Ana Brnabić na sednici SB UN: Krajnje je vreme da se uspostavi ZSO /video/
Pratite nas
U Ujedinjenim nacijama održana je sednica Saveta bezbednosti, na kojoj se raspravljalo o šestomesečnom izveštaju Misije privremene administracije UN na Kosovu i Metohiji(Unmik).
Izveštaj, koji obuhvata period od 19. marta do 18. septembra ove godine, predstavila je specijalna predstavnica i šefica Unmika Karolina Zijade. Srbiju je na sednici predstavljala premijer Ana Brnabić, dok je u ime Prištine govorila predsednik privremenih institucija Vjosa Osmani.
Ana Brnabić: Kako bi izgledao život na KiM da njime upravlja Priština, bez prisustva Kfora, Euleksa i Unmika?
Ana Brnabić izjavila je na početku izlaganja da je situacija u protekle dve godine, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala toliko ozbiljna da „svi treba da pokušamo da razumemo, ne kao političari, već pre svega kao ljudi, šta se dešava i kuda dalje, da bismo onima na KiM koji svakodnevno stradaju pružili bar tračak nade, makar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir moguć“.
„Iz onoga što svi možemo da vidimo na terenu, na osnovu brojnih primera u proteklih 12-18 meseci, zvaničnici u Prištini, administracija u Prištini, nažalost, najjednostavnije rečeno, imaju tri ključne poruke za Srbe, drugo nealbansko stanovništvo na KiM – i za međunarodnu zajednicu. I sve ono što vidimo u ovim izveštajima, i sve što se svakodnevno dešava na terenu, može se sažeti u ove tri poruke“, rekla je Brnabićeva.
„Prva poruka je: Oni Srbi koji su otišli – posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, pogroma, 2004. godine, ne treba da se vraćaju. Nisu dobrodošli. Duboko je uznemirujuće, žalosno, ali i sramotno, da KiM ostaje, prema relevantnim izveštajima UN, teritorija koja, u poređenju sa svim postkonfliktnim teritorijama u celom ovom našem ludom svetu, ima najmanje povratnika . Manje od dva odsto raseljenih vratilo se na KiM! Ovo nije slučajno“, rekla je ona i nastavila:
„Kada se vrate, ako pokušaju da se vrate, obično vide da im je neko nezakonito zaplenio privatnu imovinu. Oni, zatim, idu kod vlasti da prijave uzurpaciju i traže pomoć, nadajući se pravdi i pravičnosti. U većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, oni budu uhapšeni i završe u zatvoru. Samo u poslednjih nekoliko meseci pojedinci kao što je Dušan Arsić iz Matice kod Prištine, Časlav Jolić i Gavrilo Milosavljević iz Istoka i Milorad Đoković iz Vitomirca, svi su uhapšeni pod optužbom za ratne zločine, iako su u prošlosti više puta ulazili na KiM i nikada nisu hapšeni niti optuženi, sve do trenutka kada su tražili svoju privatnu imovinu, njihovu zemlju, njihove domove da im se vrate. U tom trenutku optužbe su se iznenada pojavile, tek nakon što su počeli pravni procesi povrata uzurpirane imovine! Ovo je jasna poruka zvaničnika u Prištini raseljenim Srbima: ne vraćajte se, niste dobrodošli!“, ukazala je ona.
Priština želi da svi Srbi odu sa Kosova i Metohije
Brnabićeva je rekla da je druga poruka koja se šalje Srbima da oni koji su ostali na teritoriji KiM i žele da ostanu – odu.
„Kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti izazvane potpunim odsustvom vladavine prava, a obeleženom samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme, pitajući se da li će se na vašu decu, braću, očeve i muževe pucati slobodno, samo zato što su Srbi, ako će vam sveštenici biti deportovani, a imovina zaplenjena, ako će oni koji pucaju na vas i oni koji vas tuku uvek, po pravilu, biti pušteni na slobodu – kao što se svaki dan dešava na današnjem KiM – čineći to svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine, Priština je poslednjih nekoliko godina uspela da stvori opasnu bezbednosnu krizu kao što smo videli u poslednjem izveštaju Unmika“, rekla je Brnabićeva.
Ona je napomenula da je ono što se danas vidi na KiMjeste sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima.
