Jermeniju je izdala Evropska unija, a ne Rusija
© Sputnik / Grigoriй Pečorin
/ Pratite nas
Evropska unija je izdala Jermeniju, a ne Rusija – Brisel nije ni nameravao da doprinese prekidu vatre niti pružanju humanitarne pomoći, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Zaharova je napomenula da „misija EU u Jermeniji ne osigurava nikakvu stabilnost ili deeskalaciju“.
„Glavni zadatak nije bezbednost Jermenije i doprinos normalizaciji odnosa između Bakua i Jerevana, već onabeštajni nadzor u interesu Brisela i provociranje situacije. Poslednji događaji su pokazali da su evropski posmatrači zauzeli najpodliji stav. Prvo su se bavili nagovaranjem Jermenije i obećanjima i tako su jednostavno namamili zvanični Jerevan u još jednu zamku, a onda su postali nemi svedoci daljeg razvoja situacije“, ocenila je Zaharova.
Kako je dodala, Brisel je ćutke, sa strane posmatrao kako ruski mirovnjaci pomažu stanovnicima Nagorno Karabaha koji odlaze u Jermeniju, kako dovoze humanitarnu pomoć u region i kako deluju kao posrednici u postizanju primirja, ne pomišljajući da na bilo koji praktičan način pomogne.
Po rečima Zaharove, građanima Jermenije su pričali izmišljotine o tome da ih je navodno izdala Rusija.
„Ne, nije ih izdala Rusija. Rusija je uvek bila tu, uvek je zaustavljala krvoproliće u tom regionu i uvek je pomagala finansijski, ekonomski, humanitarno“, poručila je Zaharova.
Takođe je napomenula da je Evropska unija savetovala Jerevanu da odustane od realizacije sporazuma koji su potpisani uz posredovanje Moskve.
„Stoga je Evropska unija ta koja je izdala Jermene“, kazala je Zaharova, istakavši da
Nagorno Karabah, koji se pre 35 godina otcepio od Azerbejdžanske SSR i, nakon oružanog sukoba sa Azerbejdžanom 1992-1994. godine dugi niz godina postojao kao nepriznata republika, objavio je kraj svog postojanja 1. januara 2024. godine.
Eskalacija situacije u Nagorno Karabahu
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana 19. septembra je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.
Dvadeset prvog septembra u azerbejdžanskom gradu Jevlah, 100 kilometara severoistočno od Stepanakerta održan je sastanak predstavnika Jermena iz Karabaha sa azerbejdžanskom delegacijom, posvećen integraciji regiona u sastav republike.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 22. septembra da su oružane formacije Karabaha u skladu sa postignutim dogovorom o prestanku borbenih dejstava, počele da predaju oružje i vojnu tehniku pod kontrolom ruskih mirovnjaka.
Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti.
