https://lat.sputnikportal.rs/20230919/sud-u-hagu-nije-nadlezan-da-sudi-rusiji-ukrajina-olivera-ikodinovic-1161419686.html
Sud u Hagu nije nadležan da sudi Rusiji
Sud u Hagu nije nadležan da sudi Rusiji
Sputnik Srbija
Spor pokrenut po tužbi Ukrajine protiv Rusije zbog navodnog kršenja Konvencije o genocidu nije u nadležnosti Međunarodnog suda pravde u Hagu, a zapadne zemlje... 19.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-19T21:38+0200
2023-09-19T21:38+0200
2023-09-19T21:38+0200
rusija
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
analize i mišljenja
međunarodni sud u hagu
genocid
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/18/1141593859_0:320:3073:2048_1920x0_80_0_0_c0b26239527853d53b3b3c5c57bb09b6.jpg
Ukrajina pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu tvrdi da je Rusija izmislila genocid nad narodom u Donbasu samo da bi imala izgovor za specijalnu vojnu operaciju, a prvi put u istoriji jednog takvog procesa učestvuje više od 30 zemalja kolektivnog Zapada koje podržavaju kijevski režim, što je očigledno diktirano željom Zapada da izvrši politički pritisak na sud UN.Šef moskovskog pravnog tima pri Međunarodnom sudu pravde, Genadij Kuzmin je rekao da te iste zemlje NATO-a koje danas podržavaju ukrajinske tvrdnje da je vojna intervencija radi sprečavanja genocida kršenje konvencije, pre 20 godina na sudu su tvrdile upravo suprotno pred optužbama za kršenje konvencije za njihovo bombardovanje Jugoslavije, 1999.Međutim, glavno pitanje u ovoj fazi tiče se nadležnosti Međunarodnog suda pravde u Hagu. Moskva tvrdi da taj sud nije nadležan za ovo pitanje i zahteva da proces koji je Ukrajina započela bude odbačen, ističući da ukrajinski zahtev ne potpada pod ono što reguliše Konvencija o genocidu.Marija Jarmuš, advokat za međunarodno pravo, ocenjuje da je sve ovo deo informacionog rata koji Zapad vodi protiv Rusije.Ukrajina je pokrenula slučaj pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu samo dva dana nakon početka ruske specijalne operacije, koja je započeta 24. februara prošle godine.Uprkos tome što su prozapadne kijevske vlasti, još 2014. godine, posle državnog puča na Majdanu, započele tzv. kaznenu operaciju protiv ruskog stanovništva u Donbasu, Kijev sada tvrdi da nije bilo rizika od genocida u regionima Luganska i Donjecka i da Rusija zloupotrebljava međunarodno pravo kada navodi da je specijalna operacija u Ukrajini bila opravdana, te tako krši Konvenciju o genocidu iz 1948. godine, koju su obe zemlje ratifikovale.Konvencija definiše genocid kao zločine počinjene „sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa, kao takva”, a Kijev je pozvao Međunarodni sud pravde da odluči da ima nadležnost u ovom slučaju, sasluša strane i da na kraju presudi da Rusija mora da plati odštetu „za pokretanje rata pod lažnim izgovorom“.Kijev traži odštetuIako je Ukrajina potvrdila da će od Rusije tražiti reparaciju u Hagu, Kijev još nije utvrdio sumu, ali se u ukrajinskim medijima pominju cifra od nekoliko stotina milijardi dolara.Ipak, na saslušanjima, koja će trajati do 27. septembra, sud se neće baviti glavnim predmetom spora, već će se fokusirati na pravne argumente o nadležnosti.Ruska strana je uložila šest prigovora na nadležnost suda u ovom slučaju i na neprihvatljivost ukrajinske tužbe, a odluka suda se, kako očekuje Moskva, može očekivati krajem ove ili početkom sledeće godine.Ako Međunarodni sud pravde prihvati ukrajinsku tužbu, onda će postupak biti nastavljen i postaviće se pitanje da li je Ukrajina počinila genocid u Donbasu. Jarmuševa, međutim, ističe da su podnošenjem tužbe protiv Rusije prekršene sve pravne norme.