https://lat.sputnikportal.rs/20231022/kako-je-propao-pokusaj-zapada-da-ospori-kljucni-projekat-lidera-globalnog-juga-1162730089.html
Kako je propao pokušaj Zapada da ospori ključni projekat lidera globalnog Juga
Kako je propao pokušaj Zapada da ospori ključni projekat lidera globalnog Juga
Sputnik Srbija
Došlo je vreme da Kina pokaže da je veliki globalni ekonomski, politički i bezbednosni igrač i predvodnik globalnog Juga koji je dugo bio eksploatisan. Samo... 22.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-22T22:30+0200
2023-10-22T22:30+0200
2023-10-22T22:30+0200
svet
svet
svet – politika
politika
analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/16/1162730302_0:137:3071:1864_1920x0_80_0_0_8eb2289fa280b83b557d765e4d9f4235.jpg
Inicijativa „Pojas i put“ je prema najavama njegovog osnivača 2013. godine, kineskog predsednika Si Đinpinga, trebalo da bude najveći infrastrukturni projekat u 21. veku. Deset godina kasnije, vidimo da su se ta predviđanja obistinila iako su mnogi na Zapadu bili skeptični. Kina je najavljivala da će projekat u celini biti vredan oko 3.000 milijardi dolara, a do sada je uloženo već hiljadu milijardi što je, prema mišljenju našeg sagovornika, zaista impresivno.Peking je, dodaje on, radio na razvoju infrastrukturnih koridora koji povezuju ne samo Kinu raznim putevima već i zemlje u Africi i u Aziji. Stvarana je mogućnost da se roba brže i bezbednije transportuje, a da se izbegnu određene geopolitičke klopke. Pre svega, svojim transportnim koridorom kroz Pakistan do luke Gvadar u Arapskom moru, Kina je težila da izbegne američku zamku u Južnom kineskom moru koja uvek preti kao veliko strašilo.„To je neman za kinesku ekonomiju s obzirom na to da uvek postoji mogućnost da zbog uskog grla u Južnom kineskom moru, kineska roba bude stopirana. Upravo zbog toga, Kina je želela da između ostalog i ovim putem pokuša direktno da uplovi u Arapsko more, da smanji tu zavisnost i da se približi Sueckom kanalu, a kasnije Evropi i Africi“, naglasio je on.Propao zapadni pokušaj osporavanja kineskog projektaS druge strane, Zapad je nakon prvog potcenjivanja ove inicijative, negde od 2015. počeo ozbiljnije da osporava „Pojas i put“ - da ga kritikuje kroz izveštaje raznih instituta, tink tenkova, kroz razne rezolucije Evropskog parlamenta i podstiče akcije koje bi bile usmerene ka osporavanju njegovih rezultata.Zapad, dodaje on, pokušava na sve moguće načine da se suprotstavi „Pojasu i putu“. Na inicijativu američkog predsednika prošle godine su zemlje G7 usvojile predlog za stvaranje partnerstva za globalnu infrastrukturu i investicije što ni trebalo da bude rival „Pojasu i putu“ ali su oni ipak u ogromnom zaostatku.„Za sada sad još uvek nismo videli nikakve konkretne benefite, navodno su predvideli neki nekih 600 milijardi od kojih bi EU trebalo da izdvoji pola što ne verujem da će se dogoditi.“Afrika uz pomoć Kine izlazi iz infrastrukturne bedeAfrika je, prema Mitićevim rečima, živela u infrastrukturnoj bedi zbog koje je i ekonomija celog kontinenta bila u izuzetno lošem stanju. Zahvaljujući Kini, danas polako staje na svoje noge, jer se praktično tek nedavno oslobodila od evropskih kolonizatora. Africi ne nedostaju resursi, već novac ali pre svega infrastruktura, odnosno putevi.Prema njegovom mišljenju, Peking se ovako ponaša, jer ima želju da pokaže da je Kina veliki globalni, ekonomski i politički igrač i predvodnik globalnog Juga koji je toliko dugo bio eksploatisan. Kina se predstavlja kao zemlja u razvoju bez obzira što je u odnosu na afričke zemlje i te kako naprednija.„Kolonizatorima je bilo samo jako važno da pomorskim putevima dođu do svojih kolonija i da im iscrpe njihove resurse. Kina, s druge strane, povezuje, pravi koridore unutar Afrike. Koridor između Džibutija gde Kina ima svoju jedinu vojnu bazu i Adis Abebe, glavnog grada Etiopije, izgrađen je u okviru inicijative „Pojas i put“ u poslednjih pet godina. Zahvaljujući tome, Etiopija, koja je jedna od vodećih afričkih ekonomija izašla je na more i između ostalog dobila poziv da se pridruži BRIKS-u“, rekao je Mitić.