Kejt Mos, glavna gošća Sajma knjiga za Sputnjik: Hiljadu žena koje su promenile istoriju /foto/
© Sputnik / /Lola Đorđević
Pratite nas
Znala sam da su žene uradile mnogo toga što se pripisuje muškarcima, ali najviše me je iznenadilo kako su žene koje su mnogo učinile za nauku jednostavno izbrisane iz istorije. Mnogi ne znaju da je upravo žena prva došla do saznanja o globalnom zagrevanju ili izumela mašinu za pranje sudova. Nema ničega što žene nisu radile. One su uradile sve.
Ovako nadahnuto za Sputnjik govori britanska književnica Kejt Mos, gošća Beogradskog sajma knjiga, čije je opsežno istraživanje o značajnim, a iz istorije izbrisanim ženama, pod nazivom „Kraljice ratnice i tihe revolucionarke: Kako su (i) žene izgradile svet“ objavila „Geopoetika“.
Žene izostavljene iz istorije
Inspirisana sudbinom svoje prababe Lili Votson (1849-1932), svojevremeno priznate književnice o kojoj se danas ne može naći nijedan podatak, Kejt Mos, inače veliki zaljubljenik u istoriju, odlučila je da se posveti istraživanju i prikupljanju imena svih onih žena koje su namerno ili nenamerno izostavljene iz istorije, a dale su značajan doprinos svetu kakav danas poznajemo.
Pretvorivši se u svojevrsnog detektiva, istovremeno istražujući porodičnu istoriju, Kejt Mos je na društvenim mrežama pokrenula kampanju „Žene u istoriji“ i pozvala ljude iz čitavog sveta da predlože žene koje smatraju značajnim.
Književnica Kejt Mos
© Foto : Marija Jakovljević
Rezultat je knjiga kojom je obuhvatila skoro hiljadu žena - od majki izuma do prvih žena u barovima, kraljice ratnice i vođe gusara, one koje su svoj život posvetile prirodnim naukama ili medicini, hrabre žene koje su se opirale diskriminaciji i borile se za svoja uverenja pa sve do neopevanih junakinja scena, platna i stadiona.
„Istoriju mahom pišu muškarci. Oni su ili namerno izostavili žene ili nisu smatrali da je važno ono što su one postigle. Često dokazi o delima žena nisu sačuvani pa kada i dođe do pisanja istorije nema podataka o tome šta su one činile. Zajedno možemo žene vratiti i to je cilj ove knjige i mnogih drugih“, naglašava Mos, nagrađivana spisateljica, dramaturg i esejista, autorka deset romana i zbirki pripovedaka, prevedenih na preko četrdeset jezika i osnivač Bejlis ženske nagrade za fikciju (nekadašnja Orandž nagrada).
Istoriju pišu muškarci
Mos beleži da je prvi pisac u istoriji bila žena - zvala se Enheduana i živela je u 23. veku pre nove ere u gradu Uru u Sumeriji, današnji južni Irak.
Britanska književnica Kejt Mos predstavila na Sajmu knjiga svoje delo „Kraljice ratnice i tihe revolucionarke: Kako su (i) žene izgradile svet“ u izdanju „Geopoetike“.
© Sputnik / Marija Jakovljević
Ali žene su često tokom istorije objavljivale pod tuđim, muškim imenima, pa je tako Meri En Evans pisala kao Džordž Eliot, Sidoni-Gabrijel Kolet je objavljivala pod imenom Vili, pa čak i dva najpoznatija romana „Orkanski visovi“ Emili Bronte i „Frankeštajn“ Mari Šeli nisu prvobitno izdati sa imenima njihovih autorki.
„Počela sam da se pitam šta je istorija, ko je stvara, ko odlučuje ko je važan, a ko će biti zaboravljen. Moja prabaka je bila slavna u svoje doba, a ipak istorija je odlučila da nije bila važna. To me je inspirisalo da potražim i druge žene koje su bili značajne, a o njima nema ni traga u istoriji“, pojasnila je Kejt Mos.
Naglašava da su žene i muškarci izgradili svet zajedno:
„Kada dođe trenutak da se to zabeleži u istoriji, javljaju se drugačiji prioriteti. Ponekad se namerno žene zanemaruju što vidimo i u današnjem svetu, recimo u Avganistanu, gde su žene nevidljive. Dešava se i da ljudi koji pišu istoriju dolaze iz religioznih institucija ili unverziteta gde nije bilo žena pa nisu ni primetili šta su one činile. Postoji još jedan slučaj - dostignuća žena pripisivana su muškarcima sa kojima su ili za koje su radile, što je vrlo prisutno u nauci“.
