https://lat.sputnikportal.rs/20231023/naucnici-uvereni-resena-najveca-misterija-mesecevog-nastanka-1162774487.html
Naučnici uvereni: Rešena najveća misterija mesečevog nastanka
Naučnici uvereni: Rešena najveća misterija mesečevog nastanka
Sputnik Srbija
Istorija i pojava Meseca vekovima su zbunjivali astronome. Sada su naučnici otkrili da je Zemljin prirodni satelit stariji od 40 miliona godina (kao što se do... 23.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-23T21:30+0200
2023-10-23T21:30+0200
2023-10-23T21:30+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/414/85/4148598_0:610:1473:1438_1920x0_80_0_0_869c1e2aa23abb7eccd145cf095da1b1.jpg
„Vreme formiranja Meseca je važno jer je tek posle toga nastala planeta Zemlja na kojoj je mogao da postoji život“, izjavio je za „Njuzvik“ Filip Hek, profesor na Univerzitetu u Čikagu.„Mesec pomaže stabilizaciji ose Zemljine rotacije. Plima i oseka na Zemlji i Mesečeva svetlost utiču na okeane i biosferu na Zemlji. Mesec je razlog zašto naš dan traje 24 sata. Bolje razumevanje njegovog porekla je svakako fascinantna tema“, dodaje Hek.Misterija Mesečevih kristalaDanas je najšire prihvaćena teorije o nastanku Meseca po kojoj se pre više od četiri milijarde godina džinovski objekat veličine Marsa zabio u Zemlju i prouzrokovao njeno pucanje. Najveći od tada nastalih fragmenata postao je bela kugla s kraterima, kakvu danas vidimo kao Mesec. Ali,još uvek vlada misterija kada se to tačno dogodilo.Hek i njegov tim su korišćenjem Mesečevih kristala iz misije Apolo 1972. godine uspeli to preciznije da odrede.Sićušni kristali,koji su vlasništvo svemirske agencije NASA, pronađeni su u uzorcima Mesečeve prašine i sadrže mineral cirkon ielemente silicijumi kiseonik.„Kristali cirkona su uobičajeni u kamenoj kori na Zemlji, Mesecu, Marsu i asteroidima kao što je Vesta. Nalaze se u magmatskim stenama poput granita. Cirkoni su vrlo tvrdi i žilavi pa mogu da prežive razgradnju stena. Zato ih je moguće pronaći u sedimentima i sedimentnim stenama. Kada se cirkoni formiraju, mogu da ugradeuran u svoje kristale, aline i olovo. To znači da svoolovo u cirkonima potiče od raspada urana“, objašnjava Hek.Određivanje starosti kristalaNjegov tim je proučavao kristale atom po atom i uspeli su da odrede koliko je atoma unutar kristala prošlo proces radioaktivnog raspada. Ako je poznato koliko je otprilike vremena potrebno da se taj raspad dogodi, ova analiza može da se koristiti za tačno određivanje vremena nastanka kristala.Ova studija objavljena u časopisu „Geochemical Perspectives Letters“. Ona pokazuje zašto prikupljanje uzoraka sa vanzemaljskih odredišta može da bude korisno budućim generacijama.„Ova studija je napravljena na uzorku koji je prikupljen i donesen na Zemlju pre 51 godinu, 1972. U to vreme naučnici nisu mogli ni da zamisle vrste analiza koje danas radimo. Možemo da prikupimo uzorak i čuvamo ga decenijama ili duže kako bi buduće generacije s najnovijim instrumentima mogle da rešavaju naučna pitanja“, zaključio je Hek.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, svemir
nauka i tehnologija, društvo, svemir
Naučnici uvereni: Rešena najveća misterija mesečevog nastanka
Istorija i pojava Meseca vekovima su zbunjivali astronome. Sada su naučnici otkrili da je Zemljin prirodni satelit stariji od 40 miliona godina (kao što se do sada mislilo), a ovo otkriće pomoći će da se preciznije utvrdi njegovo geološko poreklo.
„Vreme formiranja Meseca je važno jer je tek posle toga nastala planeta Zemlja na kojoj je mogao da postoji život“,
izjavio je za „Njuzvik“ Filip Hek, profesor na Univerzitetu u Čikagu.
„Mesec pomaže stabilizaciji ose Zemljine rotacije. Plima i oseka na Zemlji i Mesečeva svetlost utiču na okeane i biosferu na Zemlji. Mesec je razlog zašto naš dan traje 24 sata. Bolje razumevanje njegovog porekla je svakako fascinantna tema“, dodaje Hek.
Misterija Mesečevih kristala
Danas je najšire prihvaćena teorije o nastanku Meseca po kojoj se pre više od četiri milijarde godina džinovski objekat veličine Marsa zabio u Zemlju i prouzrokovao njeno pucanje. Najveći od tada nastalih fragmenata postao je bela kugla s kraterima, kakvu danas vidimo kao Mesec. Ali,još uvek vlada misterija kada se to tačno dogodilo.
Hek i njegov tim su korišćenjem Mesečevih kristala iz misije Apolo 1972. godine uspeli to preciznije da odrede.
„Ovi kristali su najstarije poznate čvrste supstance nastale nakon ogromnog udara. A budući da znamo koliko su ti kristalistari, oni služe kao smernica o vremenu nastanka Meseca“, napominje Hek.
Sićušni kristali,koji su vlasništvo svemirske agencije NASA, pronađeni su u uzorcima Mesečeve prašine i sadrže mineral cirkon ielemente silicijumi kiseonik.
„Kristali cirkona su uobičajeni u kamenoj kori na Zemlji, Mesecu, Marsu i asteroidima kao što je Vesta. Nalaze se u magmatskim stenama poput granita. Cirkoni su vrlo tvrdi i žilavi pa mogu da prežive razgradnju stena. Zato ih je moguće pronaći u sedimentima i sedimentnim stenama. Kada se cirkoni formiraju, mogu da ugradeuran u svoje kristale, aline i olovo. To znači da svoolovo u cirkonima potiče od raspada urana“, objašnjava Hek.
Određivanje starosti kristala
Njegov tim je proučavao kristale atom po atom i uspeli su da odrede koliko je atoma unutar kristala prošlo proces radioaktivnog raspada. Ako je poznato koliko je otprilike vremena potrebno da se taj raspad dogodi, ova analiza može da se koristiti za tačno određivanje vremena nastanka kristala.
„Nakon naše analize nema nikakve sumnje o starosti cirkona od 4,46 milijardi godina. Bio sam vrlo srećan kad sam video da se s našom novom studijom starost kristala može bez sumnje da utvrdi“, objasnio je Hek.
Ova studija objavljena u časopisu „Geochemical Perspectives Letters“. Ona pokazuje zašto prikupljanje uzoraka sa vanzemaljskih odredišta može da bude korisno budućim generacijama.
„Ova studija je napravljena na uzorku koji je prikupljen i donesen na Zemlju pre 51 godinu, 1972. U to vreme naučnici nisu mogli ni da zamisle vrste analiza koje danas radimo. Možemo da prikupimo uzorak i čuvamo ga decenijama ili duže kako bi buduće generacije s najnovijim instrumentima mogle da rešavaju naučna pitanja“, zaključio je Hek.