„Pojas i put“ izbavio iz siromaštva 40 miliona ljudiSve ovo je, uveren je naš sagovornik, jako važno i za Evropu, jer će 2030. godine oko 40 odsto mladih u svetu biti iz Afrike, tim ljudima će biti potreban posao, jer ako ga nemaju doći će u Evropu, a to znači dalje migratorne pritiske i tenziju. Mitić tvrdi da ako neko želi da zaustavi ilegalne migracije treba da reši problem u korenu i Kina upravo to i radi.„EU se bavi posledicama, pravi neke obode i diže zidove ali se Peking bavi suštinom rešavanja siromaštva u svetu. Kina je u poslednjih 10 godina izbavila iz siromaštva 40 miliona ljudi. Svake godine obim razmene između Kine i zemalja u okviru „Pojasa i puta“ raste zapanjujućom progresijom“, podsetio je on.Posle Bliskog istoka reputacija zemalja G7 još goraIstovremeno, problem je, ističe naš sagovornik, što je reputacija zemalja G7 u globalnom Jugu izuzetno loša, a posle dešavanja na Bliskom istoku biće još gora, tako da je teško očekivati da će ti zapadni projekti zaživeti. „Ipak, zemlje Zapada su još uvek moćne zbog količine novca koji poseduju, imaju saveznike i u nekim zemljama globalnog Juga ali mnoge od tih zemalja više ne žele da se svrstavaju samo uz Zapad. Nalaze neku vrstu balansiranja odnosno poziciju kojom stavljaju do znanja SAD da neće pratiti njihove političke i bezbednosne ali i ideološke stavove, već da će pokušati da uzimaju u obzir činjenicu da je tu sada Kina kao akter koji više nije samo kao što je bio do 2012. pre Si Đinpinga ekonomska supersila, već postaje politička i globalna bezbednosna velesila“, zaključio je Aleksandar Mitić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, svet – politika, politika, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka
svet, svet – politika, politika, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka
Kako je propao pokušaj Zapada da ospori ključni projekat lidera globalnog Juga
Došlo je vreme da Kina pokaže da je veliki globalni ekonomski, politički i bezbednosni igrač i predvodnik globalnog Juga koji je dugo bio eksploatisan. Samo zahvaljujući inicijativi „Pojas i put“ Kina je u poslednjih 10 godina izbavila iz siromaštva 40 miliona ljudi, naglasio je Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Inicijativa „Pojas i put“ je prema najavama njegovog osnivača 2013. godine, kineskog predsednika Si Đinpinga, trebalo da bude najveći infrastrukturni projekat u 21. veku. Deset godina kasnije, vidimo da su se ta predviđanja obistinila iako su mnogi na Zapadu bili skeptični. Kina je najavljivala da će projekat u celini biti vredan oko 3.000 milijardi dolara, a do sada je uloženo već hiljadu milijardi što je, prema mišljenju našeg sagovornika, zaista impresivno.
Peking je, dodaje on, radio na razvoju infrastrukturnih koridora koji povezuju ne samo Kinu raznim putevima već i zemlje u Africi i u Aziji. Stvarana je mogućnost da se roba brže i bezbednije transportuje, a da se izbegnu određene geopolitičke klopke. Pre svega, svojim transportnim koridorom kroz Pakistan do luke Gvadar u Arapskom moru, Kina je težila da izbegne američku zamku u Južnom kineskom moru koja uvek preti kao veliko strašilo.
„To je neman za kinesku ekonomiju s obzirom na to da uvek postoji mogućnost da zbog uskog grla u Južnom kineskom moru, kineska roba bude stopirana. Upravo zbog toga, Kina je želela da između ostalog i ovim putem pokuša direktno da uplovi u Arapsko more, da smanji tu zavisnost i da se približi Sueckom kanalu, a kasnije Evropi i Africi“, naglasio je on.
Propao zapadni pokušaj osporavanja kineskog projekta
S druge strane, Zapad je nakon prvog potcenjivanja ove inicijative, negde od 2015. počeo ozbiljnije da osporava „Pojas i put“ - da ga kritikuje kroz izveštaje raznih instituta, tink tenkova, kroz razne rezolucije Evropskog parlamenta i podstiče akcije koje bi bile usmerene ka osporavanju njegovih rezultata.
„Glavni slučaj koji su koristili bio je slučaj luke „Hambantota“ na Šri Lanci koja je inače veoma važna strateška luka u Indijskom okeanu, a koju je Zapad smatrao da je eklatantni primer načina i modaliteta kojim Kina dovodi zemlje u dužničko ropstvo. Navodili su da je njena izgradnja bila ogroman trošak zbog koje je Šri Lanka upala u dužničko ropstvo. Međutim, naknadne zapadne analize pokazale su da to nema veze sa realnošću – Širi Lanka ima manje od 10 odsto duga prema Kini, a upala je u dužničku krizu ne zbog luke „Hambantota“ već zbog toga što nije mogla da uzima kredit od drugih zapadni kreditora, pre svega MMF-a“, objasnio je Mitić.
