https://lat.sputnikportal.rs/20231002/velikodusna-pomoc-prijatelja-amerika-za-ukrajinu-izdvaja-citavih--nula-dolara-1161956444.html
„Velikodušna“ pomoć prijatelja: Amerika za Ukrajinu izdvaja čitavih – nula dolara
„Velikodušna“ pomoć prijatelja: Amerika za Ukrajinu izdvaja čitavih – nula dolara
Sputnik Srbija
Posle najava da će SAD izdvojiti 24 milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini, pomoć se svela na - nula dolara. Džozef Bajden ipak obećava pomoć Kijevu i zapadnim... 02.10.2023, Sputnik Srbija
2023-10-02T22:37+0200
2023-10-02T22:37+0200
2024-04-29T16:02+0200
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
sad
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
američki budžet
džozef bajden
branko pavlović
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111390/06/1113900611_0:15:1281:735_1920x0_80_0_0_ee16af34929b0aced3569224632a7339.jpg
Posle razmirica demokrata i republikanaca oko novog budžeta, u fotofinišu fiskalne godine, američki predsednik Džozef Bajden u nedelju je potpisao zakon koji će omogućiti da se nastavi finansiranje rada vlade do 17. novembra. Međutim, zakon ne predviđa izdvajanje sredstava za Ukrajinu.Ipak, američki predsednik obećao je saveznicima SAD i Kijevu da podrška Vašingtona neće prestati. Zapadni mediji komentarišu da su američke vlasti u poslednjem trenutku uspele da spasu milione američkih građana da ne ostanu bez zarade, ali da će zato platiti Ukrajina, jer neće dobiti 24 milijarde dolara koje je, u ime svoje partije, tražio američki predsednik.Licemerna objašnjenja iz AmerikeAnalitičar Branko Pavlović kaže da su objašnjenja da je do uskraćivanja pomoći došlo i da bi se Zelenski dozvao pameti, netačna, ali da su i licemerna, jer je Amerikancima, i političarima i građanima, jasno šta se dešava sa njihovim novcem.„Prethodna izdvajanja SAD za Ukrajinu u iznosu od 113 milijardi dolara naišla su na tako veliki odijum unutar američke javnosti, zato što se tamo dešava predsednička predizborna kampanja, a sada više ne mogu da sakriju američke građane koji su u nevolji. Na primer, na Havajima gde je požar opustošio sve, svojim građanima su opredelili 700 dolara jednokratne pomoći za onoga ko je izgubio kuću, a sa druge strane su odvojili 130 milijardi za Ukrajinu. To postaje tako veliki politički problem za Bajdena i demokrate da su oni očigledno u svojim analizama budućih izbornih kampanja morali da odustanu od prikazivanja velike pomoći za Ukrajinu“.Pavlović dodaje da je to osnovni razlog što se pomoć Ukrajini nije našla u vojnom budžetu SAD, ali da je drugi, kako kaže, strahoviti problem američkog budžeta. Do problema nije došlo samo zbog ogromnog, predimenzioniranog vojnog budžeta, već zato što na ime kamata na dosadašnja zaduženja, a 33.000 hiljade milijardi dolara je javni dug Amerike, u narednih godinu dana treba da plate 1.000 milijardi dolara.Para nema, “pomoć” se nastavlja…Ipak, posle usvajanja privremenog budžeta koji ne uključuje novac za Ukrajinu, američki predsednik Džozef Bajden je obećao Kijevu da podrška Vašingtona neće prestati.„Želim da uverim američke saveznike, američki narod i narod Ukrajine da se mogu osloniti na našu podršku, da nećemo otići“, rekao je Bajden tokom govora u Beloj kući. On je naglasio da većina američkih kongresmena i dalje podržava dodelu pomoći Ukrajini.Pavlović kaže da je Bajden to morao reći, da je u političkom smislu očekivano, ali da će biti jako teško naći rešenje, odnosno novac za rat u Ukrajini.