https://lat.sputnikportal.rs/20230919/u-mozgu-klinicki-mrtvih-ljudi-primecena-neobicna-aktivnost-1161432193.html
U mozgu klinički mrtvih ljudi primećena neobična aktivnost
U mozgu klinički mrtvih ljudi primećena neobična aktivnost
Sputnik Srbija
Kada su hirurzi u decembru 2020. godine počeli da seku grudni koš 80-godišnjem Obriju Ostinu koji je doživeo srčani udar, on je iznenada postao svestan svega... 19.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-19T21:50+0200
2023-09-19T21:50+0200
2023-09-19T21:50+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/07/1125545133_0:704:2048:1856_1920x0_80_0_0_24e31f5245d835ec865825529d925deb.jpg
„Rekao sam im da pričekaju i da mi daju još anestezije. Ubrzo sam shvatio da nisam u istoj dimenziji kao oni i da me ne mogu čuti. Proleteo sam kroz svoje grudi i lebdio iznad operacionog stola. Video sam kako mi lekari vade srce i operišu. Zatim sam čuo kako neko kaže – bubrezi“, ispričao je Ostin.„Oba bubrega su u isto vreme prestala da funkcionišu. Znao sam da sam gotov. Tada sam otišao na sledeći nivo. Uspeo sam se do Boga, iza njega je bilo svetlo. Sjaj tog svetla je bio jači od bilo čega što sam video na Zemlji, ali nije bio zaslepljujući“, dodao je on.IBS - Iskustvo bliske smrtiOstin je doživeo fenomen poznat pod nazivom „iskustvo bliske smrti“ (IBS; engl. near death experiences, NDE). Do njega zna doći tokom kliničke smrti, odnosno kada osobi prestane da radi srce i kada ona više ne diše. IBS nije uvek povezano sa srčanim udarom, može da se radi o moždanom udaru, saobraćajnoj nesreći ili bilo kojoj drugoj situaciji u kojoj pacijent neko vreme više nije, prema kliničkim standardima, među živima.Još nema puno informacija o tome šta se tačno zbiva u mozgu tokom poslednjih trenutaka života. Stručnjaci su tek prošle godine prvi put detaljno evidentirali moždane talase umiruće osobe i zabeležili skok u jednoj određenoj vrsti moždane aktivnosti, gama talasima, zajedno s promenama na drugim frekvencijama.U istraživanju objavljenom u maju ove godine naučnici su takođe primetili sličnu eksploziju kratkotrajne gama aktivnosti kod dva od četiri pacijenta kojima su isključeni aparati za održavanje života, piše „Sajens alert“.Mada je naučna zajednica pre nekoliko decenija odmahivala rukom na takva iskustva, navodeći da se verovatno radi o halucinacijama kod malog broja ljudi, u poslednje vreme ih doživljava legitimnim - u smislu da je prihvaćeno da ih pacijenti uistinu doživljavaju i da se radi o poprilično raširenoj pojavi.Naime, otkako je 1960. godine otkrivena kardiopulmonalna reanimacija, poznatija kao CPR, milioni ljudi su prijavili doživljaje koji bi se mogli svrstati u kategoriju IBS.„Vruća zona“ potencijalne svestiOd 2013. godine neurolog Džimo Bordžigin i njegove kolege traže paralele u umirućem ljudskom mozgu sa onim što su pronašli kod pacova nakon indukovanog srčanog zastoja. Oni su zaključili da kratki bljeskovi moždane aktivnosti koje su videli kako se dižu daleko iznad nivoa budnog stanja životinja mogu biti biološki treptaji iskustava bliskih smrti o kojima su izveštavali mnogi koji su preživeli srčani zastoj.Tim je pregledao slučajeve akademskog medicinskog centra Univerziteta u Mičigenu, pacijenata koji su umrli u jedinici neuro-intenzivne nege od 2014. godine.Kod dva od četiri pacijenta u komi koje su identifikovali, a koji su preminuli dok su lekari pratili njihovo stanje nakon srčanog zastoja ili krvarenja u mozgu, elektroencefalografski (EEG) snimci su otkrili oštar nalet gama talasa u jednom delu mozga.Ovo nisu bile posledice napada, potvrdio je specijalista za epileptične napade, što je navelo istraživački tim da veruje da su možda slučajno naleteli na mogući marker svesti, osećaj svesti o našem okruženju koji se uzdiže iz zamršenog nereda moždanih ćelija u našim glavama.Početni talas