https://lat.sputnikportal.rs/20230909/zapadna-batina-za-neposlusne-delovi-srbije-pod-torturom-ilegalnih-dosljaka--po-planu-eu-1161028362.html
Zapadna batina za neposlušne: Delovi Srbije pod torturom ilegalnih došljaka – po planu EU
Zapadna batina za neposlušne: Delovi Srbije pod torturom ilegalnih došljaka – po planu EU
Sputnik Srbija
Srbija i Evropa su na udaru novog velikog migrantskog talasa koji preti Evropi, sličnog onom iz 2015.. Sigurno je da će migranti ponovo biti korišćeni kao... 09.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-09T21:13+0200
2023-09-09T21:13+0200
2023-09-09T21:13+0200
srbija
srbija
srbija – politika
analize i mišljenja
migrantska kriza
ilegalni migranti
republika srpska (rs)
predrag ćeranić
aleksandar mitić
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/1a/1146843615_0:125:3199:1924_1920x0_80_0_0_6b746dbd719e02fec3b2b2860ce397d4.jpg
Ovako za Sputnjik nemire koje migranti izazivaju po jugu i severu Srbije, ali i njihov sve veći priliv u Evropu, komentariše dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci Predrag Ćeranić i dodaje: „Plan je Brisela da zapadni Balkan bude skrovište, nekakva siva zona gde bi migranti bili na obodu EU, a tamo im više ne dozvoljavaju, stopa tolerantnosti za migrante je sada nulta“. Migrantska kriza nije prestajala Naš sagovornik podseća da migrantska kriza, posle prvog velikog talasa, nikada nije ni prestala, samo su je zasenili drugi događaji, pandemija korone, a zatim i dešavanja u Ukrajini. To dobro znaju stanovnici krajnjeg juga i severa Srbije. Samo tokom leta na izmaku, u Vojvodini je otkriveno nekoliko ilegalnih kampova sa više hiljada ljudi koji ilegalno borave u našoj zemlji. Mnogi su kod sebe imali vatreno oružje. Zabeležene su brojne pljačke, provale u napuštene, ali i kuće u kojima se živi. Građani u Vojvodini kažu da preživljavaju psihičku tortutu, ne osećaju se bezbedno ni danju, ni noću. Pre nekoliko dana grupa migranata je noževima napala posetioce kafića u centru Pirota, dan ranije u tom gradu kod uhapšene grupe pronađene su automatske puške i pištolji. Neiskrena politika EU Ćeranić ističe da Evropska unija nije iskrena prema zemljama zapadnog Balkana, jer bi trebala da štiti svoje granice južnije, granice Grčke bi trebalo da budu granice EU. Migranti faktički u Srbiju dolaze iz Evropske unije, iz Grčke, preko Severne Makedonije. „EU je konsolidovala redove i upravo ono što su zamerali premijeru mađarske Viktoru Orbanu, počele su činiti i druge članice Evropske unije. I Bugarska je napravila žičanu ogradu prema Turskoj, Austrija, Slovenija, preduzeli su sve mere da zaštite svoju granicu. Granice Hrvatske su smatrane granicama EU, pa je hrvatska policija u nizu slučajeva pokazala jednu brutalnost, koja se tolerisala, jer su štitili granice EU od migranata“, kaže Ćeranić. Migranti produkt američke politike Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Aleksandar Mitić takođe smatra da su do većih bezbednosnih problema na našim prostorima dovele mere koje je Evropske unija donela da bi sebe zaštitila posle iskustva iz migrantske krize koju su pokrenuli ratovi u Siriji i Avganistanu. Velike probleme imaju Francuska i Grčka, koja je prva na udaru, a najveće Italija koja je, kako Mitić kaže, veoma nervozna, zbog svega što se sada dešava u Africi, pre svega posle dešavanja u Nigeru, ali i šire, u Sahelu, odakle bi mogao doći još veći broj ilegalnih migranata, kojima je Italija prva destinacija. Propast geopolitičkih sila Mitić podseća da je i ova, nova kriza, posledica propasti određenih geopolitičkih sila koje su prouzrokovale konflikte i podstakle migracije, radi se, kaže, o propasti američke politike u Agvanistanu, propasti američke politike u Iraku, Siriji, a ova druga je dovela i do pritiska na Tursku. „Evropska unija pokušava da ovo pitanje reši, s jedne strane na bezbednosni način, jačanjem spoljnih granica, a sa druge, pogotovo u aranžmanu sa Turskom, da u neku ruku plati određenim državama da budu vrsta parkirališta za migrante. Iako je to prilično ružan termin, činjenica je šta se tamo dešava sa sirijskim izbeglicama. S obzirom na aranžman sa Briselom, to postaje predmet zatezanja i trgovine između Ankare i Brisela, koje