„Ljudski gledano, apsolutna prekretnica kada su svi shvatili da Priština želi da Srbi odu, nije bio pokušaj ubistva 11-godišnjeg deteta Stefana Stojanovića i njegovog 21-godišnjeg rođaka Miloša, dok učestvuju u božićnoj litiji u Gotovuši, kod Štrpca . Ne. To je, naime, bio dan kada je Azem Kurtaj, koji je počinio ovaj gnusni zločin pucanja na decu na Božić i koji je pripadnik tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (koje su, inače, nelegalna formacija po čl.15. Rezolucije SB UN 1244), pušten kao slobodan čovek“, objasnila je Ana Brnabić.
Azem Kurtaj koji je na Božić pucao i ranio 11-godišnjeg dečaka danas je slobodan čovek, koga je prištinsko pravosuđe potpuno amnestiralo, upozoril je ona.
„To je možda sve što neko treba da zna o vladavini prava na KiM i sve što neko treba da zna o uslovima u kojima danas žive Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM . Dakle, dozvolite mi da svima nama postavim ovo pitanje – kada Albanac, pripadnik tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, puca i teško rani dete, a zatim bude proglašen za slobodnog čoveka – zar to nije poziv zvaničnika iz Prištine da neko drugi puca na Srbe, teroriše ih, ranjava ili ubija? Zašto ne bi – nema posledica takvih radnji. Amnestija za Kurtaja je u suštini otvoreni poziv drugima da ponove takve radnje“, rekla je ona.
S druge strane, zanimljivo je da u tom istom pravnom sistemu koji je oslobodio zločinca koji je pucao na decu, ako si Srbin, kao braća Andrija i Mihajlo Mitić iz Gračanice, uhapšeni su i privedeni na mesec dana zbog toga što nisu vezali pojas, podsetil je ona.
Teror nad Srbima
Brnabićeve je rekla da, nažalost, ima još više paradoksalnih primera.
„Za navodne ratne zločine optuženi su i uhapšeni Slađan Trajković i Zlatko Arsić. Začudo, obojica su nekada bili pripadnici takozvane kosovske policije, gde su, da bi se zaposlili, morali da dobiju bezbednosne dozvole iz Prištine! Dakle, na današnjem Kosovu*, ako ste Srbin, možete biti proizvoljno hapšeni, optuženi i držani u pritvoru koliko god žele njihovi političari – a to se dešava u prisustvu Kfora, Euleksa i Unmika. Možete li da zamislite kako bi izgledao život na KiM da njime upravlja Priština, bez prisustva Kfora, Euleksa i Unmika?“, rekla je Brnavićeva.
Ona je podsetila da je samo od početka ove godine pucano na šestoro Srba, a niko nije krivično odgovoran. U protekle dve i po godine bilo je 434 etnički motivisana napada na Srbe i njihovu imovinu, što je neverovatnih 50 odsto više u odnosu na period pre Kurtijeve administracije – a još uvek se ne zna da li je neko odgovarao, ni da li je bilo optužnica ili ako su podignute optužnice protiv bilo kog od počinilaca, ukazala je ona.ž
Kao direktna posledica ovog terora, 11% Srba je napustilo sever KiM od dolaska Aljbina Kurtija na vlast.
„Ponoviću, 11 odsto Srba je napustilo KiM u protekle dve godine zbog ove kampanje sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i namernog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih“, ukazala je Brnabićeva.
Krajnje je vreme za uspostavljanje ZSO
Ana Brnabić je rekla da je krajnje vreme za uspostavljanje ZSO i da je ZSO nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma.
„Međutim, da jasno kažem, to treba da bude ZSO u skladu sa potpisanim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, a ne bilo koja organizacija koja nosi to ime. Način formiranja i donošenja Statuta ZSO-a, kao i njegova ovlašćenja, jasno su definisani i ne mogu biti predmet tumačenja. Opšti principi za uspostavljanje ZSO, njegov pravni okvir i detaljna lista njegovih nadležnosti jasno su navedeni u Sporazumu iz 2015. godine, koji je potpisao Isa Mustafa, kao zvanični predstavnik Prištine u prisustvu tadašnje visoke predstavnice EU Federike Mogerini“, rekla je ona.
Ona je podsetila da je Priština poslednjih 12 meseci aktivno podrivala sve što je postignuto Briselskim sporazumom, da je Aljbin Kurti 3. novembra prošle godine smenio komandanta Regionalne policijske uprave Sever, čime je praktično rasformiran multietnički policijski sastav na KiM, što je direktno u suprotnosti sa članom 9 Briselskog sporazuma.