„Želim da podsetim da je razmatranje bilo kakvog spora u Međunarodnom sudu UN u Hagu moguće samo uz saglasnost dve strane u sporu. Ruska Federacija je odmah izrazila neslaganje da se proces vodi na ovom međunarodnom sudu tj. tužena strana se nije složila sa nadležnošću suda. Drugo, tužba Ukrajine i svi njeni argumenti su usmereni na odluku Rusije da sprovede specijalnu operaciju na teritoriji Ukrajine, a takođe Kijev se ne slaže sa tim što su se Luganska i Donjecka narodna republika pripojile Rusiji. Za Ukrajinu je to sporno pitanje. Međutim, Ukrajina se iz nekog razloga poziva na Konvenciju o genocidu, iako ova konvencija kao međunarodni dokument uopšte ne reguliše ta pitanja. To jest, ovde se krše sve pravne norme i pravila. Ovo je, generalno gledano, pravna besmislica“, rekla je Jarmuševa.Mišljenja ruskih eksperata o tome kakav će biti epilog su različita. Međunarodni sud pravde prvo treba da odluči da li ima ili nema nadležnost nad slučajem, a eksperti kažu da su oba ishoda moguća. Ako je po pravu – slučaj će biti odbačen, ali ako se uzme u obzir moguća politizacija onda je moguć i drugačiji ishod.Ipak, stručnjaci su u jednom saglasni – kakvu god odluku da donese Međunarodni sud u Hagu to neće imati tragične posledice za tako suverenu državu kao što je Rusija, koja je i stalna članica Saveta bezbednosti UN.Rusija je priznala Donjecku i Lugansku narodnu republiku na osnovu principa samoopredeljenja naroda, sadržanog u članu 1.Povelje UN, dok je pokretanje specijalne vojne operacije zasnovano na pravu na individualnu i kolektivnu samoodbranu, sadržanom u Članu 51 Povelje UN.Rusija se nada da će sud odbaciti ukrajinsku tužbuŠef moskovskog pravnog tima pri Međunarodnom sudu pravde Genadij Kuzmin je, pred većem od 16 sudija, rekao da je slučaj Ukrajine beznadežno pogrešan i u suprotnosti sa dugogodišnjom sudskom praksom ovog suda.„Ukrajina ne optužuje Rusiju da je počinila genocid. Ukrajina, takođe, ne optužuje Rusiju da nije sprečila ili kaznila genocid. Naprotiv, Ukrajina insistira na tome da se genocid nije dogodio”, dodao je Kuzmin.Prema njegovim rečima, samo to je dovoljno da se slučaj odbaci, jer prema sudskoj praksi, ako nije bilo genocida, ne može biti kršenja Konvencije o genocidu”.Rusija računa da će sud prihvatiti njene argumente i odbaciti ukrajinsku tužbu.Međunarodni sud pravde razmatra sporove između nacija u vezi sa pravnim pitanjima, za razliku od Međunarodnog krivičnog suda (IČ), takođe, sa sedištem u Hagu, koji pojedince smatra krivično odgovornim za krivična dela uključujući ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Upravo taj sud je i izdao nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina za navodne ratne zločine, optužujući ga za odgovornost za otmicu ukrajinske dece.Pojedini ruski političari skreću pažnju na činjenicu da mnoge akcije SAD van njenih granica spadaju u kategoriju međunarodnih zločina - bilo da se radi o bombardovanju Jugoslavije, ilegalnim zatvorima CIA i drugim drugim stravičnim zločinima, ali se protiv Vašingtona ne vode sudski procesi u Hagu. To je, kako kažu, detalj koji karakteriše taj sud.
https://lat.sputnikportal.rs/20230322/citajte-sve-lepo-pise-zasto-je-nelegalan-nalog-za-hapsenje-putina-video-1152853063.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, analize i mišljenja, međunarodni sud u hagu, genocid
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, analize i mišljenja, međunarodni sud u hagu, genocid
Sud u Hagu nije nadležan da sudi Rusiji
Spor pokrenut po tužbi Ukrajine protiv Rusije zbog navodnog kršenja Konvencije o genocidu nije u nadležnosti Međunarodnog suda pravde u Hagu, a zapadne zemlje će, svakako, uložiti sve napore da politizuju saslušanja koja su u tom sudu počela ove nedelje, ocenjuju ruski eksperti.