u svakom trenutku može da se podstakne neki novi migracioni talas“. Republika Srpska se donekle zaštitila Ćeranić dodaje da se i Srbiji, kao i Bosni i Hercegovini nudi određeni novac za zbrinjavanje migranata, jer je plan Brisela da zapadni Balkan bude skrovište, mesto gde će migranti čekati na obodu Evropske unije, dok tamo nisu poželjni. „Vlada Republike Srpske nije dozvolila da se grade migrantski kampovi, ali oni postoje u BiH na četiri lokacije i mi tako i posredno imamo neke probleme, ali su problemi Srpske zanemarivi u odnosu na one sa kojima se suočavaju građani Sarajeva ili Bihaća. Zašto je Srbija dozvolila migrantske kampove, zašto se tu nisu preduzele neke mere koje EU preduzima, ne znam, ali je sigurno da će u vremenu koje dolazi oni sigurno ponovo biti korišćeni kao batina za neposlušne vlade i države“, ističe Ćeranić. On dodaje da Srbija treba da revidira svoju migrantsku politiku i preduzme upravo one mere koje su preduzele pojedine zemlje EU, kao što je Mađarska, Bugarska, kao što su Austrija i Slovenija, jer se ne treba zavaravati, niti gajiti iluzije da je migrantska kriza isključivo humanitarno pitanje. Ona je pre svega bezbednosni izazov. Rešenje u Africi Mitić kaže da rešenje problema treba tražiti mnogo dalje od Balkana i Evrope, na kontinentu sa kojega se tek očekuje priliv izbeglica u Evropu. „Ukoliko se na adekvatan način ne reši pitanje ekonomskog razvoja Afrike, sa razvojem infrastrukture, na čemu Evropa uopšte nije radila, za razliku od Kine, koja je jako puno uložila, za razliku od Rusije koja ulaže u mnoge stvari u Africi, za Evropu je to ogroman problem. Prosečna starost u Africi je 18,8 godina, a do 2030. će, prema procenama UN, više od 42 odsto mladih u svetu biti iz Afrike. Ukoliko se ne reši pitanje njihovog zapošljavanja, životnog standarda, mnogi će nastaviti da se kreću ka Evropi“, zaključuje Mitić.
https://lat.sputnikportal.rs/20230902/eu-se-suocava-sa-rekordnim-brojem-migranata-1160717172.html
srbija
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, migrantska kriza, ilegalni migranti, republika srpska (rs), predrag ćeranić, aleksandar mitić, evropska unija (eu)
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, migrantska kriza, ilegalni migranti, republika srpska (rs), predrag ćeranić, aleksandar mitić, evropska unija (eu)
Zapadna batina za neposlušne: Delovi Srbije pod torturom ilegalnih došljaka – po planu EU
Srbija i Evropa su na udaru novog velikog migrantskog talasa koji preti Evropi, sličnog onom iz 2015.. Sigurno je da će migranti ponovo biti korišćeni kao batina za neposlušne vlade i države. Da bi se bezbednosno zaštitila od migranata, ali i te politike, Srbija treba da uradi upravo ono što su uradile zemlje EU, koje su kritkovale Orbana.
Ovako za Sputnjik nemire koje migranti izazivaju po jugu i severu Srbije, ali i njihov sve veći priliv u Evropu, komentariše dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci Predrag Ćeranić i dodaje:
„Plan je Brisela da zapadni Balkan bude skrovište, nekakva siva zona gde bi migranti bili na obodu EU, a tamo im više ne dozvoljavaju, stopa tolerantnosti za migrante je sada nulta“.
Migrantska kriza nije prestajala
Naš sagovornik podseća da migrantska kriza, posle prvog velikog talasa, nikada nije ni prestala, samo su je zasenili drugi događaji, pandemija korone, a zatim i dešavanja u Ukrajini.
To dobro znaju stanovnici krajnjeg juga i severa Srbije. Samo tokom leta na izmaku, u Vojvodini je otkriveno nekoliko ilegalnih kampova sa više hiljada ljudi koji ilegalno borave u našoj zemlji. Mnogi su kod sebe imali vatreno oružje.
Zabeležene su brojne pljačke, provale u napuštene, ali i kuće u kojima se živi. Građani u Vojvodini kažu da preživljavaju psihičku tortutu, ne osećaju se bezbedno ni danju, ni noću.
Pre nekoliko dana grupa migranata je noževima napala posetioce kafića u centru Pirota, dan ranije u tom gradu kod uhapšene grupe pronađene su automatske puške i pištolji.
Ćeranić ističe da Evropska unija nije iskrena prema zemljama zapadnog Balkana, jer bi trebala da štiti svoje granice južnije, granice Grčke bi trebalo da budu granice EU. Migranti faktički u Srbiju dolaze iz Evropske unije, iz Grčke, preko Severne Makedonije.
