https://lat.sputnikportal.rs/20230921/pariz-u-sb-un-pozvao-baku-da-garantuje-da-nece-primeniti-silu-u-nagorno-karabahu-1161553873.html
Pariz u SB UN pozvao Baku da garantuje da neće primeniti silu u Nagorno Karabahu
Pariz u SB UN pozvao Baku da garantuje da neće primeniti silu u Nagorno Karabahu
Sputnik Srbija
Ministar inostranih poslova Francuske Katrin Kolona pozvala je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Azerbejdžan da pruži garancije o neprimenjivanju... 21.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-21T22:08+0200
2023-09-21T22:08+0200
2023-09-21T22:08+0200
svet
svet
svet – politika
evropa
francuska
azerbejdžan
jermenija
sukob u nagorno-karabahu
mir
savet bezbednosti un
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/13/1161438817_0:0:2185:1230_1920x0_80_0_0_ed307c58bfa41bdb4673daba84438d9d.jpg
Prema njenim rečima, ako Azerbejdžan zaista hoće da postigne mirno rešenje na osnovu pregovora, mora „ovde i odmah da pruži opipljive garancije“.Kolona je zaključila da bez tih garancija rešenje ne može biti dostignuto.Prethodno, šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je da Evropska unija smatra da je Azerbejdžan odgovoran za poštovanje prava i bezbednosti Jermena u Nagorno Karabahu i saopštila je da će u slučaju njihovog ugnjetavanja, protiv Bakua biti preduzete mere.Ministarstvo odbrane Azerbejdžana u utorak je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.Sukob u Nagorno KarabahuNagorno-Karabah je region u Zakavkazju koji je dugo vremena predmet teritorijalnog spora između Jermenije i Azerbejdžana. Većinu stanovništva u Nagorno-Karabahu čine Jermeni. Region je 1923. godine dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Socijalističke Sovjetske Republike. Godine 1988. pojavio se pokret za ujedinjenje s Jermenijom, a 2. septembra 1991. godine proglašena je nezavisnost od Azerbejdžana i ime promenjeno u Nagorno-Karabahsku republiku. Od 1992. Do 1994. godine Azerbejdžan je pokušavao da stavi samoproglašenu republiku pod svoju kontrolu. Reč je o pravim vojnim akcijama tokom kojih je poginulo do 30.000 ljudi. Dve strane su 1994. godine postigle dogovor o prekidu vatre, ali status republike nije bio rešen. Krajem septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu su obnovljene borbe. U noći 10. novembra Azerbejdžan i Jermenija su uz podršku Moskve postigli dogovor da se u potpunosti obustavi vatra, da snage ostanu na položajima koje su zauzele i da se izvrši razmena zarobljenika i tela poginulih. U regionu, uključujući Lačinski koridor, rasporedili su se ruski mirovnjaci.Prošle godine Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli pregovore o budućem mirovnom sporazumu.Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno, on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.
https://lat.sputnikportal.rs/20230921/mir-na-vidiku-azerbejdzan-predao-jermeniji-nacrt-mirovnog-sporazuma-1161530747.html
evropa
francuska
azerbejdžan
jermenija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, evropa, francuska, azerbejdžan, jermenija, sukob u nagorno-karabahu, mir, savet bezbednosti un, garancije
svet, svet – politika, evropa, francuska, azerbejdžan, jermenija, sukob u nagorno-karabahu, mir, savet bezbednosti un, garancije
Pariz u SB UN pozvao Baku da garantuje da neće primeniti silu u Nagorno Karabahu
Ministar inostranih poslova Francuske Katrin Kolona pozvala je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Azerbejdžan da pruži garancije o neprimenjivanju sile protiv Jermena u Nagorno Karabahu.
„Izuzetno je važno da se poštuje režim prekida vatre. Francuska je primila k znanju jučerašnju izjavu azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva da želi da u miru živi sa Jermenima Nagorno Karabaha i zaštiti njihova prava“, rekla je Kolona.
Prema njenim rečima, ako Azerbejdžan zaista hoće da postigne mirno rešenje na osnovu pregovora, mora „ovde i odmah da pruži opipljive garancije“.
„Baku mora dobrovoljno da obeća da neće primenjivati silu ni pretiti silom. Mora da obezbedi amnestiju snagama koje su se saglasile sa prestankom vatre. Mora bez preduslova i odugovlačenja da obnovi kretanje preko Lačinskog koridora“, objasnila je ministarka.
Kolona je zaključila da bez tih garancija rešenje ne može biti dostignuto.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana u utorak je saopštilo da je
Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra
prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.
Nagorno-Karabah je region u Zakavkazju koji je dugo vremena predmet teritorijalnog spora između Jermenije i Azerbejdžana. Većinu stanovništva u Nagorno-Karabahu čine Jermeni. Region je 1923. godine dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Socijalističke Sovjetske Republike. Godine 1988. pojavio se pokret za ujedinjenje s Jermenijom, a 2. septembra 1991. godine proglašena je nezavisnost od Azerbejdžana i ime promenjeno u Nagorno-Karabahsku republiku. Od 1992. Do 1994. godine Azerbejdžan je pokušavao da stavi samoproglašenu republiku pod svoju kontrolu. Reč je o pravim vojnim akcijama tokom kojih je poginulo do 30.000 ljudi. Dve strane su 1994. godine postigle dogovor o prekidu vatre, ali status republike nije bio rešen. Krajem septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu su obnovljene borbe. U noći 10. novembra Azerbejdžan i Jermenija su uz podršku Moskve postigli dogovor da se u potpunosti obustavi vatra, da snage ostanu na položajima koje su zauzele i da se izvrši razmena zarobljenika i tela poginulih. U regionu, uključujući Lačinski koridor, rasporedili su se ruski mirovnjaci.
Prošle godine Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli pregovore o budućem mirovnom sporazumu.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno,
on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.