„Tek posle ove akcije predstavnici srpskog naroda napustili su prištinske institucije. Do ovog odlaska je došlo nakon što ih je Kurti u suštini izbacio iz tih institucija. Kao još jedan signal da ne priznaju Briselski sporazum ili ne mare za njega, Priština je 4. avgusta, usred bezbednosne krize na severu KiM, pokušala da oduzme licencu telekom kompaniji MTS. Ova mera predstavlja direktno kršenje Briselskog sporazuma i postignutih rezultata tim sporazumom“, kazala je Ana Brnabić.
Preti humanitarna katastrofa
Ona je istakla da Priština od 14. juna direktno krši Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) – i to ne prvi put.
„Zabrana kretanja robe srpskog porekla na KiM direktno krši princip slobodne trgovine, CEFTA i Poglavlje IVSporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Prištine . Kao direktna posledica, Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova“, rekla je Brnabićeva dodajući da je pred nama humanitarna kriza.
Ona je podsetila da zdravstvene ustanove u pretežno srpskim sredinama ne mogu da nabave osnovne medicinske potrepštine, poput kiseonika, kao i da među lekovima koji više nisu dostupni su lekovi za hemoterapiju, anestetici, antibiotici, rastvori za infuziju, vakcine itd.
„Lekovi za izuzetno hitne slučajeve i operacije će biti dostupni još najviše dve nedelje. Nedostaju im čak i be-se-že vakcine za bebe“, napomenula je Brnabićeva.
Ana Brnabić je napomenula da je ključni događaj od kojeg je sve nepovratno krenulo ka sveobuhvatnoj destabilizaciji bilo održavanje lažnih lokalnih izbora u aprilu, u četiri opštine na severu.
„Umesto da shvate da su Srbi napustili privremene institucije kao poziv za potpunu primenu Briselskog sporazuma i spasavanje procesa dijaloga, Priština se odlučila za dalju eskalaciju. Nakon ovih događaja (jer se ne mogu nazvati „izbori“), nameštenici Prištine (jer se ne mogu nazvati „izabrani gradonačelnici“) nasilno su ušli u opštinske kancelarije u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije, naoružane puškama duge cevi, što je još jedno direktno kršenje Briselskog sporazuma. Šta se dešavalo narednih dana, svi znate“, rekla je ona dodajući da je u protestima povređeno više od 50 nenaoružanih Srbakao i da su pripadnici Kfora zadobili povrede, što je tragično i nedopustivo.
Podsetila je i da su tom prilikom tri Srbina hospitalizovana zbog prostrelnih rana, a da su četvoricauhapšena.
„Najteže povrede zadobio je Dragiša Galjak, koji je rafalom iz automatske puške upucan u leđa, zadobio je povrede kičme, stomaka i šake. Pripadnik specijalne jedinice kosovske policije odgovoran za ovaj zločin nije uhapšen, pa čak ni optužen. Umesto da goni kriminalce koji su pucali na demonstrante, Priština drži u zatvoru ljude poput Dušana Obrenovića. Obrenović je, kako se jasno vidi na video-snimku, mirno protestovao protiv nasilja, ali to, kao i dokazi koji su usledili, nisu sprečili njegovo hapšenje, nakon čega je brutalno maltretiran i pretučen. Ostao je u pritvoru do danas“, kazala je ona.
Podsetila je da je od 3. juna, kada je EU zahtevala hitnu deeskalaciju, Priština preduzela ukupno 23 eskalirajuća koraka na severu KiM i da je ukupno 24 Srba uhapšeno otkako je EU zahtevala hitnu deeskalaciju.
„Jedan od njih, Milun Milenković Lune, tokom hapšenja i pritvora brutalno i nečovečno je pretučen, što je dokumentovano kako kroz medicinske kartone i izvještaje. Optužen je da je učestvovao na protestima građana u Zvečanu, iako tog dana nije ni bio u Zvečanu! Takođe je i dalje u pritvoru. Izveštaj Unmika potvrđuje da postoji video snimak koji prikazuje maltretiranje i degradaciju jedne od uhapšenih osoba dok je bio u policijskom pritvoru, a taj snimak široko je rasprostranjen na društvenim mrežama. Kosovska policija presrela je dvoje maloletne dece Kristijana (15) i Daru Radosavljević (17) koji su vozili kvadove u selu Rudine kod Zvečana i brutalno ih pretukli. Petnaestogodišnji dečak i sedamnaestogodišnja devojka! Majka je zatekla svog sina kako kleči, rukama prekrivajući glavu, dok su nad njim stajala dva teško naoružana policajca“, podsetila je Ana Brnabić.
