Nuklearno oružje u rukama Ukrajine dovelo bi do apokalipse
© Flickr / International Campaign to Abolish Nuclear Weapons
Pratite nas
Ruska specijalna operacija u Ukrajini ima za cilj demilitarizaciju te zemlje i tim pre Moskva će učiniti sve da se u rukama Ukrajine ne nađe nuklearno oružje, jer bi to dovelo do trećeg svetskog rata i katastrofe po ceo svet, kažu eksperti komentarišući izjavu Marije Zaharove, da bi EU mogla zatrebati i „nuklearna Ukrajina“.
Portparolka ruskog Ministrastva spoljnih poslova je je dodala da o tome svedoči odsustvo reakcije EU na izjave zvaničnog Kijeva da zemlja treba da dobije nuklearni status.
„Priprema javnog mnjenja na to da Ukrajini treba predati taktičko nuklearno oružje traje već duže vreme. Više puta smo čuli da Ukrajina pravi ‘prljavu atomsku bombu’ i u tom kontekstu nije bilo nikakve osude ni od strane IAEA, ni od strane zemalja NATO-a. Osim toga, čuli smo za provokacije koje se spremaju u nuklearki Zaporožje ili protiv Kurske nuklearne elektrane sa ciljem da se izazove teška nuklearna katastrofa koja će primorati Rusiju da prekine borbe i usmeri resurse na eliminisanje takve katastrofe. Osim toga, kada je Ukrajina počela da traži od zapadnih zemalja avion F-16 koji može da nosi nuklearne taktičke nuklearne bombe B-61 to je postala indirektna potvrda da postoje planovi o isporuci Ukrajini aviona sposobnih da nose nuklearno oružje“, kaže ruski vojni ekspert Jurij Knutov.
To je, dodaje ekspert, dovelo do toga da Moskva preda Oružanim snagama Belorusije raketni sistem „iskander-M”, koji može da koristi i konvencionalne i nuklearne rakete, kao i da započne obuku beloruskih posada da koriste taktičko nuklearno oružje radi zaštite Savezne države Rusije i Belorusije.
„Otuda i upozorenja Rusije da takve akcije mogu dovesti do trećeg svetskog rata. Nažalost, zapadni političari danas veoma naivno gledaju na pretnje koje bi faktički mogle da dovedu do nuklearne apokalipse. Oni te pretnje doživljavaju kao nekakvu rusku retoriku i ništa više od toga, pa nastavljaju da prave korake ka mogućoj isporuci nuklearnog oružja Ukrajini“, kaže Knutov.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da postoji mogućnost da u „ovom teatru apsurda“ Evropskoj uniji „zatreba i nuklearna Ukrajina“
© Press-služba MID RF
/ Hoće li Ukrajina proizvoditi nuklearno oružje
Kijevski režim planira provokacije samo da bi za to okrivio ruske snage, diskreditovao rusko rukovodstvo i našao opravdanje za naoružavanje nuklearnim oružjem.
„Osnova za to može biti neka vrsta provokacije koju je svojevremeno spremao kijevski režim, kada su navodno oborili raketu 'točka-U', ili neku drugu krstareću raketu koja je navodno nosila nuklearnu bojevu glavu. Takve provokacije su tada zaustavljene, ali kijevski režim nije odustao od planova i snova o nabavci nuklearnog oružja. Za zapadne zemlje, a pre svega Vašington, bilo bi veoma interesantno da nuklearni sukob izbije na teritoriji Ukrajine i evropskog dela Rusije. Amerikanci bi to, dok jedu kokice, gledali na televiziji, verujući da ta konfrontacija na njih neće uticati“, navodi Knutov.
Vladimir Zelenski je na Minhenskoj konferenciji zahtevao od zapadnih saveznika „prijem u NATO ili status nuklearne sile“, dok je u martu ove godine na sajtu predsednika Ukrajine objavljena peticija u kojoj se poziva da se na teritoriji Ukrajine rasporedi američko nuklearno oružje ili da Ukrajina napravi svoje nuklearno oružje.
