Dve zemlje, čije partnerstvo plaši Zapad, pojačavaju saradnju
© AP Photo / Vahid Salemi
Pratite nas
Ono što danas ujedinjuje Rusiju i Iran je geopolitička situacija u kojoj se Moskva okreće ka Istoku u potrazi za novim partnerima i potreba Irana da diversifikuje i proširi sopstvenu ekonomiju. Dve zemlje, čije partnerstvo plaši Zapad, razvijaju saradnju u vojnoj, ekonomskoj, političkoj, tehnološkoj i trgovinskoj sferi.
Jedan od značajnijih zajedničkih projekata je stvaranje međunarodnog koridora „Sever-jug“, koji ide od Rusije preko Irana do Indije. Eksperti ističu da će taj koridor imati regionalni, ali i globalni značaj. Kada bude u potpunosti realizovan, Rusiju će taj projekat pretvoriti u najveći logistički i infrastrukturni centar Evroazije, što otvora nova tržišta i nove mogućnosti za poslovanje.
Upravo je tom projektu bila posvećena posebna pažnja na sastanku ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova sa predsednikom Irana Ebrahimom Raisijem i ministrom spoljnih poslova te zemlje Hoseinom Amirabdolahijanom ove nedelje u Teheranu.
„Već imamo pomake u stvaranju infrastrukture u okviru projekta ‘Sever-jug’. U okviru posete ministra Lavrova Teheranu, samo nekoliko sati ranije, Iran je potpisao veoma interesantan sporazum sa Jerevanom o izgradnji dela koridora preko Jermenije, pošto Iran nastoji da diversifikuje transportne arterije ‘Sever- jug’ i to tako da ne budu usredsređeni samo na kopnene rute kroz Azerbejdžan, već žele da se povežu i morskim rutama koje bi išle kroz Kaspijsko more ili Turkmenistan. To jest, sada je Iran veoma zainteresovan za potpunu diversifikaciju ove arterije, uključujući izlaz na Gruziju i Crno more preko Jermenije, i izlaz na Gruziju moguće železnicom... Pruga već postoji između Jerevana i Tbilisija i dalje delom kroz Abhaziju do Rusije. Sada je samo treba modernizovati, dovesti u red i to će funkcionisati. Iranci se tome zaista nadaju“, kaže politikolog Karina Gevorgjan.
Iran i Rusija potpisale su ove godine veliki sporazum o završetku železničke pruge od iranskog Rašta do azerbejdžanske Astare, poslednje železničke deonice tog transportnog koridora.
Železnička pruga Rašt-Astara, čija bi izgradnja trebalo da počne iduće godine, smatra se važnom karikom u koridoru „Sever-jug“, koji treba da poveže Indiju, Iran, Rusiju, Azerbejdžan i druge zemlje.
Ovo je veliki i značajan projekat izgradnje transportne arterije, koja je zamišljena da poveže ruske luke na Baltičkom i severnom moru sa iranskim lukama na obali Persijskog zaliva i Indijskog okeana.
Rusija i Iran, dve zemlje čije partnerstvo plaši Zapad, razvijaju saradnju u vojnoj, ekonomskoj, političkoj, tehnološkoj i trgovinskoj sferi
© Sputnik / Vladimir Astapkovič
/ Šta je Iran ponudio Rusiji
Proširenje kapaciteta transportnog koridora „Sever-jug“, dugog 7.200 kilometara, od suštinskog je značaja za Rusiju, Iran i sve zemlje u regionu i svetu, a to je za Moskvu posebno važno u trenutku kada su sankcije EU protiv Rusije praktično blokirale ruski izvoz na Zapad.
Karina Gevorgjan napominje da je nedavno boravila u Iranu, gde se srela sa predsednikom Irana i prisustvovala jednom njegovom, kako je rekla, neverovatnom obraćanju:
„Govorio je o tome da Iran i Rusija imaju mnogo dodirnih tačaka i mogućnosti za saradnju, a izgovorio je i nešto po prvi put, što aktelni političari retko koriste - on je rekao da bi geostrateški položaj Irana mogao biti veoma dobar za Rusiju. To je definitivno izlaz na Ormuski moreuz kroz koji prolazi 60 odsto svetske trgovine nafte i uopšte to označava pristup Indijskom okeanu, pošto Iran ima prilično dobre luke, Bandar Abas i Čabahar. Ovo nam otvara put ka Indiji preko Irana, donosi mnogo toga i otvara nove velike perspektive u pogledu mirnog života i trgovine, komunikacije sa takozvanim ‘Globalnim jugom’“.
