„Nema tu ništa tajno“: Moskva se oglasila o sastanku Rusije i Zapada o Karabahu
13:45 04.10.2023 (Osveženo: 16:07 29.04.2024)
© Sputnik / Valeriй Melьnikov
/ Pratite nas
Moskva je imala kontakte sa zapadnim predstavnicima nedugo pre eskalacije situacije u Nagorno Karabahu, ali to nisu bili pregovori o kojima pišu zapadni mediji, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Naime, list „Politiko“ tvrdi da su se zvaničnici iz SAD, EU i Rusije sastali 17. septembra u Istanbulu, dva dana pre početka azerbejdžanske operacije u Karabahu, kako bi razgovarali o rešavanju situacije u tom regionu.
Kako je precizirano, Ameriku je predstavljao glavni savetnik Stejt departmana za pregovore o Kavkazu Lui Bono, EU – specijalni predstavnik za Južni Kavkaz Tojvo Klar, a Rusiju specijalni predstavnik Ministarstva inostranih poslova za normalizaciju odnosa Jermenije i Azerbejdžana Igor Hovajev.
Peskov je istakao da „nije sve baš tako kako se opisuje“ u članku "Politika".
„U tom članku ima mnogo netačnih informacija, mnogo grešaka. Bilo je određenih kontakata o Karabahu, oni su se desili, ali to nisu pregovori o kojima se tamo govori“, rekao je portparol Kremlja.
Povodom pisanja „Politika“ oglasila se i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, koja je saopštila da su SAD i EU ranije predložili Rusiju sastanak o situaciji u Nagorno Karabahu, ali da tu nema ništa tajno.
„Nama su se obratili SAD, EU i zatražili su sastanak. Cilj sastanka je naznačen i tokom sastanka strane su razmenile mišljenja o situaciji. To je sve. Ako sada ta priča sa tim sastankom bude prikazana u zapadnim medijima kao neka provokativna priča, onda je to i bio cilj SAD i EU – da naprave novu provokaciju jer u tome nema ništa tajno. To je bila obična razmena mišljenja, ali pratićemo kako će to Zapad predstaviti pa će biti jasni i ciljevi koje su prvobitno imali“, kazala je ona.
Nagorno Karabah, koji se pre 35 godina otcepio od Azerbejdžanske SSR i, nakon oružanog sukoba sa Azerbejdžanom 1992-1994. godine dugi niz godina postojao kao nepriznata republika, objavio je kraj svog postojanja 1. januara 2024. godine.
Eskalacija situacije u Nagorno Karabahu
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana 19. septembra je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.
Dvadeset prvog septembra u azerbejdžanskom gradu Jevlah, 100 kilometara severoistočno od Stepanakerta održan je sastanak predstavnika Jermena iz Karabaha sa azerbejdžanskom delegacijom, posvećen integraciji regiona u sastav republike.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 22. septembra da su oružane formacije Karabaha u skladu sa postignutim dogovorom o prestanku borbenih dejstava, počele da predaju oružje i vojnu tehniku pod kontrolom ruskih mirovnjaka.
Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno, on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.
