NASA otkrila šta je pronašla na najopasnijem asteroidu /foto/
© AP Photo / NASA/Goddard/University of Arizona/CSA/York/MDA via AP
Pratite nas
Kapsula sa dragocenim uzorcima sa asteroida Benu sletela je u nedelju na Zemlju, a u sredu su naučnici NASA otvorili rezervoar u kojem se nalazi materijal sa tog dalekog nebeskog tela. Stručnjaci s instituta Džonson Spejs Center (JSC) u Hjustonu podigli su spoljni poklopac rezervoara i entuzijastično pogledali šta se tamo nalazi.
„Naučnici su bili ushićeni kada su podigli poklopac. Na njegovoj unutrašnjoj strani pronašli su tamni prah i čestice veličine peska“, navelo je u sredu Odeljenje za istraživanje astromaterijala NASA na društvenoj mreži Iks.
Ovaj prah je nekada bio na površini udaljenog asteroida.
Ali ovo je samo početak jer tim još nije pristupio glavnom uzorku asteroida. Ovo će zahtevati demontažu TAGSAM uređaja za prikupljanje uzoraka, što je komplikovan proces koji će potrajati.
“A scientific treasure box.”
— NASA Astromaterials (@Astromaterials) September 26, 2023
Scientists gasped as the lid was lifted from the #OSIRISREx asteroid sample return canister, showing dark powder and sand-sized particles on the inside of the lid and base.
Read more from the @NASA_Johnson curation lab: https://t.co/JBw6TCI7kB pic.twitter.com/t43QEDLH7G
Dug put do asteroida
NASA je sondu „Oziris-REks“ lansirala prema Benuu u septembru 2016. Bile su potrebne dve godine da letelica stigne do asteroida, a zatim još dve godine mapiranja površine pre nego što je tim pronašao prikladno mesto za prikupljanje uzorka. Dana 20. oktobra 2020. godine sonda se spustila do asteroida, kada je uspela da prikupi dragocenu prašinu. Ali nije sve išlo kako su naučnici očekivali.
Ideja je bila da sonda svojim delom udari u površinu i oslobodi nalet azotnog gasa koji bi podigao šljunak i prašinu. Ali tokom tog procesa usledio je svojevrsni šok. Kada je mehanizam stupio u kontakt, površina se odvojila kao tečnost i pritisak je stvorio krater prečnika 8 metara.
Materijal je odleteo na sve strane, ali, na svu sreću, i u komoru za prikupljanje uzorka. Postavlja se pitanje zašto je uopšte čitav ovaj dugotrajni i složeni projekt toliko važan?
Prvi razlog je to što se Benu nalazi na prvom mestu NASA-inog popisa opasnih asteroida. Ukoliko se prouči sastav Benua, možda će naučnici dobiti ideju kako da ga zaustave ukoliko u budućnosti budu prisiljeni na tako nešto.
Ali Benu nije samo izvor bojazni, već pored toga može otkriti ponešto o našem poreklu. Naime, Benu je relikt iz vremena formiranja Sunčevog sistema pre 4,5 milijardi godina, a zapravo je savršeno očuvana vremenska kapsula.
Najopasniji asteroid u Sunčevom sistemu
NASA Benu smatra najopasnijom stenom u Sunčevom sistemu jer za njega postoji najveća verovatnoća da će udariti u Zemlju od svih poznatih asteroida. Ali nema razloga za brigu. Iako Benu predstavlja rizik za našu planetu, verovatnoća udara je veoma mala, piše Sajens Alert.
Naime, Benu se, uz asteroid 1950 DA, svrstava u najopasnije poznate asteroide. Zbog svoje putanje i orbite oko Sunca, koja traje 1.2 godine, u narednih nekoliko vekova će se u više navrata približiti Zemlji do te mere da postoji mala mogućnost sudara.
NASA navodi da postoji šansa da će Benu proći kroz takozvanu gravitacionu bravu, oblast u svemiru koja bi mogla da ga usmeri da se sudari sa Zemljom tokom svog preleta 25. septembra 2135. godine.
Iako je teško utvrditi tačnu verovatnoću ovako katastrofalnog događaja, stručnjaci su pomoću podataka koje je prikupila letelica „Oziris- REks“ uspeli da naprave bolji model razvoja Benuove orbite. Njihova analiza ukazuje na to da postoji samo 0.037 odsto (1:2700) šanse da on 24. septembra 2182. udari u Zemlju.
