https://lat.sputnikportal.rs/20230916/ko-profitira-od-zabrane-prometa-robe-iz-centralne-srbije-na-kim-reagovale-i-velike-kompanije-1161314120.html
Ko profitira od zabrane prometa robe iz centralne Srbije na KiM: Reagovale i velike kompanije
Ko profitira od zabrane prometa robe iz centralne Srbije na KiM: Reagovale i velike kompanije
Sputnik Srbija
Mera zabrane ulaska srpske robe koju su pre tri meseca uvele privremene prištinske institucije, uticala je na povećanje uvoza na teritoriju južne srpske... 16.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-16T13:06+0200
2023-09-16T13:06+0200
2023-09-16T13:06+0200
srbija
srbija
srbija – ekonomija
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111798/34/1117983418_7:0:4160:2336_1920x0_80_0_0_a79b8c1adb3282cad8fdc9650b328d14.jpg
Prema poslednjem izveštaju takozvane Kosovske agencije za statistiku, zemlje CEFTA su u julu 2023. dostigle 73,9 miliona evra, ili 14,4 odsto ukupnog uvoza, uz pad od 16,4 procenta. Prema ovom izveštaju, najveće učešće ima roba iz Severne Makedonije, Albanije i Srbije.Međutim, ekonomski stručnjaci zahtevaju da meru prema proizvodima iz centralne Srbije analizira Vlada tzv. Kosova, jer je to, prema njima, na štetu južne srpske pokrajine. Prema poslovnoj zajednici na tzv. Kosovu, neki međunarodni brendovi, posebno iz Nemačke, Italije, Sjedinjenih Američkih Država i Turske, takođe posluju u Srbiji i dopremaju robu na Kosmet.Predsednik tzv. privredne komore Kosova (OEK) Luljezim Rafuna kaže da su strane kompanije koje posluju u Srbiji izrazile zabrinutost zbog mera koje su uvele privremene prištinske institucije.Stručnjak za ekonomska pitanja, Safet Grdžaljiu, naglašava da ova mera više nije prikladna za tzv. Kosovo.„Dijalog treba da bude ključni mehanizam. S tim u vezi, smatram da mere više štete Kosovu nego što ga štite, na osnovu činjenice da ako se uradi analiza strukture uvoza iz Srbije, mi smo ostavili mnogo više sirovina i proizvoda koji su finalizovani u proizvodnji. U ovom nedostatku političke stabilnosti, Kosovu nije potreban rat ili ekonomska bitka sa zemljom i evropskim silama koje su investirale u Srbiju. Činjenica da u Srbiji ima više od 400 evropskih ili svetskih proizvođača je nešto što treba dobro analizirati“, kaže Gerdžaljiu.U međuvremenu, što se ovog pitanja tiče, reagovala je i Američka privredna komora na teritoriji južne srpske pokrajine, koja je hitno zatražila od Prištine da preispita mere koje ograničavaju promet robe iz centralne Srbije, a koje ugrožavaju međunarodne komercijalne interese, tako što ograničavanje prometa robe svetski poznatih brendova.U odgovoru OEAK-a se navodi da je prema zvaničnim podacima koje je pregledala Američka komora, uvoz kompanija sa značajnim američkim vlasništvom opao za preko 39 odsto u odnosu na 2022. godinu, naglašavajući značajan uticaj koji aktuelne mere Vlade tzv. Kosova imaju na međunarodna preduzeća.Meru zabrane prometa robe iz centralne Srbije Priština je donela 14. juna.U međuvremenu, Priština je donela odluku da ublaži mere, ukidajući zabranu samo za sirovine i poluproizvode.Pogledajte šta je o situaciji na Kosovu ekskluzivno za Sputnjik rekao ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko:
https://lat.sputnikportal.rs/20230906/otvoreni-progon-pristina-krece-u-plansko-i-sistematsko-nasilje-nad-srbima-na-severu-kim-1160875229.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – ekonomija, kosovo i metohija (kim)
srbija, srbija – ekonomija, kosovo i metohija (kim)
Ko profitira od zabrane prometa robe iz centralne Srbije na KiM: Reagovale i velike kompanije
Mera zabrane ulaska srpske robe koju su pre tri meseca uvele privremene prištinske institucije, uticala je na povećanje uvoza na teritoriju južne srpske pokrajine iz Albanije i Severne Makedonije, a proizvodi iz centralne Srbije takođe se zamenjuju proizvodima iz Evropske unije, piše Koha.