„Rešenje je samo jedno, dalje štampanje para, ali problem je u tome što je kamata na američke obveznice, desetogodišnje zapise, dostigla 5 procenata. Gledao sam, u petak je bilo 4.98. Sad su to sve veće i veće kamate, a u 2024. godini, od ranijih dugova 7.000 milijardi dolara dolazi i dospeva na naplatu. To će moći da se pokrije samo reprogramom dugova, ali to će sada biti po pomenutim kamatama od 5 i više procenata. To što Bajden kaže, imamo rešenje, pa da, imaju rešenje u smislu da spirala neodrživog može da traje još neko vreme, ali stvarnog rešenja nemaju nikakvog, osim da potpuno odustanu od globalističkog imperijalizma. Ali, to zahteva velike političke promene, o njima je prerano razgovarati“.Ekonomski rat sa KinomTokom rasprave o novom, odnosno privremenom budžetu koji bi, da nije usvojen, zaustavio isplaćivanje plata i doveo do prinudnog neplaćenog odsustva i otpuštanja stotina hiljada državnih službenika, moglo se čuti i da je američki budžet u problemu zbog ekonomskog rata sa Kinom. Sagovornik Sputnjika kaže da je to delimično tačno.„To ih je delimično koštalo inflacije. Amerika kaže, kažnjavaću Kinu, jer ne mogu da izdržim konkurenciju. Onda proglase da Kina nelegalno postiže svoju korektnost i uvode sankcije. Te sankcije povećavaju cenu robe i usluga iz Kine koju Amerika uvozi i onda vam to kreira dodatni izvor inflacije kod vas. Primera radi, na električne automobile iz Kine u Americi je carina 27 odstro. To je duplo više nego u Evropskoj uniji, i to je sve u redu, samo što vam sve to poskupljuje robu“.Dakle, ekonomski rat sa Kinom ne utiče direktno na novi budžet države, ali kroz inflaciju i inflatorne udare posredno utiče. Zbog toga se podižu referentne kamatne stope, a time i sva dalja kreditna zaduženja. A sve to utiče na raspoloženje građana, odnosno birača.„Raspoloženje građana je užasno zato što sad dolaze na naplatu i sve infrastrukturne zaostalosti Amerike. Sačekali su ih i raspadi gradova u smislu njihovih budžeta, pa to više ne liči ni na šta. Ovome treba dodati i problem migracije, koja je na velikom nivou. Oni praktično nemaju oblast gde da nemaju problem, osim, za sada, na berzama. Tamo sve još izgleda prilično dobro, ali čim se odvojite od Volstrita, stvari su mnogo drugačije“.
https://lat.sputnikportal.rs/20231001/odluka-kongresa-da-se-iz-zakona-o-finansiranju-vlade-iskljuci-pomoc-ukrajini---udarac-za-kijev-1161915860.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, svet – ekonomija, sad, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, američki budžet, džozef bajden, branko pavlović, analize i mišljenja, ukrajina
svet, svet – politika, svet – ekonomija, sad, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, američki budžet, džozef bajden, branko pavlović, analize i mišljenja, ukrajina
„Velikodušna“ pomoć prijatelja: Amerika za Ukrajinu izdvaja čitavih – nula dolara
22:37 02.10.2023 (Osveženo: 16:02 29.04.2024) Posle najava da će SAD izdvojiti 24 milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini, pomoć se svela na - nula dolara. Džozef Bajden ipak obećava pomoć Kijevu i zapadnim partnerima. To će biti jako teško, ubuduće će svaki dolar za tu zemlju biti dočekan napadom suprotne strane – „kako imaš za njih, a za osnovne stvari u Americi nemaš“, kaže Branko Pavlović.
Posle razmirica demokrata i republikanaca oko novog budžeta, u fotofinišu fiskalne godine, američki predsednik Džozef Bajden u nedelju je potpisao zakon koji će omogućiti da se nastavi finansiranje rada vlade do 17. novembra. Međutim,
zakon ne predviđa izdvajanje sredstava za Ukrajinu.
Ipak, američki predsednik obećao je saveznicima SAD i Kijevu da
podrška Vašingtona neće prestati. Zapadni mediji komentarišu da su američke vlasti u poslednjem trenutku uspele da spasu milione američkih građana da ne ostanu bez zarade, ali da će zato platiti
Ukrajina, jer
neće dobiti 24 milijarde dolara koje je, u ime svoje partije, tražio američki predsednik.
Licemerna objašnjenja iz Amerike
Analitičar Branko Pavlović kaže da su objašnjenja da je do uskraćivanja pomoći došlo i da bi se Zelenski dozvao pameti, netačna, ali da su i licemerna, jer je Amerikancima, i političarima i građanima, jasno šta se dešava sa njihovim novcem.