„EU je konsolidovala redove i upravo ono što su zamerali premijeru mađarske Viktoru Orbanu, počele su činiti i druge članice Evropske unije. I Bugarska je napravila žičanu ogradu prema Turskoj, Austrija, Slovenija, preduzeli su sve mere da zaštite svoju granicu. Granice Hrvatske su smatrane granicama EU, pa je hrvatska policija u nizu slučajeva pokazala jednu brutalnost, koja se tolerisala, jer su štitili granice EU od migranata“, kaže Ćeranić.
Migranti produkt američke politike
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Aleksandar Mitić takođe smatra da su do većih bezbednosnih problema na našim prostorima dovele mere koje je Evropske unija donela da bi sebe zaštitila posle iskustva iz migrantske krize koju su pokrenuli ratovi u Siriji i Avganistanu.
„U međuvremenu su se mnoge stvari promenile, zaoštrila su se pitanja politike tranzita, kontrole na određenim granicama, uključujući i fizičke barijere. To dovodi do sve većeg otežavanja tranzita migrantima, a samim tim i do rasta ilegalnih, praktično kriminalnih grupacija koje se bave krijumčarenjem. I oni se sukobljavaju među sobom, s obzirom da se radi o izuzetno profitabilnom poslu za kriminalne grupe i razne mafije, ne samo u regionu, već i sirom širom sveta“, objašnjava Mitić.
Velike probleme imaju Francuska i Grčka, koja je prva na udaru, a najveće Italija koja je, kako Mitić kaže, veoma nervozna, zbog svega što se sada dešava u Africi, pre svega posle dešavanja u Nigeru, ali i šire, u Sahelu, odakle bi mogao doći još veći broj ilegalnih migranata, kojima je Italija prva destinacija. Propast geopolitičkih sila Mitić podseća da je i ova, nova kriza, posledica propasti određenih geopolitičkih sila koje su prouzrokovale konflikte i podstakle migracije, radi se, kaže, o propasti američke politike u Agvanistanu, propasti američke politike u Iraku, Siriji, a ova druga je dovela i do pritiska na Tursku.
„Evropska unija pokušava da ovo pitanje reši, s jedne strane na bezbednosni način, jačanjem spoljnih granica, a sa druge, pogotovo u aranžmanu sa Turskom, da u neku ruku plati određenim državama da budu vrsta parkirališta za migrante. Iako je to prilično ružan termin, činjenica je šta se tamo dešava sa sirijskim izbeglicama. S obzirom na aranžman sa Briselom, to postaje predmet zatezanja i trgovine između Ankare i Brisela, koje u svakom trenutku može da se podstakne neki novi migracioni talas“.
Republika Srpska se donekle zaštitila
Ćeranić dodaje da se i Srbiji, kao i Bosni i Hercegovini nudi određeni novac za zbrinjavanje migranata, jer je plan Brisela da zapadni Balkan bude skrovište, mesto gde će migranti čekati na obodu Evropske unije, dok tamo nisu poželjni.
„Vlada Republike Srpske nije dozvolila da se grade migrantski kampovi, ali oni postoje u BiH na četiri lokacije i mi tako i posredno imamo neke probleme, ali su problemi Srpske zanemarivi u odnosu na one sa kojima se suočavaju građani Sarajeva ili Bihaća. Zašto je Srbija dozvolila migrantske kampove, zašto se tu nisu preduzele neke mere koje EU preduzima, ne znam, ali je sigurno da će u vremenu koje dolazi oni sigurno ponovo biti korišćeni kao batina za neposlušne vlade i države“, ističe Ćeranić.
On dodaje da Srbija treba da revidira svoju migrantsku politiku i preduzme upravo one mere koje su preduzele pojedine zemlje EU, kao što je Mađarska, Bugarska, kao što su Austrija i Slovenija, jer se ne treba zavaravati, niti gajiti iluzije da je migrantska kriza isključivo humanitarno pitanje. Ona je pre svega bezbednosni izazov.
Mitić kaže da rešenje problema treba tražiti mnogo dalje od Balkana i Evrope, na kontinentu sa kojega se tek očekuje priliv izbeglica u Evropu.
„Ukoliko se na adekvatan način ne reši pitanje ekonomskog razvoja Afrike, sa razvojem infrastrukture, na čemu Evropa uopšte nije radila, za razliku od Kine, koja je jako puno uložila, za razliku od Rusije koja ulaže u mnoge stvari u Africi, za Evropu je to ogroman problem. Prosečna starost u Africi je 18,8 godina, a do 2030. će, prema procenama UN, više od 42 odsto mladih u svetu biti iz Afrike. Ukoliko se ne reši pitanje njihovog zapošljavanja, životnog standarda, mnogi će nastaviti da se kreću ka Evropi“, zaključuje Mitić.