Zapad, dodaje on, pokušava na sve moguće načine da se suprotstavi „Pojasu i putu“. Na inicijativu američkog predsednika prošle godine su zemlje G7 usvojile predlog za stvaranje partnerstva za globalnu infrastrukturu i investicije što ni trebalo da bude rival „Pojasu i putu“ ali su oni ipak u ogromnom zaostatku.
„Za sada sad još uvek nismo videli nikakve konkretne benefite, navodno su predvideli neki nekih 600 milijardi od kojih bi EU trebalo da izdvoji pola što ne verujem da će se dogoditi.“
Afrika uz pomoć Kine izlazi iz infrastrukturne bede
Afrika je, prema Mitićevim rečima, živela u infrastrukturnoj bedi zbog koje je i ekonomija celog kontinenta bila u izuzetno lošem stanju. Zahvaljujući Kini, danas polako staje na svoje noge, jer se praktično tek nedavno oslobodila od evropskih kolonizatora. Africi ne nedostaju resursi, već novac ali pre svega infrastruktura, odnosno putevi.
„Frapantno je kada čujete za primer da kada Kenija hoće da izveze čaj u Senegal, sa istočne na zapadni deo Afrike, on mora da se šalje prvo u Singapur i da onda ide oko celog kontinenta samo zbog nedostatka puteva. Kinezi su do sada izgradili 100.000 kilometara puteva i 10.000 kilometara železnice, a obnovila je preko stotinu luka u Africi. To sve rade kroz donacije i kredite“, rekao je Mitić.
Prema njegovom mišljenju, Peking se ovako ponaša, jer ima želju da pokaže da je Kina veliki globalni, ekonomski i politički igrač i predvodnik globalnog Juga koji je toliko dugo bio eksploatisan. Kina se predstavlja kao zemlja u razvoju bez obzira što je u odnosu na afričke zemlje i te kako naprednija.
„Kolonizatorima je bilo samo jako važno da pomorskim putevima dođu do svojih kolonija i da im iscrpe njihove resurse. Kina, s druge strane, povezuje, pravi koridore unutar Afrike. Koridor između Džibutija gde Kina ima svoju jedinu vojnu bazu i Adis Abebe, glavnog grada Etiopije, izgrađen je u okviru inicijative „Pojas i put“ u poslednjih pet godina. Zahvaljujući tome, Etiopija, koja je jedna od vodećih afričkih ekonomija izašla je na more i između ostalog dobila poziv da se pridruži BRIKS-u“, rekao je Mitić.
„Pojas i put“ izbavio iz siromaštva 40 miliona ljudi
Sve ovo je, uveren je naš sagovornik, jako važno i za Evropu, jer će 2030. godine oko 40 odsto mladih u svetu biti iz Afrike, tim ljudima će biti potreban posao, jer ako ga nemaju doći će u Evropu, a to znači dalje migratorne pritiske i tenziju. Mitić tvrdi da ako neko želi da zaustavi ilegalne migracije treba da reši problem u korenu i Kina upravo to i radi.
„EU se bavi posledicama, pravi neke obode i diže zidove ali se Peking bavi suštinom rešavanja siromaštva u svetu. Kina je u poslednjih 10 godina izbavila iz siromaštva 40 miliona ljudi. Svake godine obim razmene između Kine i zemalja u okviru „Pojasa i puta“ raste zapanjujućom progresijom“, podsetio je on.
Posle Bliskog istoka reputacija zemalja G7 još gora
Istovremeno, problem je, ističe naš sagovornik, što je reputacija zemalja G7 u globalnom Jugu izuzetno loša, a posle dešavanja na Bliskom istoku biće još gora, tako da je teško očekivati da će ti zapadni projekti zaživeti. „Ipak, zemlje Zapada su još uvek moćne zbog količine novca koji poseduju, imaju saveznike i u nekim zemljama globalnog Juga ali mnoge od tih zemalja više ne žele da se svrstavaju samo uz Zapad. Nalaze neku vrstu balansiranja odnosno poziciju kojom stavljaju do znanja SAD da neće pratiti njihove političke i bezbednosne ali i ideološke stavove, već da će pokušati da uzimaju u obzir činjenicu da je tu sada Kina kao akter koji više nije samo kao što je bio do 2012. pre Si Đinpinga ekonomska supersila, već postaje politička i globalna bezbednosna velesila“, zaključio je Aleksandar Mitić.
