https://lat.sputnikportal.rs/20230924/puskinov-muzej---moskovska-riznica-umetnosti-foto-video-1160546271.html
Puškinov muzej - moskovska riznica umetnosti /foto, video/
Puškinov muzej - moskovska riznica umetnosti /foto, video/
Sputnik Srbija
Čuveni ruski Državni muzej lepih umetnosti A. S. Puškina ove godine slavi 125 godina postojanja. Prvobitno je zamišljen kao obrazovni centar, a danas se ispred... 24.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-24T22:15+0200
2023-09-24T22:15+0200
2023-09-24T22:15+0200
rusija
rusija – društvo
muzej
kultura
umetnost
kultura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/01/1123989063_0:0:3020:1699_1920x0_80_0_0_7ee7ca209c746687eba5f9452e41eeb6.jpg
Najtajanstvenija „Mona Liza“ u muzeju„Mona Lizu“ Leonarda da Vinčija su neočekivano dovezli u Puškinov muzej 1974. godine. Slika je bila na put sa izložbe iz Japana i u Moskvu je stigla zahvaljujući inicijativi tadašnjeg ministra kulture SSSR-a Ekaterine Furceve.Kako bi zaštitili ovo remek-delo napravili su posebnu vitrinu od pet slojeva stakla i postavili stražu. Ljudi su u redovima čekali više od sedam sati kako bi na nekoliko sekundi videli sliku.Jedna žena je u naletu emocija na „Mona Lizu“ bacila buket, odreagovao je sistem za obezbeđenje, kao i stražari, ali nije bila kažnjena za ovo delo.Puškinov muzej: Drevni hram i stubovi iz NorveškeČesti su redovi ispred muzeja, jer se izlažu i klasična i savremena dela. Međutim, muzej je prvobitno bio zamišljen kao obrazovni centar.Profesor Ivan Cvetajev - poznati ruski naučnik, arheolog i poznavalac umetnosti, otac pesnikinje Marine Cvetajeve predložio je da se u Moskvi napravi mesto gde bi na antičkim uzorcima studenti i ljubitelji slikarstva i skulpture mogli da se obrazuju bez putovanja van zemlje.Puškinov muzej, zahvaljujući velikim stubovima na ulazu podseća na antički hram. Velika ekspedicija je otišla na Ural kako bi pronašla odgovarajući mermer za njihovu izgradnju. Međutim, materijal nije odgovarao i stubovi su iz Norveške morem poslati u Rusiju. Arhitektonski projekat je pripremio mladi ekspert Roman Klejn, koji je obišao evropske muzeje i muzeje u Egiptu i Grčkoj kako bi prikupio odgovarajuća znanja.Njegov zadatak je bio ne samo da se napravi antički hram, već da ga stilizuje tako da se povežu različiti dekorativni elementi koji će biti harmonično uklopljeni u gradsko okruženje. Cvetajev je smatrao da na fasadi nisu potrebni kentauri.Neobičan krov od stakla je projektovao Vladimir Šuhov. Krov je napravljen iz dva nivoa, omogućava sunčevim zracima da ravnomerno osvetljavaju unutrašnjost muzeja, ali je ujedno imao i ulogu dobrog ventilatora zgrade. Leti je u zgradi bilo prohladno, a zimi je toplo. Danas sve sale imaju klimu i osvetljenje.Ko je platio izgradnju muzeja?Na ulazu u muzej se nalazi tabla u sećanje na Jurija Nečajeva-Maljcova. On je bio vlasnik fabrike stakla i izdvojio je veliku sumu za taj projekat. Finansirao je izgradnju stubova i oblaganje glavnog stepeništa skupim mermerom.Izgradnja je trajala 13 godina. Kada je deo radova bio završen desio se veliki požar koji je uništio većinu odlivaka. Međutim, Maljcov je i dalje nastavio sa sponzorstvom.Kopija „Davida“ Mikelanđela Buonarotija, zbog svojih velikih dimenzija i veoma složenog transporta, nije napuštala Italijansko dvorište muzeja čak ni za vreme Drugog otadžbinskog rata, kada je deo fonda izvežen u Novosibirsk i Solikamsk.U blizini muzeja je 1941. godine eksplodirala bomba koja je uništila deo staklenog krova. Italijansko dvorište se tada našlo pod otvorenim nebom, a za Davida je izgrađen zaštitni drveni korpus.Riznica umetnostiOsnovna kolekcija muzeja su klasične skulpture. Cvetajev ih je naručivao od evropskih majstora, po potrebi su ih zatim ukrašavali, imitirajući mermer ili bronzu.Prva velika originalna kolekcija muzeja je bila zbirka Vladimira Goleniševa, posvećena Drevnom Egiptu. Njegova kolekcija koja je imala više od 200 kutija je stigla na otvaranje muzeja.Slike su u muzej došle tek 1924. godine. Ekspozicija je vremenom popunjena radovima Botičelija, Direra, Tijepola, Rembranta, Rubensa i drugih velikih majstora. Deo ekspozicija Puškinovog muzeja se može videti pomoću virtuelnih tura na zvaničnom sajtu muzeja.
https://lat.sputnikportal.rs/20230330/svetinja-pravoslavlja-i-svetska-kulturna-bastina-sta-sve-krije-kijevsko-pecerska-lavra-1153348513.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, rusija – društvo, muzej, kultura, umetnost
rusija, rusija – društvo, muzej, kultura, umetnost
Puškinov muzej - moskovska riznica umetnosti /foto, video/
Čuveni ruski Državni muzej lepih umetnosti A. S. Puškina ove godine slavi 125 godina postojanja. Prvobitno je zamišljen kao obrazovni centar, a danas se ispred ovog muzeja formiraju veliki redovi za sve izložbe. Sputnjik otkriva najinteresantnije detalje iz istorije muzeja.