gama talasa bio je lociran u delu mozga koji se smatra „vrućom zonom“ za takozvane neuronske korelate svesti. Sličan obrazac aktivnosti primećen je kod ljudi koji sanjaju i kod pacijenata sa napadima koji prijavljuju vizuelne halucinacije i vantelesna iskustva.Nedavni pregled opisuje kako ova „vruća zona“ potencijalne svesti uključuje senzorne oblasti mozga, što bi moglo da objasni zašto su iskustva bliske smrti o kojima ljudi pričaju tako živopisna. Takođe, smatra se da je komunikacija u mozgu preko hemisfere važna za pamćenje.Međutim, isti pregled potvrđuje trajne probleme u pokušajima da se svest „pričvrsti“, ističući da su se neki potencijalni markeri svesti „pokazali iluzornim“.Nijedan od pacijenata nije preživeo da ispriča šta je mogao da vidi, oseti ili doživi na ivici smrti, a čak i tada, povezivanje iskri moždane aktivnosti sa subjektivnim iskustvom osobe ostavlja dosta prostora za dvosmislenost.Nisu svi ubeđeni da su vantelesna iskustva povezana sa nekim prolaznim „kontaktom“ sa samom smrću, već bi ona mogla biti neurološki odgovor na srčani stres dok mozak gubi kiseonik.Samo dva od četiri pacijenta su pokazala „gama porast“, u skoro 10 godina praćenja slučajeva, a ovo je bilo praćeno široko rasprostranjenom hipoksijom (nedostatak kiseonika) u mozgu.Druge studije koje su pratile ljude na samrti doživele su sličnu sudbinu otkrivajući naizgled značajne promene u moždanim talasima samo kod nekih pacijenata.„Ova studija postavlja osnovu za dalje istraživanje prikrivene svesti tokom srčanog zastoja, što može poslužiti kao model sistema za istraživanje mehanizama ljudske svesti“, zaključuju istraživači.Studija je objavljena u PNAS-u.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika, medicina
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika, medicina
U mozgu klinički mrtvih ljudi primećena neobična aktivnost
Kada su hirurzi u decembru 2020. godine počeli da seku grudni koš 80-godišnjem Obriju Ostinu koji je doživeo srčani udar, on je iznenada postao svestan svega što se oko njega dešava.
„Rekao sam im da pričekaju i da mi daju još anestezije. Ubrzo sam shvatio da nisam u istoj dimenziji kao oni i da me ne mogu čuti. Proleteo sam kroz svoje grudi i lebdio iznad operacionog stola. Video sam kako mi lekari vade srce i operišu. Zatim sam čuo kako neko kaže – bubrezi“, ispričao je Ostin.
„Oba bubrega su u isto vreme prestala da funkcionišu. Znao sam da sam gotov. Tada sam otišao na sledeći nivo. Uspeo sam se do Boga, iza njega je bilo svetlo. Sjaj tog svetla je bio jači od bilo čega što sam video na Zemlji, ali nije bio zaslepljujući“, dodao je on.
„Pojavio se prekrasan anđeo koji me tešio i koji mi je rekao da će sve biti dobro i da se moram vratiti. Sada znam da su me poslali nazad kako bih drugima ispričao što sam doživeo“, rekao je Ostin koji sada ima 82 godine.
IBS - Iskustvo bliske smrti
Ostin je doživeo fenomen poznat pod nazivom
„iskustvo bliske smrti“ (IBS; engl. near death experiences, NDE). Do njega zna doći tokom kliničke smrti, odnosno kada osobi prestane da radi srce i kada ona više ne diše. IBS nije uvek povezano sa srčanim udarom, može da se radi o moždanom udaru, saobraćajnoj nesreći ili bilo kojoj drugoj situaciji u kojoj pacijent neko vreme više nije, prema kliničkim standardima, među živima.
Još nema puno informacija o tome šta se tačno zbiva u mozgu tokom poslednjih trenutaka života. Stručnjaci su tek prošle godine prvi put detaljno evidentirali moždane talase umiruće osobe i zabeležili skok u jednoj određenoj vrsti moždane aktivnosti, gama talasima, zajedno s promenama na drugim frekvencijama.
U istraživanju objavljenom u maju ove godine naučnici su takođe primetili sličnu eksploziju kratkotrajne
gama aktivnosti kod dva od četiri pacijenta kojima su isključeni aparati za održavanje života,
piše „Sajens alert“.
