https://lat.sputnikportal.rs/20231027/erik-emanuel-smit-da-nije-bilo-hitlera-amerika-bi-ostala-na-margini-nevazna-marija-jakovljevic-1162995450.html
Erik-Emanuel Šmit: Da nije bilo Hitlera, Amerika bi ostala na margini - nevažna
Erik-Emanuel Šmit: Da nije bilo Hitlera, Amerika bi ostala na margini - nevažna
Sputnik Srbija
Da nije bilo holokausta i genocida verovatno ideja o stvaranju države Izrael, koja je postojala još od 19. veka, ne bi bila sprovedena. Izrael ne bi bio... 27.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-27T21:56+0200
2023-10-27T21:56+0200
2023-10-27T22:50+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
pisac
francuska
adolf hitler
beogradski sajam knjiga
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1b/1162994967_0:225:1496:1067_1920x0_80_0_0_a6ff25265d61f5b948c977292bec17e3.jpg
Ovako posledice Hitlerovog nacizma vidi francuski pisac i filozof Erik-Emanuel Šmit, autor knjige „Drugi život Adolfa H.“ koju je pre dva dana objavio „Klio“. Pokušao sam da razumem HitleraVrlo plodan dramski pisac, ovoga puta je napisao filozofsku knjigu u kojoj uporedo prati život Adolfa Hitlera nakon što nije uspeo da upiše likovnu akademiju i Adolfa H. koji je primljen na akademiju.„Želeo sam da shvatim kako jedan običan momak, koji je izgubio majku od raka dojke, imao nasilnog oca, koji je imao problema sa devojkama što je normalano kada imate 17 godina i koji je iznad svega voleo umetnost, kako jedan takav naivan običan čovek mogao da postane jedan od najžešćih varvara i jedno od najgorih čudovišta koje je civilizacija imala. Hitler iz stomaka svoje majke nije izašao sa papcima i rogovima kao đavo već kao obično ljudsko biće. Postao je čudovište kroz istoriju“, kaže Šmit za Sputnjik.Dvadeseti vek bi posve bio drugačiji, smatra gost Beogradskog sajma knjiga, da nije bilo Hitlera:Hitler je u vama, pazite seNagrađivani francuski pisac pak naglašava da Hitler nije izmislio zlo:„On je ta figura zla koja pomaže svakom od nas da izbegnemo isto to zlo. Postajemo nacisti, odnosno Hitler, svaki put kada mislimo da smo uvek u pravu, kada izbegavamo da mislimo da je svet sačinjen od kompleksnih stvari i pokušavamo uvek da označimo samo jednog kao krivca. Postajemo Hitler kada pronalazimo samo jedno prosto rešenje za probleme koji su zapravo složeni. I postajemo Hitler kada mislimo da uvek radimo dobro, i da nikada ne nanosimo zlo. Svi mi u sebi imamo od čega da proizvedemo Hitlera. Treba da budemo oprezni i da sačuvamo tog Hitlera duboko u sebi“.Dobitnik nagrade Francuske akademije nauka za celokupno pozorišno delo i niza priznanja među kojima je i Gonkurova nagrada, uspeo je svojim novim delom da uznemiri čitaoce:Šmit veruje da sećanje na Drugi svetski rat sprečava eskalaciju sukoba na Bliskom istoku:„Uprkos ratu koji se odvija trenutno na Bliskom istoku i svemu što se dešava u svetu, mislim da nismo nadomak trećeg svetskog rata i tu vidim da nas ipak istorija nečemu uči koliko god da smo gluvi i slepi za ono što se dešavalo. Upravo sećanje na katastrofu koja se desila tokom Drugog svetskog rata, sprečava odgovorne pojedince koji su sada na vlasti da dozvole da ovaj rat eksplodira i da se pretvori u veći i širi sukob. Sećanje na holokaust, ogroman broj žrtava i strah od ponavljanja toga upravo nas sprečava da to i ponovimo.Istaknuti francuski pisac već je boravio u Beogradu 2011. godine u okviru manifestacije "Molijerovi dani" i tada se u Narodnom pozorištu sastao sa rediteljima i glumcima predstava rađenih po njegovim komadima – „Zagonetne varijacije“ i „Mali bračni zločini“.Šmit će sutra potpisivati svoju knjigu „Drugi život Adolfa H.“ na štandu izdavačke kuće „Klio“ od 16 sati, a potom će je predstaviti na štandu Francuske.Uveče će prisustvovati izvođenju svog komada „Da krenemo ispočetka“ u Operi i teatru „Madlenianum“ nakon čega će razgovarati sa publikom.
https://lat.sputnikportal.rs/20231022/patrik-beson-moje-knjige-su-izraz-neprijateljskog-stava-prema-antisrpskom-zapadnjackom-misljenju-1162727322.html
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, pisac, francuska, adolf hitler, beogradski sajam knjiga
kultura, kultura – intervjui i analitika, pisac, francuska, adolf hitler, beogradski sajam knjiga
Erik-Emanuel Šmit: Da nije bilo Hitlera, Amerika bi ostala na margini - nevažna
21:56 27.10.2023 (Osveženo: 22:50 27.10.2023) Da nije bilo holokausta i genocida verovatno ideja o stvaranju države Izrael, koja je postojala još od 19. veka, ne bi bila sprovedena. Izrael ne bi bio stvoren, a vrlo je moguće i da bi Amerika ostala po strani, na margini, ne bi bila uopšte važna i ne bi uticala na dešavanja u Evropi.