Prema poslednjem izveštaju takozvane Kosovske agencije za statistiku, zemlje CEFTA su u julu 2023. dostigle 73,9 miliona evra, ili 14,4 odsto ukupnog uvoza, uz pad od 16,4 procenta. Prema ovom izveštaju, najveće učešće ima roba iz Severne Makedonije, Albanije i Srbije.
Međutim, ekonomski stručnjaci zahtevaju da meru prema proizvodima iz centralne Srbije analizira Vlada tzv. Kosova, jer je to, prema njima, na štetu južne srpske pokrajine. Prema poslovnoj zajednici na tzv. Kosovu, neki međunarodni brendovi, posebno iz Nemačke, Italije, Sjedinjenih Američkih Država i Turske, takođe posluju u Srbiji i dopremaju robu na Kosmet.
Predsednik tzv. privredne komore Kosova (OEK) Luljezim Rafuna kaže da su strane kompanije koje posluju u Srbiji izrazile zabrinutost zbog mera koje su uvele privremene prištinske institucije.
„Čak i mnoge strane kompanije koje se nalaze u Srbiji, prilikom posete Privrednoj komori Kosova, izrazile su zabrinutost jer je činjenica da se ti proizvodi izvoze iz Republike Srbije, ali je i činjenica da te proizvode proizvode kompanije koje su posebno prijateljske zemlje Kosova koje su od 1999. godine doprinele razvoju i izgradnji države Kosovo. Ima oko 600 nemačkih kompanija koje proizvode u Srbiji, zatim imamo mnogo italijanskih, američkih, turskih kompanija koje se nalaze i proizvode u Srbiji i izvoze svoje proizvode na Kosovo i druge balkanske zemlje i distribuiraju ih u Evropi. Naš zahtev je bio da privrednici Kosova, pre sprovođenja bilo koje mere, imaju rok da budu obavešteni o bilo kojoj meri koja se primenjuje, kako ne bi bila iznenađena u poslednjem trenutku“, naglašava on.
Stručnjak za ekonomska pitanja, Safet Grdžaljiu, naglašava da ova mera više nije prikladna za tzv. Kosovo.
„Dijalog treba da bude ključni mehanizam. S tim u vezi, smatram da mere više štete Kosovu nego što ga štite, na osnovu činjenice da ako se uradi analiza strukture uvoza iz Srbije, mi smo ostavili mnogo više sirovina i proizvoda koji su finalizovani u proizvodnji. U ovom nedostatku političke stabilnosti, Kosovu nije potreban rat ili ekonomska bitka sa zemljom i evropskim silama koje su investirale u Srbiju. Činjenica da u Srbiji ima više od 400 evropskih ili svetskih proizvođača je nešto što treba dobro analizirati“, kaže Gerdžaljiu.
U međuvremenu, što se ovog pitanja tiče,
reagovala je i
Američka privredna komora na teritoriji južne srpske pokrajine, koja je hitno zatražila od Prištine da
preispita mere koje ograničavaju promet robe iz centralne Srbije, a koje ugrožavaju međunarodne komercijalne interese, tako što ograničavanje prometa robe svetski poznatih brendova.
U odgovoru OEAK-a se navodi da je prema zvaničnim podacima koje je pregledala Američka komora, uvoz kompanija sa značajnim američkim vlasništvom opao za preko 39 odsto u odnosu na 2022. godinu, naglašavajući značajan uticaj koji aktuelne mere Vlade tzv. Kosova imaju na međunarodna preduzeća.
Meru zabrane prometa robe iz centralne Srbije Priština je donela 14. juna.
U međuvremenu, Priština je donela odluku da ublaži mere, ukidajući zabranu samo za sirovine i poluproizvode.
Pogledajte šta je o situaciji na Kosovu ekskluzivno za Sputnjik rekao ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko:
