da zadrže i očuvaju svoju nezavisnu poziciju.
Orbanove argumente da je Ukrajina već izgubila rat i da zapadna pomoć ništa neće promeniti počinju da dele i drugi lideri, pa se, samim tim, očekuje da će se sve više zemalja EU se protiviti daljoj podršci Oružanim snagama Ukrajine.
Čak je i jedna od najbližih saveznica Ukrajine, Poljska, saopštila da više neće isporučivati oružje ovoj zemlji zbog diplomatskog spora oko žita, a ton između dva jučerašnja saveznika i prijatelja postaje sve oštriji po mnogim pitanjima.
Štaviše, pukotine se produbljuju i u SAD, gde se sve više kongresmena protivi daljoj vojnoj pomoći Ukrajini, dok Bajdenova administracija zadržava tvrdu liniju prema Rusiji.
Evropa će ustati protiv spuštanja gvozdene zavese
Orban se pokazao kao „tvrd orah“, ali će i Fico pokušati da se odupre pritiscima. On je rekao da Slovačka podržava humanitarnu i civilnu pomoć Ukrajini i da će to biti zvanična politika njegove vlade, ali je podvukao da neće snabdevati Ukrajinu nikakvom oružjem. Takođe, pozvao je na početak mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva, ističući da bi SAD i Rusija trebalo da se „dogovore” o uslovima mira. Istakao je i da ne podržava nijedan od planova Vladimira Zelenskog, jer su oni „apsolutno nerealni“.
Ruski ekspert Eduard Popov je mišljenja da će se povećati broj članica EU i NATO koje se protive zvaničnoj liniji tih saveza.
„Nedavna pobeda na izborima u Slovačkoj Roberta Fica i njegove socijaldemokratske partije napravila je još jednu pukotinu u stubu EU i NATO-a. Sada se nepokorna Slovačka pridružila nepokornoj Mađarskoj, a Fico je već dao izjave koje izazivaju nelagodu u Kijevu i Vašingtonu. I ovo je samo početak, jer pored ove dve zemlje postoje države „stare Evrope“, kao što je Austrija, koje se ne odnose blagonaklono ka gvozdenoj zavesi koja se sada spušta. I što vreme bude više odmicalo, to će se krug zemalja EU i NATO koje se zalagažu se za nastavak dijaloga sa Rusijom sve više širiti“, smatra ekspert.
Zamoru Evrope bi mogle da doprinesu i energetska kriza, inflacija, pad životnog standarda, socijalni i ekonomski problemi. U Pragu je, recimo, u septembru održan miting protiv rasta cena, na kome je tražena ostavka vlade i prekid pružanja vojne pomoći Ukrajini.
Pored toga, Popov kaže da širom Evrope postoji mnogo onih koji se protive novom hladnom ratu.
Zaključak je i da je Ukrajina izgubila podršku dva ključna saveznika – Poljske i Slovačke, a sve zbog grešaka kijevskih vlasti.
Postoje i mišljenja da bi zemlje kolektivnog Zapada u budućnosti mogle da preispitaju svoju politiku prema Ukrajini i prestanu da finansijski i vojno pomažu Kijev, ali samo u dva slučaja. Prvi je, recimo, ako dođe do zaoštravanja situacije na Bliskom istoku i proširenja zone sukoba, uključivanjem Irana u taj izraelsko-palestinski sukob.
Drugi slučaj je ako dođe do potpunog poraza ukrajinske vojske na bojnom polju, pa Zapad shvati da ulaganje u Ukrajinu nema smisla i da je Ukrajina osuđena na propast.