Ovako posledice Hitlerovog nacizma vidi francuski pisac i filozof Erik-Emanuel Šmit, autor knjige „Drugi život Adolfa H.“ koju je pre dva dana objavio „Klio“.
Pokušao sam da razumem Hitlera
Vrlo plodan dramski pisac, ovoga puta je napisao filozofsku knjigu u kojoj uporedo prati život Adolfa Hitlera nakon što nije uspeo da upiše likovnu akademiju i Adolfa H. koji je primljen na akademiju.
„Želeo sam da shvatim kako jedan običan momak, koji je izgubio majku od raka dojke, imao nasilnog oca, koji je imao problema sa devojkama što je normalano kada imate 17 godina i koji je iznad svega voleo umetnost, kako jedan takav naivan običan čovek mogao da postane jedan od najžešćih varvara i jedno od najgorih čudovišta koje je civilizacija imala. Hitler iz stomaka svoje majke nije izašao sa papcima i rogovima kao đavo već kao obično ljudsko biće. Postao je čudovište kroz istoriju“, kaže Šmit za Sputnjik.
Dvadeseti vek bi posve bio drugačiji, smatra gost Beogradskog sajma knjiga, da nije bilo Hitlera:
„Da je postojao samo Adolf H. koji je zamišljen u ovoj knjizi, koji je stvoren ne na mržnji i osveti, već ljubavi i razumevanju i otvorenosti prema drugima, 20. vek bi sigurno bio drugačiji. Mislim da ne bi bilo rata koji je odneo 52 miliona života ni genocida. Antisemitizam je hitlerovsko viđenje sveta“.
Hitler je u vama, pazite se
Nagrađivani francuski pisac pak naglašava da Hitler nije izmislio zlo:
„On je ta figura zla koja pomaže svakom od nas da izbegnemo isto to zlo. Postajemo nacisti, odnosno Hitler, svaki put kada mislimo da smo uvek u pravu, kada izbegavamo da mislimo da je svet sačinjen od kompleksnih stvari i pokušavamo uvek da označimo samo jednog kao krivca. Postajemo Hitler kada pronalazimo samo jedno prosto rešenje za probleme koji su zapravo složeni. I postajemo Hitler kada mislimo da uvek radimo dobro, i da nikada ne nanosimo zlo. Svi mi u sebi imamo od čega da proizvedemo Hitlera. Treba da budemo oprezni i da sačuvamo tog Hitlera duboko u sebi“.
Dobitnik nagrade Francuske akademije nauka za celokupno pozorišno delo i niza priznanja među kojima je i Gonkurova nagrada, uspeo je svojim novim delom da uznemiri čitaoce:
„Shvatili su da ako bi odlučili da urade određene stvari, mogli bi da krenu istim putem kojim je išao Hitler. Često ljudi kažu – 'Ja nemam nikakve veze sa Hitlerom'. Moja knjiga tvrdi suprotno. Hitler je u vama, pazite se“.
Šmit veruje da sećanje na Drugi svetski rat sprečava eskalaciju sukoba na Bliskom istoku:
„Uprkos ratu koji se odvija trenutno na Bliskom istoku i svemu što se dešava u svetu, mislim da nismo nadomak trećeg svetskog rata i tu vidim da nas ipak istorija nečemu uči koliko god da smo gluvi i slepi za ono što se dešavalo. Upravo sećanje na katastrofu koja se desila tokom Drugog svetskog rata, sprečava odgovorne pojedince koji su sada na vlasti da dozvole da ovaj rat eksplodira i da se pretvori u veći i širi sukob. Sećanje na holokaust, ogroman broj žrtava i strah od ponavljanja toga upravo nas sprečava da to i ponovimo.
Istaknuti francuski pisac već je boravio u Beogradu 2011. godine u okviru manifestacije "Molijerovi dani" i tada se u Narodnom pozorištu sastao sa rediteljima i glumcima predstava rađenih po njegovim komadima – „Zagonetne varijacije“ i „Mali bračni zločini“.
Šmit će sutra potpisivati svoju knjigu „Drugi život Adolfa H.“ na štandu izdavačke kuće „Klio“ od 16 sati, a potom će je predstaviti na štandu Francuske.
Uveče će prisustvovati izvođenju svog komada „Da krenemo ispočetka“ u Operi i teatru „Madlenianum“ nakon čega će razgovarati sa publikom.
