Šta bi to Zapad da sakrije u Njujorku o Kosovu i Metohiji
© MID RF
/ Pratite nas
Uveren sam da su neke zapadne zemlje sugerisale generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu da promeni format sednice SB UN o Kosovu i Metohiji kako bi ona bila zatvorenog tipa jer ne žele da se diskusija o toj temi rasplamsa, komentariše za Sputnjik izveštaj generalnog sekretara, diplomata i dugogodišnji ambasador pri UN Vladislav Jovanović.
Kako je Gutereš mogućnost zatvorene sednice Saveta bezbednosti već naveo u svom izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji, Jovanović smatra da je jasno da neki ne žele da se sazna celokupna istina o situaciji u našoj južnoj pokrajini, ističući da ovakve sednice običnu završe nekom šturom izjavom za javnost.
Zatvorena sednica - zatvorena usta Srbiji
Za Jovanovića ne pije vodu razlog kojim je Gutereš obrazložio potrebu ovakvog formata sednice o KiM, a to je, konkretno, „iskrenija diskusija o izazovima implementacije sporazuma EU iz februara koji je trebalo da dovede do deeskalacije sukoba na severu KiM“.
„Jasno je da ne žele diskusiju o KiM koja bi obuhvatila i šire probleme. Posebno jer će i srpski predsednik biti u to vreme u UN, a on je kao i prošli put odlučan da se o ovoj temi govori otvoreno i o suštini problema. Na ovaj način će mu biti suženo ili onemogućeno da svojim izlaganjem privuče pažnju sveta,“ upozorava naš sagovornik.
Zapad posebno, kako kaže Jovanović, ne želi da svet ponovo čuje koje su posledice povreda međunarodnog prava sa njihove strane, o čemu je već srpski predsednik govorio u UN, kao i da ukaže na situaciju koja se na KiM dešava gde su jedine žrtve Srbi, o čemu Zapad uglavnom ćuti.
„Zapad redovno poziva obe strane na smirivanjem situacije a nikada neće prozvati samo Prištinu zbog onoga što čini na KiM. Iza toga se krije sistematsko kočenje i sabotiranje činjenice da Priština nije izvršila obaveze koje je na sebe preuzela. Iz tih razloga je verovatno u tim zapadnim centrima procenjeno da bi najbolje bilo da sve to ostane između četiri zida na toj zatvorenoj sednici,“ veruje Jovanović.
On se slaže i da je jedan od razloga zašto se traži zatvorena sednica pitanje Banjske i svega što se tamo dešavalo.
„Sigurno da ima i toga jer su tu stvari ostale neraščišćene, a Srbija o tome ne bi ćutala. A tu bi mogli da postavimo i neka važna pitanja po pitanju angažovanosti i Kfora i Euleksa i njihove neaktivnosti da spreče ono što se tamo desio,“ napominje Jovanović.
Na pitanje da li je moguće da se spreči održavanje zatvorene sednice, naš sagovornik kaže:
„Prvo, kada se dogovaraju o dnevnoj redu sednice to je dogovor iza zatvorenih vrata ne može da se koristi pravo veta, nego se odlučuje većinski. Dakle, devet glasova treba da budu za, kako bi sednica bila zatvorenog formata. Zapad ima obezbeđene te glasove već sada, jer prilikom izbora nestalnih članova SB UN vode računa da među tim zemljama imaju dovoljan broj svojih sledbenika. Tako je i u ovom slučaju,“ objašnjava Jovanović.
Za Zapad Unmik ne postoji
Naš sagovornik se osvrnuo i na zahtev Amerike i Velike Britanije koji se nalazi u izveštaju Gutereša da se promeni format Unmika što, podseća on, nije prvi put.
„Oni Unmik ne vide više kao misiju od značaja niti nju u nešto upliću niti pitaju za nešto. Oni žele da se sve prebaci na EU i na mandat te misije dole kako bi lakše došli od rešenja jer je jasno da je EU misija i na terenu, i u pregovorima naklonjena Prištini i njihovom krajnjem cilju a to je priznanje Kosova kao države. Zapad samo toleriše prisustvo Unmika na KiM ali zato naglašava ulogu EU i Kfora kao deo konačnog rešenja kosovskog pitanja,“ primećuje Jovanović.
Šta piše u izveštaju Gutereša
Interesantno je da je jedan od razloga koji je Gutereš naveo kao povod za sednicu zatvorenog tipa o KiM i tenzija koja je obeležila sednicu Generalne skupštine UN održanu 21. septembra, kada je predsednik Srbije otvoreno govorio da Zapad krši međunarodno pravo, ne poštuje Rezoluciju 1244 UN, kao i o NATO bombardovanju SRJ i pomoći Zapada Prištini u njihovoj odluci o jednostranom proglašenju nezavisnosti.
Gutereš je takođe dodao da su članovi Saveta bezbednosti jedinstveni u podršci dijalogu kojim posreduje Evropska unija, ali da postoje duboke podele između pet stalnih članica - onih koje priznaju tzv. Kosovo (SAD, Velika Britanija i Francuska) i podržavaju vladu u Prištini, i onih koje to ne priznaju (Rusija i Kina) i snažno podržavaju poziciju Srbije.
Inače, među nestalnim članicama Saveta bezbednosti koje će prisustvovati sednici sedam priznaje tzv. Kosovo (Albanija, Gabon, Gana, Japan, Malta, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati), a tri ne priznaju (Brazil, Ekvador i Mozambik). Pitanje oko koga nema saglasnosti stalnih članice SB UN je pitanje izmene UNMIK-ovog mandata. SAD su tražile okončanje mandata Unmika i smanjenje učestalosti sednica o situaciji na KiM, slično kao i Velika Britanija, dok se Rusija protivi toj ideji i zalaže se za otvorene i redovne sednice SB UN o KiM.
Gutereš je u izveštaju istakao i da će SB UN nastaviti da prati diplomatske napore za unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine i sve napore kao postizanju konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma.
21 Septembar 2023, 22:30