Na pitanje može li Ukrajina da stvori nuklearno oružje Knutov kaže:
„Trenutno oko 15 do 20 zemalja ima tehnologije koje omogućavaju da same naprave nuklearno oružje, počevši od Nemačke, Japana, Egipta, Saudijske Arabije, Brazila, Argentine itd. Druga je stvar što nam međunarodna kontrola omogućava da obuzdamo ovaj proces, a ako Ukrajina krene ovim putem, pored toga što će potkopati Ugovor o neširenju nuklearnog oružja, nateraće i Rusiju da zada snažan udarac tim centrima“, upozorava Knutov.
Ekspert podseća da se svojevremeno u Harkovu, na Fakultetu za fiziku, radilo na stvaranju prljave bombe, kao i na još jednom ukrajinskom univerzitetu, a takva mesta postaju legitimna meta za ruske snage.
„To nije nova taktika. Izrael je stalno koristi protiv drugih zemalja koje mogu predstavljati direktnu pretnju Izraelu. I stoga Rusija ovde nije neka vrsta inicijatora ili pionira takvih uzvratnih mera protiv onih zemalja koje pokušavaju da protiv druge zemlje stvore nuklearno oružje“, navodi Knutov.
Nuklearno obuzdavanje
Rizici od nuklearne eskalacije rastu i u tom kontekstu važno je jačati „nuklearno obuzdavanje“. Na pitanje da li Rusija treba da menja politiku nuklearnog obuzdavanja Knutov kaže „da se i to pitanje razmatra“.
„Rusija treba da ima svoj pristup nuklearnom oružju, pre svega zbog činjenice da Rusija predviđa samo dve varijante za upotrebu nuklearnog oružja i to kao odgovor na nuklearni napad i u drugom slučaju, ako se pojavi egzistencijalna pretnja po kojoj će Rusija jednostavno prestati da postoji na mapi sveta. Dakle, u oba slučaja je dozvoljena upotreba nuklearnog oružja. Međutim, to su sve mere odmazde. Sada postoji mnogo različitih gledišta po ovom pitanju, a jedno od njih kaže da Rusija treba da ima pravo da pokrene preventivni nuklearni napad ako postoji ozbiljna pretnja našoj zemlji“, ističe Knutov.
NATO je nuklearni savez, s obzirom da ima tri nuklearne države – članice: SAD, Veliku Britaniju i Francusku. One ne dozvoljavaju drugim NATO državama da raspolažu nuklearnim oružjem, ali koncept Alijanse predviđa da ako nekom od nenuklearnih saveznika preti nuklearni napad, onda će nuklearne članice proširiti strategiju odvraćanja.
S druge strane, ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielus Landsbergis pozvao je NATO da proširi član 5 Severnoatlanskog ugovora i „nuklearni kišobran“ na Ukrajinu.
Član 5 podrazumeva princip kolektivne odbrane. Po njemu, napad na jednu članicu NATO-a smatraće se napadom na sve članice Alijanse. Ako se to dogodi, svaka država će, u cilju ostvarivanja prava na individualnu ili kolektivnu odbranu, pomoći napadnutoj zemlji, uključujući i upotrebu oružane sile.
Litvanski ministar smatra da član 5 NATO-a treba da se proširi na zemlje koje su ostale „sivoj zoni“ i zbog toga su „napadnute“, ali koje teže Zapadu ali nisu tamo.
„Da bi se donela takva odluka Ukrajina bi prvo trebalo da prestane da vodi borbena dejstva. Faktički, Ukrajina vodi rat protiv Rusije, a kada bi se to desilo suštinski bi značilo da je NATO zvanično spreman da uđe u treći svetski rat. Mislim da je većina političara i u Vašingtonu i u Briselu svesnaposledica takve odluke i, po mom mišljenju, proširenje ovog člana na Ukrajinu se neće dogoditi. Zašto? Jer bi to označilo početak Trećeg svetskog rata“, zaključio je Knutov.
