https://lat.sputnikportal.rs/20231021/handke-je-bio-na-nasem-sajmu-knjiga-pre-nego-sto-je-dobio-nobela-marija-jakovljevic-1162687737.html
Handke, Prilepin, Ulicka.. Kako je stvaran ugled Sajma knjiga u Beogradu, čime će sad da nas iznenadi
Handke, Prilepin, Ulicka.. Kako je stvaran ugled Sajma knjiga u Beogradu, čime će sad da nas iznenadi
Sputnik Srbija
Ugled Beogradskog sajma knjiga uz domaće pisce stvarali su i svetski autori Peter Handke, Zahar Prilepin, Ljudmila Ulicka. I ove godine biće tako. 21.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-21T11:34+0200
2023-10-21T11:34+0200
2023-10-21T11:49+0200
kultura
kultura
beogradski sajam knjiga
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/14/1162646557_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_7d18701d1b8334c77a908fd435e9abde.jpg
Govori se kako će televizija, mobilni telefoni i sve ono što nam je dostupno na internetu zameniti knjigu, da će digitalna izdanja zameniti papirnu knjigu. Ipak jedna od slatkih muka svakog krečenja stanova jeste gde ćemo sa knjigama, kako da ih očistimo od prašine, koje da zadržimo, koje da poklonimo.Za Sanju Milić, umetničku direktorku Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji danas počinje 66. put, nema dileme:Filolog po obrazovanju, novinar po profesiji, priznaje da najviše voli poeziju, dramu i kuvare:„I to su knjige koje ne idu u biblioteku kada krečim. Sve ostale, osim rečnika naravno, idu u biblioteku. Dođu druge, zamene ih“.Sajam nije samo velika knjižaraViše od 400 direktih izlagača predstaviće svoja nova, ali i stara, popularna i čitana izdanja – od klasika do bestselera, od romana do poezije, od popularne nauke do kuvara.Kao i svake godine izbor je veliki, ali Sanja Milić za Sputnjik naglašava da Sajam knjiga ne sme biti samo jedna velika knjižara:Oko šezdeset programa je Sanja Milić osmislila sa svojim saradnicima – za decu i odrasle, uključila pisce, izdavače, teoretičare, kritičare, prevodioce, bibliotekare, likovne umetnike i grafičare iz čitave Srbije:„Meni su važni i oni ljudi koji su obično u drugom planu kao što je recimo Mirjana Grbić, prevodilac sa ruskog jezika, koja će učestvovati u programu 'Kako dolazimo do dobrih knjiga'. Prevodilac je prva osoba koja se sretne sa književnim tekstom i veoma je važna prilikom odlučivanja, zajedno sa izdavačem i urednikom, da li će neka knjiga biti prevedena, da li će stići do čitalaca. Vodim računa da svake godine imam tribinu u kojoj će ulestvovati bibliotekari, ali i oni koji se bave naukom o književnosti. Izdanja koja se bave naukom i teorijom su često osuđena na neka manje vidljiva mesta u knjižarama ili ih uopšte nema. Činimo vidljivim za publiku knjige koje nisu u prvom planu knjižara“.Pisci i dijalozi, književnost iz svih uglovaTo ne znači da Sajam zanemaruje popularna izdanja i uspešne pisce:„Bavimo se i delom pisaca koji iza sebe imaju dobar uspeh pa ćemo tako u okviru programa 'Pisci i tumačenja' Dušan Kovačević govoriti o svom delu zajedno sa profesorom Mihajlom Pantićem koji izučava njegovo delo, a razgovor će voditi Slađana Ilić koja je bila urednica odabranih dela akademika Kovačevića. Imamo i važan program 'Dijalozi nagrađenih' u kome će dijalog voditi aktuelni dobitnik Borine nagrade Vladimir Pištalo i laureat Vitalove nagrade Vladimir Kecmanović“.Umetnička direktorka Sajma knjiga skreće pažnju i na teme kojim će se iz različitih uglova baviti poput veštačke inteligencije, modelima popularizacije nauke, nauka o književnosti i umetnosti, odnos književnosti i medija:Knjiga strah i saosećanjeAtraktivni su i programi posvećen deci pa će tako mladi čitaoci moći da prisustvuju nizu razgovora naslovljenih „Kako se piše omiljena knjiga“, a razmatraće se i teme „Ima li novca u književnosti za decu“, „Književnost za decu i osećanje straha i saosećanje“ i „Mogu li knjige za decu da leče“;„Bavimo se katarzičnom i vaspitnom ulogom književnosti – kako mali čitalac da se oslobodi osećanja straha uz pomoć knjiga, kako da deca uče i kako da saosećaju sa drugim ljudima. Te teme su danas izuzetno značajne“.Sajam knjiga ugostiće britansku književnicu Kejt Mos, britanskog istoričara i pisca Sajmona Sibaga Montefjorea, veoma popularnog u svetu i čitanog u Srbiji, i Portugalca Žoaa Torda, dobitnika nagrade „Žoze Saramago“:„Često ljudi čekaju da neko tamo nagradama potvrdi dobrog pisca, ali Sajam knjiga je, recimo, doveo Petera Handkea mnogo pre nego što je dobio Nobelovu nagradu i ne samo njega. Dobar sajam knjiga treba da dovede pisca do čitalaca, jer čitaoci često mnogo bolje znaju od kritičara šta valja u prevedenoj književnosti. Oni veruju urednicima izdavačkih kuća koji im preporučuju knjige i šire zahvataju kada biraju šta će čitati. To je važno i mi moramo da budemo otvoren sajam. Kada uđete u hol Sajma vidite fotografije Zahara Prilepina koji je dolazio više puta, Ljudmilu Ulicku, i mnoge druge koji su dolazili i koji su važni za svetsku književnost“.Sanja Milić na početku devetodnevnog Sajma knjiga, a u skladu sa sloganom „Živele knjige“ poručuje: „Vreme knjige je uvek i knjige će uvek živeti. Mi moramo živeti da bi živele knjige, a mi ćemo kvalitetno i inteligentno živeti ako budemo čitali“.
https://lat.sputnikportal.rs/20231019/dusan-kovacevic-uoci-sajma-knjiga-lek-i-svetlost-u-sveopstem-mraku-marija-jakovljevic-1162621315.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, beogradski sajam knjiga, društvo
kultura, beogradski sajam knjiga, društvo
Handke, Prilepin, Ulicka.. Kako je stvaran ugled Sajma knjiga u Beogradu, čime će sad da nas iznenadi
11:34 21.10.2023 (Osveženo: 11:49 21.10.2023) Ugled Beogradskog sajma knjiga uz domaće pisce stvarali su i svetski autori Peter Handke, Zahar Prilepin, Ljudmila Ulicka. I ove godine biće tako.
Govori se kako će televizija, mobilni telefoni i sve ono što nam je dostupno na internetu zameniti knjigu, da će digitalna izdanja zameniti papirnu knjigu. Ipak jedna od slatkih muka svakog krečenja stanova jeste gde ćemo sa knjigama, kako da ih očistimo od prašine, koje da zadržimo, koje da poklonimo.
Za Sanju Milić, umetničku direktorku Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji danas počinje 66. put, nema dileme:
„Knjiga je nešto što je prirodno za čoveka. Ne možemo sve da učimo sa ekrana. Dešava se da crknu optički kablovi pa nemamo internet. Šta onda radimo kada ne možemo da gledamo TV, idemo na internet? Pa naravno, čitaćemo - šta god da čitamo“.
Filolog po obrazovanju, novinar po profesiji, priznaje da najviše voli poeziju, dramu i kuvare:
„I to su knjige koje ne idu u biblioteku kada krečim. Sve ostale, osim rečnika naravno, idu u biblioteku. Dođu druge, zamene ih“.
Sajam nije samo velika knjižara
Više od 400 direktih izlagača predstaviće svoja nova, ali i stara, popularna i čitana izdanja – od klasika do bestselera, od romana do poezije, od popularne nauke do kuvara.
Kao i svake godine izbor je veliki, ali Sanja Milić za Sputnjik naglašava da Sajam knjiga ne sme biti samo jedna velika knjižara:
„Lepo je što možemo da kupimo knjige po povoljnijim cenama, ali važni su programi da kada dođete sa porodicom, prošetate, kupite knjige, onda sednete u salu za dečije programe 'Jovan Jovanović Zmaj' i vaša deca upoznaju Uroša Petrovića, Jasminku Petrović, Branka Stevanovića, Vesnu Aleksić. Pojedete sendvič i nastavite da šetate dalje“.
