https://lat.sputnikportal.rs/20230924/jermenski-ministar-baku-ne-zeli-konstruktivno-ucesce-u-mirovnom-procesu-1161626799.html
Jermenski ministar: Baku ne želi konstruktivno učešće u mirovnom procesu
Jermenski ministar: Baku ne želi konstruktivno učešće u mirovnom procesu
Sputnik Srbija
Ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan optužio je Baku za nedostatak konstruktivnog učešća u mirovnom procesu. 24.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-24T08:28+0200
2023-09-24T08:28+0200
2023-09-24T08:28+0200
svet
svet
jermenija
azerbejdžan
sukob u nagorno-karabahu
nagorno karabah
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/18/1161626650_0:58:2762:1612_1920x0_80_0_0_4131c0f65f860a64cb994863b7d36d7c.jpg
Govoreći na sednici Generalne skupštine UN, Mirzojan je rekao da je „politika etničkog čišćenja Nagorno Karabaha samo deo šire slike“ i jermenska strana jasno vidi nameru Azerbejdžana da ga uključi u vojna dejstva, šireći tako geografiju borbenih dejstava na suverene teritorije zemlje.„Nespremnost Azerbejdžana da iskreno i konstruktivno učestvuje u mirovnom procesu, uključujući priznavanje teritorijalnog integriteta Republike Jermenije, povlačenje svojih oružanih snaga sa okupiranih teritorija Jermenije, razgraničenje jermensko-azerbejdžanske granice na osnovu poslednjih dostupnih mapa iz 1975. godine, u skladu sa deklaracijom iz Alma Ate 1991. godine, kao i stvaranje demilitarizovane zone duž međudržavne granice, jasno ilustruju pomenute namere“, rekao je Mirzojan.Ministar smatra da bi naredi cilj Bakua mogao da bude da Jerevanu nametne eksteritorijalni koridor preko teritorije Jermenije, ali van njene kontrole.Prema njegovim rečima, takozvana „koridorska logika“ koju promovišu Baku i njegovi „skriveni i otvoreni sponzori“ ima za cilj podrivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jermenije i opravdavanje teritorijalnih pretenzija.„To je za nas neprihvatljivo i trebalo bi da bude neprihvatljivo za međunarodnu zajednicu“, ocenio je Mirzojan.Prema njegovim rečima, uprkos svim izazovima, Jermenija nastavlja da učestvuje u pregovorima za rešavanje odnosa i uspostavljanje trajnog mira i podržava napore međunarodnih partnera u ovom pravcu.„Poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta unutar međunarodno priznatih granica, eliminisanje osnovnih uzroka sukoba, odnosno rešavanje problema u obezbeđivanju prava i bezbednosti naroda Nagorno Karabaha, predstavljaju osnovu trajnog mira“, istakao je ministar.Mirzojan je dodao da bi međunarodna zajednica trebalo da rasporedi misiju UN u Nagorno Karabah za sprovođenje monitoringa i procenu stanja ljudskih prava, humanitarne i bezbednosne situacije na terenu. Prema njegovim rečima, neophodno je obezbediti nesmetan pristup agencija UN i drugih međunarodnih organizacija Nagorno Karabahu.On je takođe ukazao na potrebu pune, savesne saradnje svih strana sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta kako bi se „rešio problem posledica vojnog napada Azerbejdžana“, uključujući probleme identifikacije i predaje tela poginulih porodicama, oslobađanje vojnih zarobljenika i civila i nesmetano dopremanje humanitarne pomoći.„Azerbejdžan mora odmah da ispuni svoju obavezu da osigura slobodno kretanje Lačinskim koridorom u skladu sa odlukom Međunarodnog suda. Uvereni smo da se moraju uspostaviti odgovarajući mehanizmi za povratak privremeno raseljenih lica koja su proterana sa svojih teritorija tokom poslednjih borbenih dejstava. To mora biti urađeno u skladu sa principima praćenja i kontrole od strane relevantnih agencija UN“, rekao je jermenski ministar.On je dodao da bi održivi međunarodni mehanizmi mogli sprečiti etničko čišćenje autohtonog stanovništva Nagorno Karabaha.Prema njegovim rečima, jermenska strana smatra da međunarodna zajednica treba da zahteva povlačenje azerbejdžanske vojske iz civilnih naselja Nagorno Karabaha kako bi se izbegle provokacije i eskalacija nasilja od kojih će stradati civilno stanovništvo.On je izrazio nadu da će međunarodna zajednica, odnosno UN, pokazati aktivnu političku volju da osudi nastavak borbenih dejstava, tokom kojih stradaju civili i infrastruktura.Ministarstvo odbrane Azerbejdžana 19. septembra je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.Prošle godine Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli pregovore o budućem mirovnom sporazumu.Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno, on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.
https://lat.sputnikportal.rs/20230921/kremlj-postoje-svi-preduslovi-za-mirovni-sporazum-jermenije-i-azerbejdzana-1161540077.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230921/rusija-u-un-spremni-smo-da-pomognemo-resavanju-situacije-u-karabahu-1161554388.html
jermenija
azerbejdžan
nagorno karabah
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, jermenija, azerbejdžan, sukob u nagorno-karabahu, nagorno karabah
svet, jermenija, azerbejdžan, sukob u nagorno-karabahu, nagorno karabah
Jermenski ministar: Baku ne želi konstruktivno učešće u mirovnom procesu
Ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan optužio je Baku za nedostatak konstruktivnog učešća u mirovnom procesu.