Ruski eksperti ističu da obostrano korisna saradnja približava Rusiju i Iran, a ne oštre zapadne sankcije pod kojima su obe zemlje.
Gevorgjan napominje da se Iran veoma visoko kotira po tehnološkom razvoju i ubraja se u 10 tehnološki najrazvijenih zemalja u svetu, te je jačanje saradnje sa Rusijom moguće i u toj sferi.
„Iran je jedna od tehnološki najrazvijenijih zemalja na svetu. Jasno je da ta zemlja sama proizvodi veoma ozbiljno, efikasno i visokoprecizno oružje. Stanovništvo je prilično mobilisano i patriotski nastrojeno... Ova zemlja je prilično stabilna, tehnološki razvijena i bogata, a na svojoj teritoriji, kako su nas učili na fakultetu, ima gotovo ceo Mendeljejev sistem. Jedino što nema jesu nalazišta dragog kamenja, ali zato sve ostalo ima - i uranijum, i rude gvožđa, bakra... To sve ima u komercijalnim, industrijskim količinama. Ova država koja je bila izolovana uspela je da opstane zahvaljujući ovim mogućnostima i obrazovanom stanovništvu“, kaže Gevorgjan.
Iran jača pozicije i kroz BRIKS
Moskva i Teheran će nastaviti saradnju i kroz organizacije, kakve su BRIKS i ŠOS. Iran je od letos punopravni član Šangajske organizacije za saradnju, dok će u BRIKS ući 1. januara iduće godine.
„Za Iran je veoma važno da uđe u međunarodnu arenu nakon relativno teške izolacije. Iran je izašao iz okvira svog makroregiona i aktivno radi u Africi i Latinskoj Americi, gde sklapa ogromne ugovore, a u Venecueli čak gradi i metro. Dakle, Iran sada ide napred, što je za Teheran veoma važno... Jasno je i da saradnja Irana sa Indijom i Kinom nije ništa manje važna za Irance od saranje sa Rusijom. A, saradnja sa Rusijom, sa kojom nema kopnene granice ali ima morske, izuzetno je važna za ovu zemlju, kako bi diverzifikovala svoje međunarodne odnose“, ističe Gevorgjan.
Inače, Lavrov je ove nedelje boravio u Teheranu, gde je održan i sastanak ministara spoljnih poslova u formatu „3+3“ o Južnom Kavkazu. Učestvovali su ministri spoljnih poslova pet zemalja: Rusije, Irana, Turske, Jermenije i Azerbejdžana, dok je Gruzija odbila da učestvuje.
Šef ruske diplomatije je tokom sastanka u Teheranu sa svojim kolegama razgovarao o nalaženju rešenja za smirivanje tenzija između Jermenije i Azerbejdžana bez intervencija zapadnih država, dok je Teheran ocenio da bi sastanak ministara spoljnih poslova u formatu „3+3“ mogao bi da postane kamen temeljac na putu ka uspostavljanju mira i okončanja konfrontacije na Južnom Kavkazu uz učešće unutarregionalnih igrača i suseda.
Sastanak u Teheranu je održan u jeku palestinsko-izraelskog sukoba i straha od njegove eskalacije, pa su događaji na Bliskom istoku bili jedna od tema formata „3+3“. Lavrov je upozorio da tekuće američko vojno pojačanje na Bliskom istoku donosi rizik „zaoštravanja” rata Izraela i palestinskog Hamasa.
On je povodom slanja američkih ratnih brodova na Bliski istok ocenio da „što više država preduzima proaktivne mere tog tipa, to je veći rizik od zaoštravanja sukoba”.
Naredni sastanak ministara spoljnih poslova u formatu „3+3“ biće održan u Turskoj u prvoj polovini 2024. godine.
