Geopolitička mera po vašingtonskom modelu – da li će Srbija platiti bugarski porez na ruski gas
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Porez na tranzit ruskog gasa je geopolitička mera Vlade Bugarske na tragu sličnih koje se donose u Vašingtonu i Briselu. Da li će Srbija i Mađarska plaćati skuplji gas zavisi od političkih pregovora sa bugarskim zvaničnicima i od odluke Gasproma, smatra Jelica Putniković.
Bugarska je uvela porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije u EU, što bi moglo da ugrozi snabdevanje, između ostalih i Mađarske i Srbije. Nova uredba je stupila na snagu odmah, a uvedena taksa iznosi 20 bugarskih leva (10,23 evra) po megavat-satu, ili otprilike 100 kubnih metara ruskog prirodnog gasa koji prolazi kroz zemlju.
Geopolitička mera neobaveštenog premijera Bugarske
Reč je o geopolitičkoj meri jer je Skupština Bugarske izglasala porez na tranzitnu taksu na ruski gas koji prolazi gasovodom Balkanski tok, kaže za Sputnjik glavni urednik „Energije Balkana“ Jelica Putniković.
Transport gasa tim gasovodom organizovan je po pravilima EU i Bugari su ispoštovali sve što je Brisel tražio po drugom i trećem energetskom paketu. Bila je javna licitacija za zakup slobodnih kapaciteta, koga su uzeli između ostalih i Gasprom, Mađarska i Srbija i ništa nije rađeno po dogovorima u četiri oka ili u političkim dogovorima, objašnjava Putnikovićeva.
Međutim, Bugarska je svojevremeno, početkom specijalne vojne operacije u Ukrajini, prva objavila da neće plaćati ruski gas u rubljama i odustala od njegove kupovine. Očigledno je da je bugarski premijer neobavešten o tome da EU, čija je Bugarska članica, nikad nije uvela zabranu kupovine ruskog gasa. Iako su članice EU tvrdile da će odustati od kupovine ruskog gasa zato što se tako finansira rat u Ukrajini, na kraju su samo smanjile njegovu kupovinu, a pristale su i da ga plaćaju u rubljama.
Odluka po vašingtonskom modelu – protiv Rusije
„To je jedna gepolitička odluka koja mi mnogo liči na onu koju je Vašington doneo minulih dana kad je kaznio neke prevoznike, uglavnom iz Turske ili azijskih zemalja, koji su vozili naftu za koju se sumnja da je ruskog porekla a koja je bila prodavana skuplje od 60 dolara po barelu. To je zapravo usmereno protiv Rusije, nije ni protiv Srbije, ni Mađarske, ni Severne Makedonije, ni Bosne koje će biti pogođene. Ali trebalo bi sačekati reakciju Gasproma da vidimo hoće li uopšte nastaviti tranzit gasa preko Bugarske, sad kad je Bugarska za toliko povećala tranzitnu taksu.“
Da je reč o geopolitičkoj odluci Bugarske govori i najava mađarskih i srpskih zvaničnika da će razgovarati sa bugarskim kolegama, na političkom nivou. A očigledno je reč o političkoj meri, jer zašto bi se u trgovinske stvari mešali članovi vlade ili predsednici država, dodaje Putnikovićeva.
Da li će Srbija i Mađarska platiti bugarski porez na ruski gas
Takođe, čudno je da bugarska Skupština izglasa zakon koji se u principu tiče samo jedne robe koja se transportuje kroz zemlju, a u njemu se ne spominje gas koji bi mogao da ide iz Turske ili Azerbejdžana. Očigledno je da zakon usmeren protiv ruskog gasa i Bugari to ne kriju, a da li ćemo Mađari i mi to platiti, videćemo posle nastavka pregovora.
„Bugarski političari imaju običaj da donose takve odluke, kao što je bila ona kad su svojevremeno odustali od gradnje gasovoda Južni tok, isto pod diktatom SAD i brisleskih političara. Tadašnji premijer Bojko Borisov imao je i političke posledice, pala je njegova vlada, građani su demonstrirali, Bugari su se tad smrzavali jer nisu imali dovoljno gasa. Imamo situaciju da opozicija Bojksa Borisova sada njega okrivljuje da je ruski čovek jer je gradio Balkanski tok a niko ne pominje koliko bi imali koristi sa normalnom naplatom tranzitne takse. Inače, tu postoje neka pravila koliko se na 100 kilometara naplaćuje tranzit određene količine gasa i to su neke cene definisane u međunarodnim trgovinskim odnosima.“
Tako da je ovo ekstra podizanje cena, odnosno bugarski ekstra porez na ruski gas kako ga zovu, nešto što je neuobičajeno.
Iako Bugari pričaju da će zaraditi možda i do tri milijarde evra na godišnjem nivou od tog dodatnog prihoda, pitanje je koliko oni narušavaju dobre bilateralne odnose sa Srbijom i Mađarskom. Moraće da se vidi kako će se to dalje nastaviti jer se postavlja pitanje hoće li nam sutra, ako odlučimo da kupimo gas iz Azerbejdžana i tada naplatiti veću taksu. A to nije normalno trgovinsko i poslovno ponašanje Bugara, smatra urednica i autorka „Energije Sputnjika“.
Gasprom na potezu
Na pitanje kakva bi mogla biti reakcija Gasproma, Putnikovićeva podseća da je i prošle godine Gasprom unapred platio transport gasa Bugarima. Na vreme im plaća kao što plaća i Ukrajini kroz koju takođe teče ruski gas za evropske potrošače. Tako da ako je Gasprom glavni zakupac tranzita kroz Bugarsku, onda mora odluči ti da li će dodatnu taksu za gas kog dalje prodaje Srbiji i Mađarskoj naplatiti krajnjim kupcima, ili će odlučiti da pretrpi tu finansijsku štetu.
Bez obzira na priče koliko bi gas u Srbiji mogao poskupeti, a pominje se deset odsto, to su još uvek samo pretpostavke, jer nemamo tačnu informaciju šta će se dešavati.
„Rusiji neće odgovarati i to što je Bugarska nedavno otkazala Lukoilu upravljanje velikom i jedinom rafineriji u Bugarskoj, u Burgasu, koju je država Bugarska preuzela. Sledeći korak je njihov sadašnji atak na ruski gas, a postavlja se i pitanje šta će biti sa velikim potrošačima gasa. Pošto je Bugarska članica EU pretpostavljam da su neke firme mogle da kupe ruski gas, da ga uvezu u Bugarsku i prodaju krajnjim kupcima. Pitanje je šta će biti sa njima. Ima puno nepoznanica ali mislim da ćemo vrlo brzo dobiti razrešenje te situacije“, zaključila je Putnikovićeva.