Beograd nema nikakve veze sa događajima u Banjskoj
Ona je rekla da su takozvane kosovske bezbednosne snage izvele 23. juna vojni marš sa stotinama svojih pripadnika u Južnoj Mitrovici i oko predgrađa Severne Mitrovice.
„Visoki predstavnik EU Žosep Borelj je tom prilikom izjavio: ,,Eskalacija se nastavlja. Veoma smo uznemireni situacijom na severu Kosova: vansudska hapšenja kosovskih Srba a Kosovske bezbednosne snage marširaju u Južnoj Mitrovici.” Kosovska policija je 28. juna, na naš najznačajniji državni praznik, Vidovdan, čak tri puta zaustavljala automobil u kome je bio stariji sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića Danilo – što je jasna i brutalna provokacija“, rekla je on.
Brnabićeva je podsetila da je Priština 29. juna jednostrano proglasila Civilnu zaštitu „terorističkom organizacijom“ bez ikakve koordinacije i konsultacija sa međunarodnim partnerimai da je nastavila nezakonitu eksproprijaciju zemljišta u vlasništvu Srba u Zubinom Potoku i Leposaviću.
Ona je rekla da je kriza na KiM je, s obzirom na sve iznete činjenice, tragično, ali predvidljivo, eskalirala 24. septembra kada je došlo do oružanog sukoba između grupe naoružanih Srba sa KiM i policijskih i paravojnih formacija iz Prištine u selu Banjska i okolini.
„Događaji u Banjskoj logična su posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede. Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući i način na koji su dva od tri preminula Srbina izgubila živote, što je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje nakon što su se predali“, ukazala jeona.
Brnabićeva je rekla da odgovorno tvrdi da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i da postoji spremnost da se međunarodnoj zajednici pruže sve informacije i dokazi koji su danas dostupni da potvrdi ovu izjavu.
„Takođe bih želela da iskoristim ovu priliku da izrazim svoje iskreno žaljenje zbog gubitka ljudskih života i nadam se da se to nikada više neće ponoviti. Događaji u Banjskoj su, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, upravo računajući na to da će miran otpor srpskog naroda na severu KiM postati nešto više“, zaključila je ona.
Šefica Unmika o događajima u Banjskoj: Da se počinioci privedu pravdi
Trenutna politička situacija i njen uticaj na bezbednost stanovništva može da se prevaziđe jedino kroz kompromis koji treba da se razradi u dijalogu između Beograda i Prištine, rekla je šefica misije UN.
Zijade je na početku sednice SB UN rekla da su deeskalacione namere ključne da se prevaziđu tenzije i da se nada da će sastanci obe strane sa predstavnicima EU i drugih izaslanika održani 21. oktobra vratiti dijalog na put i to da obe strane primene postignute sporazume.
„To podrazumeva da se obe strane ponovo obavežu da će u potpunosti sprovesti sve sporazume koje su ranije usvojeni, da će raditi na osnivanju Zajednice Srpskih opština i to treba da se započne bez odlaganja i bez ikakvih uslova, kao i svi drugi ključni sporazumi treba da se sprovedu“, rekla je Zijade.
Šefica Unmika svoje izlaganje započela je, kako je navela, važnim bezbednosnim incidentom koji se odigrao u selu Banjska 24. septembra.
„Rano ujutru tog dana kosovski policajac je ubijen, a dvojica su povređeni na ulasku u selo koji je bilo blokirano od strane dva vozila. Tokom dana i večeri kosovska policija naoružanim elementima se uključila u razmenu vatre i to je dovelo do velikog broja hapšenja. Kosovska policija je zaplenila veliki broj vozila, vojne opreme i oružja“, navela je Zijade.
Ukazala je da Unmik priključio međunarodnoj zajednici i jednoglasno osudio ovaj incident i tagični gubitak života, ali i pozvao na suzdržanost.
„Od ključne je važnosti da istrage koje se sada vode pruže priliku da se činjenično dokumentuje ovaj događaj i da se počinioci pravdi“, poručila jeZijade.
Naglasila je da su dogođaji koji su se odigrali 24. septembra pogoršali već narušeno bezbednosno okruženje na Kosovu.
„Njega karakteriše atmosfera uzajamnih sumnji i kontradiktornih percepcija koje dotiču veliki deo stanovništva naročito na severu Kosova i u kosovskim srpskim zajednicama u drugim delovima Kosova", navela je Zijade.