Ukrajina pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu tvrdi da je Rusija izmislila genocid nad narodom u Donbasu samo da bi imala izgovor za specijalnu vojnu operaciju, a prvi put u istoriji jednog takvog procesa učestvuje više od 30 zemalja kolektivnog Zapada koje podržavaju kijevski režim, što je očigledno diktirano željom Zapada da izvrši politički pritisak na sud UN.
Šef moskovskog pravnog tima pri Međunarodnom sudu pravde, Genadij Kuzmin je rekao da te iste zemlje NATO-a koje danas podržavaju ukrajinske tvrdnje da je vojna intervencija radi sprečavanja genocida kršenje konvencije, pre 20 godina na sudu su tvrdile upravo suprotno pred optužbama za kršenje konvencije za njihovo
bombardovanje Jugoslavije, 1999.
Međutim, glavno pitanje u ovoj fazi tiče se nadležnosti Međunarodnog suda pravde u Hagu. Moskva tvrdi da taj sud nije nadležan za ovo pitanje i zahteva da proces koji je Ukrajina započela bude odbačen, ističući da ukrajinski zahtev ne potpada pod ono što reguliše Konvencija o genocidu.
Marija Jarmuš, advokat za međunarodno pravo, ocenjuje da je sve ovo deo informacionog rata koji Zapad vodi protiv Rusije.
„Svim pravnicima je jasno ovaj sud nije nadležan, ali će obični ljudi zbog toga Rusiju doživeti kao izvor svakog zla i svih gadosti i još će je kritikovati da se ne potčinjava sudskim odlukama“, kaže Jarmuševa.
Ukrajina je pokrenula slučaj pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu samo dva dana
nakon početka ruske specijalne operacije, koja je započeta 24. februara prošle godine.
Uprkos tome što su prozapadne kijevske vlasti, još 2014. godine, posle državnog puča na Majdanu, započele tzv. kaznenu operaciju protiv ruskog stanovništva u Donbasu, Kijev sada tvrdi da nije bilo rizika od genocida u regionima Luganska i Donjecka i da Rusija zloupotrebljava međunarodno pravo kada navodi da je specijalna operacija u Ukrajini bila opravdana, te tako krši Konvenciju o genocidu iz 1948. godine, koju su obe zemlje ratifikovale.
Konvencija definiše genocid kao zločine počinjene „sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa, kao takva”, a Kijev je pozvao Međunarodni sud pravde da odluči da ima nadležnost u ovom slučaju, sasluša strane i da na kraju presudi da Rusija mora da plati odštetu „za pokretanje rata pod lažnim izgovorom“.
Iako je Ukrajina potvrdila da će od Rusije tražiti reparaciju u Hagu, Kijev još nije utvrdio sumu, ali se u ukrajinskim medijima pominju cifra od nekoliko stotina milijardi dolara.
Ipak, na saslušanjima, koja će trajati do 27. septembra, sud se neće baviti glavnim predmetom spora, već će se fokusirati na pravne argumente o nadležnosti.
Ruska strana je uložila šest prigovora na nadležnost suda u ovom slučaju i na neprihvatljivost ukrajinske tužbe, a odluka suda se, kako očekuje Moskva, može očekivati krajem ove ili početkom sledeće godine.
Ako Međunarodni sud pravde prihvati ukrajinsku tužbu, onda će postupak biti nastavljen i postaviće se pitanje da li je Ukrajina počinila genocid u Donbasu. Jarmuševa, međutim, ističe da su podnošenjem tužbe protiv Rusije prekršene sve pravne norme.
