Baku: Azerbejdžan povratio suverenitet na celoj teritoriji
15:45 25.09.2023 (Osveženo: 15:55 25.09.2023)
© Sputnik / Press service of the President of the Republic of Azerbaijan
/ Pratite nas
Azerbejdžan je tokom izvođenja „antiterorističke operacije“ u Karabahu u potpunosti obnovio svoj suverenitet, rekao je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev u zajedničkoj izjavi za štampu sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, koji boravi u poseti Nahičevanu.
„Ako smo pre tri godine, kao rezultat drugog rata u Karabahu, stavili tačku na okupaciju, 23. aprila ove godine u potpunosti smo obnovili naš teritorijalni integritet uspostavljanjem graničnog punkta na azerbejdžansko-jermenskoj granici u pravcu Lačina. Pre pet dana smo u potpunosti obezbedili i povratili naš suverenitet. Kao rezultat antiterorističkih mera, sprovedenih za manje od 24 sata, jermenska vojska, ilegalno smeštena na teritoriji Azerbejdžana, predala se, prihvatila naše uslove, i time je Azerbejdžan u potpunosti obezbedio svoj državni suverenitet“, rekao je Alijev.
Sa svoje strane, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je Azerbejdžan bio primoran da sprovede antiterorističku operaciju u Karabahu.
"Nažalost, ništa nije učinjeno da se odgovori na legitimnu zabrinutost Azerbejdžana u Karabahu. Iz tog razloga je bio prinuđen da izvrši operaciju. Ovom pobedom Azerbejdžana otvorila se prilika za punu normalizaciju u regionu. I ovu priliku, ubeđen sam, potrebno je analizirati. Očekujemo od Jermenije da odgovori na pruženu ruku mira i da će preduzeti poštene korake“, rekao je on.
Erdogan je istakao da se nada uspostavljanju mira u Karabahu nakon uspešne operacije Azerbejdžana u regionu.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana u utorak je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.
Sukob u Nagorno Karabahu
Nagorno-Karabah je region u Zakavkazju koji je dugo vremena predmet teritorijalnog spora između Jermenije i Azerbejdžana. Većinu stanovništva u Nagorno-Karabahu čine Jermeni. Region je 1923. godine dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Socijalističke Sovjetske Republike. Godine 1988. pojavio se pokret za ujedinjenje s Jermenijom, a 2. septembra 1991. godine proglašena je nezavisnost od Azerbejdžana i ime promenjeno u Nagorno-Karabahsku republiku. Od 1992. Do 1994. godine Azerbejdžan je pokušavao da stavi samoproglašenu republiku pod svoju kontrolu. Reč je o pravim vojnim akcijama tokom kojih je poginulo do 30.000 ljudi. Dve strane su 1994. godine postigle dogovor o prekidu vatre, ali status republike nije bio rešen. Krajem septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu su obnovljene borbe. U noći 10. novembra Azerbejdžan i Jermenija su uz podršku Moskve postigli dogovor da se u potpunosti obustavi vatra, da snage ostanu na položajima koje su zauzele i da se izvrši razmena zarobljenika i tela poginulih. U regionu, uključujući Lačinski koridor, rasporedili su se ruski mirovnjaci.
Prošle godine Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli pregovore o budućem mirovnom sporazumu.
Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno, on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.