Najtajanstvenija „Mona Liza“ u muzeju
„Mona Lizu“ Leonarda da Vinčija su neočekivano dovezli u Puškinov muzej 1974. godine. Slika je bila na put sa izložbe iz Japana i u Moskvu je stigla zahvaljujući inicijativi tadašnjeg ministra kulture SSSR-a Ekaterine Furceve.
Kako bi zaštitili ovo remek-delo napravili su posebnu vitrinu od pet slojeva stakla i postavili stražu. Ljudi su u redovima čekali više od sedam sati kako bi na nekoliko sekundi videli sliku.
Jedna žena je u naletu emocija na „Mona Lizu“ bacila buket, odreagovao je sistem za obezbeđenje, kao i stražari, ali nije bila kažnjena za ovo delo.
Puškinov muzej: Drevni hram i stubovi iz Norveške
Česti su redovi ispred muzeja, jer se izlažu i klasična i savremena dela. Međutim, muzej je prvobitno bio zamišljen kao obrazovni centar.
Profesor Ivan Cvetajev - poznati ruski naučnik, arheolog i poznavalac umetnosti, otac pesnikinje Marine Cvetajeve predložio je da se u Moskvi napravi mesto gde bi na antičkim uzorcima studenti i ljubitelji slikarstva i skulpture mogli da se obrazuju bez putovanja van zemlje.
Puškinov muzej, zahvaljujući velikim stubovima na ulazu podseća na antički hram. Velika ekspedicija je otišla na Ural kako bi pronašla odgovarajući mermer za njihovu izgradnju. Međutim, materijal nije odgovarao i stubovi su iz Norveške morem poslati u Rusiju. Arhitektonski projekat je pripremio mladi ekspert Roman Klejn, koji je obišao evropske muzeje i muzeje u Egiptu i Grčkoj kako bi prikupio odgovarajuća znanja.
Njegov zadatak je bio ne samo da se napravi antički hram, već da ga stilizuje tako da se povežu različiti dekorativni elementi koji će biti harmonično uklopljeni u gradsko okruženje. Cvetajev je smatrao da na fasadi nisu potrebni kentauri.
Neobičan krov od stakla je projektovao Vladimir Šuhov. Krov je napravljen iz dva nivoa, omogućava sunčevim zracima da ravnomerno osvetljavaju unutrašnjost muzeja, ali je ujedno imao i ulogu dobrog ventilatora zgrade. Leti je u zgradi bilo prohladno, a zimi je toplo. Danas sve sale imaju klimu i osvetljenje.
Ko je platio izgradnju muzeja?
Na ulazu u muzej se nalazi tabla u sećanje na Jurija Nečajeva-Maljcova. On je bio vlasnik fabrike stakla i izdvojio je veliku sumu za taj projekat. Finansirao je izgradnju stubova i oblaganje glavnog stepeništa skupim mermerom.
Izgradnja je trajala 13 godina. Kada je deo radova bio završen desio se veliki požar koji je uništio većinu odlivaka. Međutim, Maljcov je i dalje nastavio sa sponzorstvom.
Kopija „Davida“ Mikelanđela Buonarotija, zbog svojih velikih dimenzija i veoma složenog transporta, nije napuštala Italijansko dvorište muzeja čak ni za vreme Drugog otadžbinskog rata, kada je deo fonda izvežen u Novosibirsk i Solikamsk.
U blizini muzeja je 1941. godine eksplodirala bomba koja je uništila deo staklenog krova. Italijansko dvorište se tada našlo pod otvorenim nebom, a za Davida je izgrađen zaštitni drveni korpus.
Osnovna kolekcija muzeja su klasične skulpture. Cvetajev ih je naručivao od evropskih majstora, po potrebi su ih zatim ukrašavali, imitirajući mermer ili bronzu.
Prva velika originalna kolekcija muzeja je bila zbirka Vladimira Goleniševa, posvećena Drevnom Egiptu. Njegova kolekcija koja je imala više od 200 kutija je stigla na otvaranje muzeja.
Slike su u muzej došle tek 1924. godine. Ekspozicija je vremenom popunjena radovima Botičelija, Direra, Tijepola, Rembranta, Rubensa i drugih velikih majstora. Deo ekspozicija Puškinovog muzeja se može videti pomoću
virtuelnih tura na zvaničnom sajtu muzeja.