Mada je naučna zajednica pre nekoliko decenija odmahivala rukom na takva iskustva, navodeći da se verovatno radi o halucinacijama kod malog broja ljudi, u poslednje vreme ih doživljava legitimnim - u smislu da je prihvaćeno da ih pacijenti uistinu doživljavaju i da se radi o poprilično raširenoj pojavi.
Naime, otkako je 1960. godine otkrivena kardiopulmonalna reanimacija, poznatija kao CPR, milioni ljudi su prijavili doživljaje koji bi se mogli svrstati u kategoriju IBS.
„Vruća zona“ potencijalne svesti
Od 2013. godine neurolog Džimo Bordžigin i njegove kolege traže paralele u umirućem ljudskom mozgu sa onim što su pronašli kod pacova nakon indukovanog srčanog zastoja. Oni su zaključili da kratki bljeskovi moždane aktivnosti koje su videli kako se dižu daleko iznad nivoa budnog stanja životinja mogu biti biološki treptaji iskustava bliskih smrti o kojima su izveštavali mnogi koji su preživeli srčani zastoj.
„Ovi nalazi su nas podstakli da istražimo neuronsku aktivnost mozga kod pacijenata na samrti pre i posle kliničkog prestanka disanja“, pišu Bordžigin i kolege u svom novom radu.
Tim je pregledao slučajeve akademskog medicinskog centra Univerziteta u Mičigenu, pacijenata koji su umrli u jedinici neuro-intenzivne nege od 2014. godine.
Kod dva od četiri pacijenta u komi koje su identifikovali, a koji su preminuli dok su lekari pratili njihovo stanje nakon srčanog zastoja ili krvarenja u mozgu, elektroencefalografski (EEG) snimci su otkrili oštar nalet gama talasa u jednom delu mozga.
Ovo nisu bile posledice napada, potvrdio je specijalista za epileptične napade, što je navelo istraživački tim da veruje da su možda slučajno naleteli na mogući marker svesti, osećaj svesti o našem okruženju koji se uzdiže iz zamršenog nereda moždanih ćelija u našim glavama.
Početni talas gama talasa bio je lociran u delu mozga koji se smatra „vrućom zonom“ za takozvane neuronske korelate svesti. Sličan obrazac aktivnosti primećen je kod ljudi koji sanjaju i kod pacijenata sa napadima koji prijavljuju vizuelne halucinacije i vantelesna iskustva.
Nedavni pregled opisuje kako ova „vruća zona“ potencijalne svesti uključuje senzorne oblasti mozga, što bi moglo da objasni zašto su iskustva bliske smrti o kojima ljudi pričaju tako živopisna. Takođe, smatra se da je komunikacija u mozgu preko hemisfere važna za pamćenje.
Međutim, isti pregled potvrđuje trajne probleme u pokušajima da se svest „pričvrsti“, ističući da su se neki potencijalni markeri svesti „pokazali iluzornim“.
„Iako izražena aktivacija zadnje vruće zone u umirućem mozgu sugeriše na povišenu svesnu obradu kod ovih pacijenata, to se ipak ne pokazuje“, primećuju istraživači.
Nijedan od pacijenata nije preživeo da ispriča šta je mogao da vidi, oseti ili doživi na ivici smrti, a čak i tada, povezivanje iskri moždane aktivnosti sa subjektivnim iskustvom osobe ostavlja dosta prostora za dvosmislenost.
Nisu svi ubeđeni da su vantelesna iskustva povezana sa nekim prolaznim „kontaktom“ sa samom smrću, već bi ona mogla biti neurološki odgovor na srčani stres dok mozak gubi kiseonik.
Samo dva od četiri pacijenta su pokazala „gama porast“, u skoro 10 godina praćenja slučajeva, a ovo je bilo praćeno široko rasprostranjenom hipoksijom (nedostatak kiseonika) u mozgu.
Druge studije koje su pratile ljude na samrti doživele su sličnu sudbinu otkrivajući naizgled značajne promene u moždanim talasima samo kod nekih pacijenata.
„Ova studija postavlja osnovu za dalje istraživanje prikrivene svesti tokom srčanog zastoja, što može poslužiti kao model sistema za istraživanje mehanizama ljudske svesti“, zaključuju istraživači.
Studija je
objavljena u PNAS-u.