Vratimo u istoriju sve značajne žene
Podvlači da joj nije bila namera da izostavi divne muškarce, već da žene vrati tamo gde pripadaju:
„Cilj mi je bio da obuhvatim žene iz celoga sveta i iz različitih perioda istorije. Kad pogledate stari Egipat, antičku Grčku ili Sumer pronaći ćete značajne žene u svim oblastima života“.
Priznala je da mnogo drugačije razmišlja u odnosu na svoju prabaku, koja je bila jedna viktorijanska dama u Engleskoj, vrlo religiozna, verovala je u moć reči i pisanja, ali je bila protiv prava glasa za žene i novi svet nakon rata je bio vrlo zbunjujuć za nju:
„Ipak je veoma važno da sve žene vratimo u istoriju svejedno da li se slažemo ili ne sa njihovim stavovima. Dešavalo se toliko puta tokom istorije, pa čak i danas imamo slučajeve da se ženama brani da se obrazuju, pišu ili objavljuju pod svojim imenom. Kada društvo hoće da potisne ženu, prvo joj zabrani da pohađa školu, piše, govori u svoje ime. Tako kontroliše njen život. Zato je važno pisanje. Svaka žena u svakoj kulturi ima svoju priču. Moramo nastaviti da oslobađamo te glasove, da se oni čuju, jer ako žene ne budu mogle da govore, mnogo priča će biti izgubljeno“.
Kejt Mos: Vratiću se u Srbiju sa dopunjenim izdanjem knjige u kome će biti i značajne Srpkinje
© Sputnik / Marija Jakovljević
Žene pirati
Pronašla je Kejt Mos žene u svim sferama ljudskog postojanja i delanja, a posebno su je oduševele žene pirati:
„Volim priče En Boni i Meri Rid koje su u 18. veku plovile Karipskim morem obučene kao muškarci i bile su opasnije od bilo kog drugog pirata. Mi znamo da su žene snažne i moćne, ali često kada govorimo o prošlosti, mislimo da su samo brinule o domaćinstvu. Ove dve žene nam pokazuju da to nije tako. Inspirisala me je i Rejčel Kason u Americi koja je govorila o efektima zagađenja ili Afroamerikanka Rosa Parks koja je odbila da ustupi belcu mesto u autobusu. Za mene je važno da pronađem sve one žene koje zaslužuju da budu u knjizi tik uz one čija imena su poznata i slavna“.
Sve njih povezuje, kaže britanska književnica, odlučnost da istraju u onome što su smatrale svojim pozivom čak i kada je celo društvo bilo protiv njih:
„Mislim da je važno da žene budu svoje. Neke žele da budu na sceni ili predvode vojsku, druge su mnogo srećnije kada menjaju svet iz pozadine. Važno je samo dozvoliti ženama da ostvare svoj potencijal. Neke tihe revolucinarke su zaboravljene jer ih niko nije primetio. Tek posle izvesnog vremena shvatite šta su postigle, poput pravnica koje su uspele da promene zakone kako bi učinile ženama život boljim ili lekarke koje su uspešnije lečile pacijente od svojih muških kolega. Njihova imena možda nikada neće biti poznata iako su promenile tuđe živote“.
Prava se brzo oduzimaju
Ističe da položaj žena danas nazaduje podjednako kao što napreduje:
„To vidimo u svim zemljama. Pogledajte šta se dešava u Americi pa i u drugim zemljama gde se ženama oduzima pravo na izbor kada su njihova tela u pitanju. Vidimo događaje u Iranu sa policijom koja brine o moralu. Pre deset godina ljudi bi rekli da nam ne treba feminizam. Sada ne, jer vide da prava ženama mogu biti brzo oduzeta. Potrebno je stalno da ponavljamo da muškarci i žene moraju imati jednake šanse i da budu tretirani isto. Volela bih da ljudi kažu da nam ne treba feminizam, ali nije tako“.
Za kraj razgovora za Sputnjik Kejt Mos obećava da će se vratiti u Srbiju sa drugim dopunjenim izdanjem svoje knjige „Kraljice ratnice i tihe revolucionarke: Kako su (i) žene izgradile svet“ u koje će uvrstiti i Srpkinje:
„ Mnogo se loše osećam zbog toga. Oslonila sam se previše na kampanju na društvenim mrežama i niko iz Srbije mi se nije obratio sa predlogom žena koje bih uvrstila u knjigu. Trebalo je to da primetim. Nadam se da ću dok sam ovde saznati o vašim značajnim ženama“.
