Otpisana: Srpkinja koju su Srbi nepravedno zaboravili /video/
14:10 21.10.2023 (Osveženo: 15:36 21.10.2023)
Pratite nas
Knjiga „Otpisana“, u izdanju "Vukotić medija", u kojoj je istoričar Veljko Stanić sabrao autobiografske spise Mitre Mitrović, revolucionarke i prve žene ministra u Srbiji, glas je zaboravljene žene, koja taj zaborav nije zaslužila. Bila je po mnogo čemu prva u Srbiji da bi je partija na kraju odbacila.
Kada kažemo „otpisana“, to se odnosi na život revolucionara uopšte, jer revolucionari su po pravilu na izvestan način otpisani– njihov život se podređuje pravilima koja su van uobičajenih životnih tokova, objašnjava Stanić. Oni žive za ideju i „svetu stvar“ revolucije.
Sudbina jeretika
Sa druge strane, Mitra Mitrović je i nekim drugim elementima svog života bila otpisana. Doživela je sudbinu da njen život može da se svrsta među disidentske glasove, otpadnika, jeretika – javno je podržala svog tada već bivšeg muža Milovana Đilasa u njegovom sporu sa jugoslovenskim komunistima.
„Ona je u prelaznom razdoblju jugoslovenskog socijalizma, posle 1948, pripadala reformskom kursu, koji je za jugoslovenske prilike tražio neko novo rešenje i koji je u partijskom vrhu na najbolji način izražavao njen tada već bivši suprug Milovan Đilas. To je bilo usmerenje ka jednoj vrsti demokratskog socijalizma. To je, zapravo, mogao da bude neki jugoslovenski „treći put“ umesto samoupravljanja, umesto nesvrstanih“ objašnjava Stanić.
Taj put, koji su jugoslovenski komunisti napustili 1954, uslovio je da Mitra Mitrović podeli sudbinu svog bivšeg supruga. Njen uticaj nikada više nije bio isti – zauzimala je niže funkcije i bivala zaboravljena od svojih partijskih drugova.
Od predvodnika studentskog pokreta do prve žene ministra u Srbiji
Život Mitre Mitrović prolazio je kroz burne periode. Ako bismo sumirali njenu biografiju, moglo bi se reći da je bila veliki antifašista. Imala je veoma važnu ulogu u Narodnooslobodilačkom pokretu. Jedna od prvih epizoda iz njene borbe protiv fašizma bilo je njeno bekstvo iz zatvorske bolnice, kada je bila zatočenica logora na Banjici. To je prva od mnogih filmskih scena iz njenog života, priča naš sagovornik.
Za razliku od bekstva Aleksandra Rankovića sa Očne klinike, bekstvo Mitre Mitrović i nekoliko drugih zatočenica nije bilo organizovano. One su same, uz pomoć stražara uspele da pobegnu.
Tokom rata, Mitra Mitrović je bila aktivna u Antifašističkom frontu žena (AFŽ), kao i član AVNOJ-a, da bi u prvih deset godina nakon rata bila na čelu prosvetne politike u Srbiji.
„To je vreme krupnih, revolucionarnih promena, radikalnog zaokreta u kulturnoj politici, tako da su Mitri prigovarani i razni nepopularni gestovi. Ona je sama o tome dosta pisala. Ali to je i vreme otvaranja niza kulturno-prosvetnih ustanova, emancipacije žena, opismenjavanja – dakle, jednog posleratnog uzleta koji svi dobro poznajemo. Ako bismo ga poredili sa nekim kasnijim vremenima, to bi zaista bila jedna važna epoha“, konstatuje Stanić.
Pre Drugog svetskog rata, Mitra Mitrović je bila predvodnik studentskog pokreta, uz to i jedna od najboljih studentkinja Beogradskog univerziteta.
„Jedna od njenih glavnih etapa u životu bilo je uređivanje časopisa „Žena danas“, lista koji je imao nezavisnu poziciju, koji je Komunistička partija podržavala, ali lista koji je bio legalan i koji se kretao u širim demokratskim okvirima politike Narodnog fronta i feminističkih ideja. Na tom planu je između 1936. i 1940, za život žena i devojaka kolektiv okupljen oko „Žene danas“ mnogo učinio“, navodi Stanić.
Generacija levičarskih studenata
Na Beogradskom univerzitetu su od 1931. stasavale generacije na koje je neposredno uticala politička klima Šestojanuarske diktature, koju je kralj Aleksandar zaveo 1929. Oni su se politički osvestili u veoma kriznom trenutku za jugoslovensku državu – tada su te generacije, kojima pripada i Mitra Mitrović, došle na studije.
U početku njihovog političkog delovanja ne stoji Komunistička partija, odnosno organizovana ideologija – postoji svet njihovih ideja i razmišljanja. U svojim memoarskim spisima, Mitra Mitrović veoma slojevito i nijansirano piše o tome kako su beogradski studenti iz jednog gotovo boemskog sveta prerasli u svet strogih, profesionalnih revolucionara, objašnjava Stanić.
„Univerzitet u Beogradu imao je vrlo širok studentski pokret i taj pokret će vremenom preuzeti levica. Iako su postojale i druge političke grupacije, studenti levičari biće i najbrojniji i najborbeniji, ali oni će postepeno ulaziti u SKOJ i u KPJ. Tako da će studentski pokret biti vrsta legalne borbe jednog ilegalnog pokreta“, kaže on.
Prema njegovim rečima, radi se o prvoj političkoj generaciji posle one koja je iznela jugoslovensko ujedinjenje – to je prva prava politička generacija posle generacije Mladobosanaca, sa kojima bi mogle da se uspostave razne veze.
Klima u Jugoslaviji i Evropi, sa krizom evropskih država, sa usponom fašizma, ali i Sovjetskog Saveza, sa usponom novih ideologija, bila je deo mozaika u koji je generacija Mitre Mitrović, kako sama kaže na jednom mestu, uletela.
„Čitava ta generacija zapravo će pripremiti, pre svega SKOJ, a potom i KPJ za 1941. To je generacija koja će stradati. Od nekoliko hiljada studenata Beogradskog univerziteta koji su pripadali, kako se tada govorilo, naprednom pokretu, velika većina je stradala u ratu“, navodi Stanić.
Razmišljala uvek korak dalje
Mitra Mitrović, dodaje on, ali njen bivši suprug i prijatelj Milovan Đilas ne pripadaju samo komunistima kao političkoj generaciji, već i ljudima koji su mislili i korak dalje i koji su otpali od komunističkog pokreta.
Do kraja svojih života bili su levičari, ali videli su ono što su i u njihovom političkom životu bile stranputice i pokušali su da ih otklone. Kada u tome nisu uspeli, nastavili su svoje živote na drugi način. Milovan Đilas kao veliki disident, pisac i publicista.
„Mitra Mitrović nije krenula otvoreno disidentskim putem, ali iz njenih spisa se vidi da ona razmišlja o tome šta bi bio izlaz iz jugoslovenske krize. I nije slučajno što je ona to pisala sedamdesetih godina. Meni su neki prijatelji rekli, kao da je pisala devedesetih. Ali, to je taj osećaj za istoriju, osećaj vremena, kada vidite ponešto unapred, a misaoni ste, umete to da artikulišete. Sedamdesetih godina shvatila je da je zemlja u dubokoj krizi, da je sama ideologija izgubila legitimitet i da zemlja srlja u katastrofu. I pokušaj tog pisanja je da povratite deo svog emocionalnog sveta, ali i da se izborite sa idejama, sa onim što je nasleđe tog vremena“, zaključuje Stanić.