Oko šezdeset programa je Sanja Milić osmislila sa svojim saradnicima – za decu i odrasle, uključila pisce, izdavače, teoretičare, kritičare, prevodioce, bibliotekare, likovne umetnike i grafičare iz čitave Srbije:
„Meni su važni i oni ljudi koji su obično u drugom planu kao što je recimo Mirjana Grbić, prevodilac sa ruskog jezika, koja će učestvovati u programu 'Kako dolazimo do dobrih knjiga'. Prevodilac je prva osoba koja se sretne sa književnim tekstom i veoma je važna prilikom odlučivanja, zajedno sa izdavačem i urednikom, da li će neka knjiga biti prevedena, da li će stići do čitalaca. Vodim računa da svake godine imam tribinu u kojoj će ulestvovati bibliotekari, ali i oni koji se bave naukom o književnosti. Izdanja koja se bave naukom i teorijom su često osuđena na neka manje vidljiva mesta u knjižarama ili ih uopšte nema. Činimo vidljivim za publiku knjige koje nisu u prvom planu knjižara“.
Pisci i dijalozi, književnost iz svih uglova
To ne znači da Sajam zanemaruje popularna izdanja i uspešne pisce:
„Bavimo se i delom pisaca koji iza sebe imaju dobar uspeh pa ćemo tako u okviru programa 'Pisci i tumačenja' Dušan Kovačević govoriti o svom delu zajedno sa profesorom Mihajlom Pantićem koji izučava njegovo delo, a razgovor će voditi Slađana Ilić koja je bila urednica odabranih dela akademika Kovačevića. Imamo i važan program 'Dijalozi nagrađenih' u kome će dijalog voditi aktuelni dobitnik Borine nagrade Vladimir Pištalo i laureat Vitalove nagrade Vladimir Kecmanović“.
Umetnička direktorka Sajma knjiga skreće pažnju i na teme kojim će se iz različitih uglova baviti poput veštačke inteligencije, modelima popularizacije nauke, nauka o književnosti i umetnosti, odnos književnosti i medija:
„Nastojala sam da na tribinama ne postavim istomišljenike i ljude iz iste profesije pa da posetioci slušaju predavanja. Ovo nije zbir književnih večeri, već osmišljen program koji nastoji da bude produbljen, sveobuhvatan, da uključi različite generacije, poetike, profesije koje su vezane za knjigu“.
Knjiga strah i saosećanje
Atraktivni su i programi posvećen deci pa će tako mladi čitaoci moći da prisustvuju nizu razgovora naslovljenih „Kako se piše omiljena knjiga“, a razmatraće se i teme „Ima li novca u književnosti za decu“, „Književnost za decu i osećanje straha i saosećanje“ i „Mogu li knjige za decu da leče“;
„Bavimo se katarzičnom i vaspitnom ulogom književnosti – kako mali čitalac da se oslobodi osećanja straha uz pomoć knjiga, kako da deca uče i kako da saosećaju sa drugim ljudima. Te teme su danas izuzetno značajne“.
Sajam knjiga ugostiće britansku književnicu Kejt Mos, britanskog istoričara i pisca Sajmona Sibaga Montefjorea, veoma popularnog u svetu i čitanog u Srbiji, i Portugalca Žoaa Torda, dobitnika nagrade „Žoze Saramago“:
„Često ljudi čekaju da neko tamo nagradama potvrdi dobrog pisca, ali Sajam knjiga je, recimo, doveo Petera Handkea mnogo pre nego što je dobio Nobelovu nagradu i ne samo njega. Dobar sajam knjiga treba da dovede pisca do čitalaca, jer čitaoci često mnogo bolje znaju od kritičara šta valja u prevedenoj književnosti. Oni veruju urednicima izdavačkih kuća koji im preporučuju knjige i šire zahvataju kada biraju šta će čitati. To je važno i mi moramo da budemo otvoren sajam. Kada uđete u hol Sajma vidite fotografije Zahara Prilepina koji je dolazio više puta, Ljudmilu Ulicku, i mnoge druge koji su dolazili i koji su važni za svetsku književnost“.
Sanja Milić na početku devetodnevnog Sajma knjiga, a u skladu sa sloganom „Živele knjige“ poručuje: „Vreme knjige je uvek i knjige će uvek živeti. Mi moramo živeti da bi živele knjige, a mi ćemo kvalitetno i inteligentno živeti ako budemo čitali“.