Govoreći na sednici Generalne skupštine UN, Mirzojan je rekao da je „politika etničkog čišćenja Nagorno Karabaha samo deo šire slike“ i jermenska strana jasno vidi nameru Azerbejdžana da ga uključi u vojna dejstva, šireći tako geografiju borbenih dejstava na suverene teritorije zemlje.
„Nespremnost Azerbejdžana da iskreno i konstruktivno učestvuje u mirovnom procesu, uključujući priznavanje teritorijalnog integriteta Republike Jermenije, povlačenje svojih oružanih snaga sa okupiranih teritorija Jermenije, razgraničenje jermensko-azerbejdžanske granice na osnovu poslednjih dostupnih mapa iz 1975. godine, u skladu sa deklaracijom iz Alma Ate 1991. godine, kao i stvaranje demilitarizovane zone duž međudržavne granice, jasno ilustruju pomenute namere“, rekao je Mirzojan.
Ministar smatra da bi naredi cilj Bakua mogao da bude da Jerevanu nametne eksteritorijalni koridor preko teritorije Jermenije, ali van njene kontrole.
Prema njegovim rečima, takozvana „koridorska logika“ koju promovišu Baku i njegovi „skriveni i otvoreni sponzori“ ima za cilj podrivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jermenije i opravdavanje teritorijalnih pretenzija.
„To je za nas neprihvatljivo i trebalo bi da bude neprihvatljivo za međunarodnu zajednicu“, ocenio je Mirzojan.
Prema njegovim rečima, uprkos svim izazovima, Jermenija nastavlja da učestvuje u pregovorima za rešavanje odnosa i uspostavljanje trajnog mira i podržava napore međunarodnih partnera u ovom pravcu.
„Poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta unutar međunarodno priznatih granica, eliminisanje osnovnih uzroka sukoba, odnosno rešavanje problema u obezbeđivanju prava i bezbednosti naroda Nagorno Karabaha, predstavljaju osnovu trajnog mira“, istakao je ministar.
Mirzojan je dodao da bi međunarodna zajednica trebalo da rasporedi misiju UN u Nagorno Karabah za sprovođenje monitoringa i procenu stanja ljudskih prava, humanitarne i bezbednosne situacije na terenu. Prema njegovim rečima, neophodno je obezbediti nesmetan pristup agencija UN i drugih međunarodnih organizacija Nagorno Karabahu.
On je takođe ukazao na potrebu pune, savesne saradnje svih strana sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta kako bi se „rešio problem posledica vojnog napada Azerbejdžana“, uključujući probleme identifikacije i predaje tela poginulih porodicama, oslobađanje vojnih zarobljenika i civila i nesmetano dopremanje humanitarne pomoći.
„Azerbejdžan mora odmah da ispuni svoju obavezu da osigura slobodno kretanje Lačinskim koridorom u skladu sa odlukom Međunarodnog suda. Uvereni smo da se moraju uspostaviti odgovarajući mehanizmi za povratak privremeno raseljenih lica koja su proterana sa svojih teritorija tokom poslednjih borbenih dejstava. To mora biti urađeno u skladu sa principima praćenja i kontrole od strane relevantnih agencija UN“, rekao je jermenski ministar.
On je dodao da bi održivi međunarodni mehanizmi mogli sprečiti etničko čišćenje autohtonog stanovništva Nagorno Karabaha.
Prema njegovim rečima, jermenska strana smatra da međunarodna zajednica treba da zahteva povlačenje azerbejdžanske vojske iz civilnih naselja Nagorno Karabaha kako bi se izbegle provokacije i eskalacija nasilja od kojih će stradati civilno stanovništvo.
„Mirovne snage UN moraju biti uključene u održavanje stabilnosti i bezbednosti Nagorno Karabaha“, rekao je ministar spoljnih poslova.
On je izrazio nadu da će međunarodna zajednica, odnosno UN, pokazati aktivnu političku volju da osudi nastavak borbenih dejstava, tokom kojih stradaju civili i infrastruktura.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana 19. septembra je saopštilo da je
Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra
prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.
Prošle godine Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli pregovore o budućem mirovnom sporazumu.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno,
on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.