Vjosa Osmani traži da međunarodna zajednica uvede „jasne mere protiv srpskog rukovodstva“
Predsednik privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani zatražila je da međunarodna zajednica pokaže „stratešku jasnoću“ povodom situacije na Kosovu i Metohiji i uvede „jasne mere protiv srpskog rukovodstva“.
Dodala je da od Srbije treba tražiti da sarađuje u istrazi o dešavanjima u Banjskoj i da isporuči odgovorne za napad na tzv. kosovsku policiju, kao i da je potrebno pojačati bezbednost na administrativnoj liniji, rekavši da bi takve mere bile „vid odvraćanja“, kao i da bi obezbedile mir na tzv. Zapadnom Balkanu i u celoj Evropi.
Ona je od međunarodne zajednice za tzv. Kosovo zatražila i „bezbednosne garancije u okviru evroatlantskog bezbednoskog okvira“.
Govoreći o dešavanjima u Banjskoj 24. septembra, Osmanijeva je rekla da je tzv. Kosovo bilo žrtva „akta agresije“ i, istovremeno, optužila da Beograd finansira, obučava, naoružava i pruža političku podršku „paravojnim formacijama i terorističkim grupama“.
„Ono što se desilo 24. septembra nije bio napad samo na Kosovo, već plan da se destabilizuje ceo Zapadni Balkan“, navela je ona, dodavši da je odgovor međunarodne zajednice bio jedinstven u osudi napada na pripadnike tzv. kosovske policije.
Osmanijeva je optužila Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića da kriju prave namere, rekavši da Srbija želi više teritorije i da je to zabrinjavajuće.
Ona nije direktno pomenula Zajednicu srpskih opština na čijem formiranju insistiraju i Beograd i međunarodna zajednica, ali je rekla da je Priština spremna da učini još više za srpsku zajednicu na Kosovu.
„Međutim, nećemo dati Srbiji instrumente putem kojih bi uništila živote Srba koji žive na Kosovu i pokušala da potkopa naš suverenitet i teritorijalni integritet“, poručila je Osmanijeva.
Predstavnik Rusije: Kurti sabotira obavezu formiranja ZSO
Predstavnik Rusije Vasilij Nebenzja ukazao je na „smotane“ pokušaje Vjose Osmani da Rusiju umeša u događaje na Kosovu i Metohiji.
On je podsetioda je Priština postavila svoje „gradonačelnike“ u opštinama na severu iako su Srbi bojkotovali izbore i da u pokrajini imamo svakodnevne incidente, hapšenjaSrba i napade na ljude na njihovoj imovini.
Ukazao je na više od 420 etnički motivisanih napada na Srbe od dolaska na vlast stranke Aljbina Kurtija kao i na paljenja kuća srpskih povratnika.
Nebenzja je upozorio i na činjenicu da bolnici u Kosovskoj Mitrovici nedostaje kiseonika, ali i na to da Aljbin Kurti sabotira obavezu formiranja ZSO.
Predstavnici Kine, SAD i Francuske pozvali Beograd i Prištinu da se vrate dijalogu
Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvali su Beograd i Prištinu da se vrate dijalogu pod okriljem Evropske unije.
Predstavnik Kine rekao je da Kina podržava Beograd i Prištinu u postizanju obostrano prihvatljivog rešenja u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kroz dijalog i konsultacije i naglasio da bi u tom procesu trebalo u potpunosti da se poštuju suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Srbije.
„Ne bi trebalo da postoje dvostruki standardi“, napomenuo je on.
On je rekao da je pozicija Kine o stavu prema KiM konzistentna i jasna i istakao da je uspostavljanje Zajednice srpskih opština važna komponenta Briselskog sporazuma.
Ukazao je i da se na severu KiM beleže učestali nasilni bezbednosni incidenti, što izaziva veliku zabrinutost i poručio da se Kina protivi jednostranim akcijama prištinskih vlasti, koje podižu tenzije i pogoršavaju sukobe.
„Pozivamo ih da se vrate na pravi put dijaloga“, rekao je on i poručio da bi trebalo da se ispune sve obaveze i uklone prepreke za nastavak dijaloga.
Podsetio je da je pre 20 godina na teritoriji KiM bio „tragičan rat“, a da je pre 100 godina ono što se dogodilo na Balkanu promenilo tok istorije.
„Svet je već u haosu, ne bi trebalo dodati Kosovo tome“, naveo je on i dodao da međunarodna zajednica treba da radi na tome da održi bezbednost, mir i stabilnost na KiM, a da je Kina spremna da radi sa svim stranama.