„Želim da podsetim da je razmatranje bilo kakvog spora u Međunarodnom sudu UN u Hagu moguće samo uz saglasnost dve strane u sporu. Ruska Federacija je odmah izrazila neslaganje da se proces vodi na ovom međunarodnom sudu tj. tužena strana se nije složila sa nadležnošću suda. Drugo, tužba Ukrajine i svi njeni argumenti su usmereni na odluku Rusije da sprovede specijalnu operaciju na teritoriji Ukrajine, a takođe Kijev se ne slaže sa tim što su se Luganska i Donjecka narodna republika pripojile Rusiji. Za Ukrajinu je to sporno pitanje. Međutim, Ukrajina se iz nekog razloga poziva na Konvenciju o genocidu, iako ova konvencija kao međunarodni dokument uopšte ne reguliše ta pitanja. To jest, ovde se krše sve pravne norme i pravila. Ovo je, generalno gledano, pravna besmislica“, rekla je Jarmuševa.
Mišljenja ruskih eksperata o tome kakav će biti epilog su različita. Međunarodni sud pravde prvo treba da odluči da li ima ili nema nadležnost nad slučajem, a eksperti kažu da su oba ishoda moguća. Ako je po pravu – slučaj će biti odbačen, ali ako se uzme u obzir moguća politizacija onda je moguć i drugačiji ishod.
Ipak, stručnjaci su u jednom saglasni – kakvu god odluku da donese Međunarodni sud u Hagu to neće imati tragične posledice za tako suverenu državu kao što je Rusija, koja je i stalna članica Saveta bezbednosti UN.
Rusija je priznala Donjecku i Lugansku narodnu republiku na osnovu principa samoopredeljenja naroda, sadržanog u članu 1.Povelje UN, dok je pokretanje specijalne vojne operacije zasnovano na pravu na individualnu i kolektivnu samoodbranu, sadržanom u Članu 51 Povelje UN.
Rusija se nada da će sud odbaciti ukrajinsku tužbu
Šef moskovskog pravnog tima pri Međunarodnom sudu pravde Genadij Kuzmin je, pred većem od 16 sudija, rekao da je slučaj Ukrajine beznadežno pogrešan i u suprotnosti sa dugogodišnjom sudskom praksom ovog suda.
„Ukrajina ne optužuje Rusiju da je počinila genocid. Ukrajina, takođe, ne optužuje Rusiju da nije sprečila ili kaznila genocid. Naprotiv, Ukrajina insistira na tome da se genocid nije dogodio”, dodao je Kuzmin.
Prema njegovim rečima, samo to je dovoljno da se slučaj odbaci, jer prema sudskoj praksi, ako nije bilo genocida, ne može biti kršenja Konvencije o genocidu”.
Rusija računa da će sud prihvatiti njene argumente i odbaciti ukrajinsku tužbu.
„Ako je po zakonu i međunarodnim pravnim normama, oni ne mogu da donesu drugačiju odluku, a ukoliko donesu drugačiju odluku onda će to znači da je taj sud prekoračio svoju nadležnost i da bez jurisdikcije počinje da vodi spor koji je van njegove nadležnosti. Rusija je upozorila da u tom slučaju odluku suda po ovom pitanju neće priznati kao legitimno rešenje i Rusija će o tome razgovarati na međunarodnom, diplomatskom nivou“, kaže Jarmuševa.
Međunarodni sud pravde razmatra sporove između nacija u vezi sa pravnim pitanjima, za razliku od Međunarodnog krivičnog suda (IČ), takođe, sa sedištem u Hagu, koji pojedince smatra krivično odgovornim za krivična dela uključujući ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Upravo taj sud je i izdao nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina za navodne ratne zločine, optužujući ga za odgovornost za otmicu ukrajinske dece.
Pojedini ruski političari skreću pažnju na činjenicu da mnoge akcije SAD van njenih granica spadaju u kategoriju međunarodnih zločina -
bilo da se radi o bombardovanju Jugoslavije, ilegalnim zatvorima
CIA i drugim drugim stravičnim zločinima, ali se protiv Vašingtona ne vode sudski procesi u Hagu. To je, kako kažu, detalj koji karakteriše taj sud.