„Prethodna izdvajanja SAD za Ukrajinu u iznosu od 113 milijardi dolara naišla su na tako veliki odijum unutar američke javnosti, zato što se tamo dešava predsednička predizborna kampanja, a sada više ne mogu da sakriju američke građane koji su u nevolji. Na primer, na Havajima gde je požar opustošio sve, svojim građanima su opredelili 700 dolara jednokratne pomoći za onoga ko je izgubio kuću, a sa druge strane su odvojili 130 milijardi za Ukrajinu. To postaje tako veliki politički problem za Bajdena i demokrate da su oni očigledno u svojim analizama budućih izbornih kampanja morali da odustanu od prikazivanja velike pomoći za Ukrajinu“.
Pavlović dodaje da je to osnovni razlog što se pomoć Ukrajini nije našla u vojnom budžetu SAD, ali da je drugi, kako kaže, strahoviti problem američkog budžeta. Do problema nije došlo samo zbog ogromnog, predimenzioniranog vojnog budžeta, već zato što na ime kamata na dosadašnja zaduženja, a 33.000 hiljade milijardi dolara je javni dug Amerike, u narednih godinu dana treba da plate 1.000 milijardi dolara.
„Dakle, oni na ime kamata za raniji dug plaćaju više od ukupnog vojnog budžeta Amerike. Kada tome pridodate enormna izdvajanja za vojno-industrijski kompleks, to je vojni budžet i posredno budžet CIA-a i drugih obaveštenih agencija, dovodite do takvih veliki budžetskih deficita, da je teško upravljati tim sistemom“.
Para nema, “pomoć” se nastavlja…
Ipak, posle usvajanja privremenog budžeta koji ne uključuje novac za Ukrajinu, američki predsednik Džozef Bajden je obećao Kijevu da podrška Vašingtona neće prestati.
„Želim da uverim američke saveznike, američki narod i narod Ukrajine da se mogu osloniti na našu podršku, da nećemo otići“, rekao je Bajden tokom govora u Beloj kući. On je naglasio da većina američkih kongresmena i dalje podržava dodelu pomoći Ukrajini.
Pavlović kaže da je Bajden to morao reći, da je u političkom smislu očekivano, ali da će biti jako teško naći rešenje, odnosno novac za rat u Ukrajini.
„Rešenje je samo jedno, dalje štampanje para, ali problem je u tome što je kamata na američke obveznice, desetogodišnje zapise, dostigla 5 procenata. Gledao sam, u petak je bilo 4.98. Sad su to sve veće i veće kamate, a u 2024. godini, od ranijih dugova 7.000 milijardi dolara dolazi i dospeva na naplatu. To će moći da se pokrije samo reprogramom dugova, ali to će sada biti po pomenutim kamatama od 5 i više procenata. To što Bajden kaže, imamo rešenje, pa da, imaju rešenje u smislu da spirala neodrživog može da traje još neko vreme, ali stvarnog rešenja nemaju nikakvog, osim da potpuno odustanu od globalističkog imperijalizma. Ali, to zahteva velike političke promene, o njima je prerano razgovarati“.
Tokom rasprave o novom, odnosno privremenom budžetu koji bi, da nije usvojen, zaustavio isplaćivanje plata i doveo do prinudnog neplaćenog odsustva i otpuštanja stotina hiljada državnih službenika, moglo se čuti i da je američki budžet u problemu zbog ekonomskog rata sa Kinom. Sagovornik Sputnjika kaže da je to delimično tačno.
„To ih je delimično koštalo inflacije. Amerika kaže, kažnjavaću Kinu, jer ne mogu da izdržim konkurenciju. Onda proglase da Kina nelegalno postiže svoju korektnost i uvode sankcije. Te sankcije povećavaju cenu robe i usluga iz Kine koju Amerika uvozi i onda vam to kreira dodatni izvor inflacije kod vas. Primera radi, na električne automobile iz Kine u Americi je carina 27 odstro. To je duplo više nego u Evropskoj uniji, i to je sve u redu, samo što vam sve to poskupljuje robu“.
Dakle, ekonomski rat sa Kinom ne utiče direktno na novi budžet države, ali kroz inflaciju i inflatorne udare posredno utiče. Zbog toga se podižu referentne kamatne stope, a time i sva dalja kreditna zaduženja. A sve to utiče na raspoloženje građana, odnosno birača.
„Raspoloženje građana je užasno zato što sad dolaze na naplatu i sve infrastrukturne zaostalosti Amerike. Sačekali su ih i raspadi gradova u smislu njihovih budžeta, pa to više ne liči ni na šta. Ovome treba dodati i problem migracije, koja je na velikom nivou. Oni praktično nemaju oblast gde da nemaju problem, osim, za sada, na berzama. Tamo sve još izgleda prilično dobro, ali čim se odvojite od Volstrita, stvari su mnogo drugačije“.