Predstavnik SAD ponovio je posvećenost SAD održavanju stabilnosti na Zapadnom Balkanu i poručio da SAD snažno osuđuju nasilje koje su, kako je naveo, izveli naoružani napadači 24. septembra na severu KiM.
On je ocenio da je „napad 24. septembra otkrio direktnu pretnju po bezbednost kosovskih građana i ugrozio osoblje NATO i EU“i zatražio punu odgovornost izvršilaca u skladu sa vladavinom prava.
Predstavnik SAD je rekao da pojedinci treba da budu izručeni ili krivično gonjeni.
„SAD blisko sarađuju sa partnerima iz EU i NATO kako bi pomogli da se održi mir na severu Kosova i kako bi odvratili od eskalacionih mera obe strane“, rekao je on.
On je pozvao Beograd i Prištinu da se odmah vrate dijalogu pod okriljem EU i preduzmu konkretne korake za napredak.
„Važno je da napreduju u primeni svih obaveza iz dijaloga. SAD nastavljaju da podržavaju dijalog koji se vodi pod posredstvom EU, to je najbolji put za rešavanje pitanja između Srbije i Kosova“, rekao je on i dodao da će SAD ostati blisko angažovane u podržavanju rada svojih evropskih partnera.
Pozdravio je i povećan broj i vidljivost NATO snaga na KiM i zatražio da se ukine misija Unmika.
Zamenica stalnog predstavnika Francuske rekla je večeras da Beograd i Priština moraju što pre da se vrate za pregovarački sto i dijalog pod okriljem Evropske unije.
„Politička situacija se pogoršava na Kosovu, posebno u poslednjih šest meseci. Događaji od 24. su samo poslednji primer. Francuska osuđuje te incidente, i nada se da će odgovorni biti izvedeni pred lice pravde. Srbija i Kosovo moraju bezuslovno da se vrate dijalogu pod okriljem EU da bi normalizovali odnose. Očekujemo od strana da će poštovati svoje obaveze i implementirati sve odredbe iz ranijih sporazuma“, rekla je ona.
Ona je rekla da Francuska očekuje i formiranje Zajednice srpskih opština, kao i učešće građana sa severa na lokalnim izborima.
„Francuska želi Zapani Balkan u EU što pre je moguće. Potrebno je pomirenje, vladavina zakona na Kosovu. Francuska ostaje privržena normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Nesuglasice se mogu rešiti samo mirno, uz obostrano poštovanje i dijalog“, poručila je ona.
Šta je u šestomesečnom izveštaju naveo generalni sekretar Gutereš
Generalni sekretar Antonio Gutereš je u izveštaju pozvao sve strane da se uzdrže od preduzimanja jednostranih poteza koji bi mogli da dovedu do jačanja tenzija i dalje eskalacije.
„Eskalacija tenzija i bezbednosni incidenti u maju i junu negativno su uticali na proces dijaloga, koji ostaje jedini put za rešavanje svih otvorenih pitanja“, naveo je Gutereš.
Do incidenata u maju i junu, koje Gutereš pominje u izveštaju, došlo je nakon što su novi gradonačelnici opština sa srpskom većinom, etnički Albanci izabrani na izborima koje su Srbi bojkotovali, ušli u zgrade lokalnih samouprava u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom potoku, uz pomoć kosovskih specijalaca.
U izveštaju, kojim nisu obuhvaćena dešavanja u selu Banjska, 24. septembra, Gutereš je napisao i da „zabrinjava“ što strane nisu ostvarile značajan napredak u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji i što tek treba da se dogovore o redosledu primene odredbi njegovog Implementacionog aneksa, o kojem su dve strane postigle saglasnost 18. marta u Ohridu.
„Nedostatak napretka u dijalogu nosi rizik od daljih tenzija i moguće eskalacije na terenu. Pozivam strane da potvrde istinsku posvećenost dijalogu uz posredovanje Evropske unije i da u potpunosti primene sve do sada postignute sporazume“, dodao je Gutereš.
Naveo je i da je „ključno pronaći rešenje za skoro održavanje vanrednih i inkluzivnih lokalnih izbora na severu Kosova, uz učešće Srba, kako bi se smanjile tenzije i krenulo napred“.
Gutereš je u izveštaju pozdravio Deklaraciju o nestalim licima, koju su Beograd i Priština usvojili 2. maja u Briselu, u dijalogu uz posredovanje EU, i pozvao strane da u dobroj veri preduzmu sve neophodne mere za sprovođenje odredbi tog dokumenta.
