Vični i sablji i peru: Šta otkrivaju retke knjige srpskih oficira
14:45 09.09.2023 (Osveženo: 16:20 09.09.2023)
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
O ratnim zaslugama srpskih oficira i vojnika u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu mnogo se zna. Manje je poznato da su oni bili i profesori, učitelji istorije i ratnih veština, profesionalni pisci i pesnici, pa čak i akademici.
Često se zaboravlja da su oficiri u tadašnjem društvu predstavljali istinsku društvenu elitu, kako podseća istoričar Miloš Ković.
Vični sablji i peru
Od njih se očekivalo da budu vični i sablji i peru. Najviši oficiri su bili školovani u inostranstvu i govorili su strane jezike. Pored vojnog obrazovanja, imali su časove plesa, mačevanja i jahanja. Država je brinula o njihovom materijalnom stanju, pa čak i o njihovim ženidbama i brakovima.
U fondu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ mogu se pronaći retke, široj javnosti nepoznate knjige koje su pisali srpski oficiri – više od 300 naslova svedoči od njihovom doprinosu kulturi, nauci i prosveti.
U knjizi „Metode za rešavanje taktičkih zadataka“ vojvode Petra Bojovića pronađena pozivnica za vojni bal u oficirskom domu koji se nalazio u sadašnjoj zgradi Studentskog kulturnog centra
© Sputnik / Marija Jakovljević
Zanimljivo je, kaže za Sputnjik Igor Živanović iz Univerzitetske biblioteke, da vojvoda Stepa Stepanović, iako je učestvovao u svim ratovima, nije ostavio pisano delo iza sebe.
Zato se mnogo može saznati iz knjiga vojvode Živojina Mišića – „Moje uspomene“ i „Strategija i veština ratovanja“ i vojvode Petra Bojovića – „Odbrana Kosova polja“ i „Metode za rešavanje taktičkih zadataka“ u kojoj je Živanović nedavno pronašao i pozivnicu za vojni bal u oficirskom domu koji se nalazio u sadašnjoj zgradi Studentskog kulturnog centra.
U ovom fondu su i dve knjige Radomira Putnika „Služba đeneralštaba“ sa potpisom armijskog generala Krste Smiljanića, jednog od najuglednijih vojnih stratega i neimara, kao i „Uput za dezinfekciju“ lekara Đorđa Protića, sanitetskog generala, profesora Medicinskog fakulteta, osnivača i upravnika Vojno – higijenskog zavoda i upravnika Glavne vojne bolnice u kojoj je prikazao „srpsko bure“ – improvizovanu napravu koja se koristila za sterilizaciju, dezinfekciju i dezinsekciju u Prvom svetskom ratu.
Knjiga „Uput za dezinfekciju“ lekara Đorđa Protića
© Sputnik / Marija Jakovljević
Oficiri - akademici
Manje je poznato, napominje Živanović, da su trojica oficira bili članovi Srpske akademije nauka i umetnosti - Živko Pavlović, Jovan Mišković i Stevan Bošković:
„Pavlović je posle Prvog svetskog rata izabran za člana SANU na predlog Jovana Cvijića za 'zasluge u oblasti vojnih nauka i ratovodstva', a Stevan Bošković je bio najpoznatiji srpski geodeta, topograf i kartograf. Školovao se u Rusiji. Bio je načelnik Vojnogeografskog instituta na kome je osnovao nižu i višu geodetsku školu. Sa ruskog je preveo glavne astrogeodetske udžbenike“.
„Bukvar vojničkog zdravlja“ Vladimira Stanojevića niko nije otvorio više od jednog veka
© Sputnik / Marija Jakovljević
Iznenadio se Živanović kada je otkrio da „Bukvar vojničkog zdravlja“ Vladimira Stanojevića niko nije otvorio više od jednog veka:
„Vojni lekar, sanitetski brigadni general jugoslovenske vojske, honorarni profesor Medicinskog fakulteta i osnivač Muzeja srpskog lekarskog društva dao je i prve savete o zdravlju đaka osnovnih škola u formi pitanja i odgovora i napisao najdetaljniju istoriju srpskog vojnog saniteta – knjigu koja se i danas koristi“.
Rukom pisan udžbenik
Kuriozitet je i „Vojna geografija“ koju je divizijski general i profesor na Vojnoj akademiji Milivoje Nikolajević napisao rukom.
„Vojna geografija“ koju je divizijski general i profesor na Vojnoj akademiji Milivoje Nikolajević napisao rukom
© Sputnik / Marija Jakovljević
Skreće pažnju naš sagovornik i na knjigu „Uzdasi iz tuđine, slike života naših vojnika u Bizerti“ generala, profesora Vojne akademije i vojnog teoretičara Emila Belića koju je poklonio svom bratu Aleksandru Beliću, srpskom filologu, predsedniku SANU i rektoru Beogradskog univerziteta:
„Na početnoj strani knjige nalazi se fotografija admirala Geprata u znak zahvalnosti jer se kao komandant francuske vojske u Tunisu usprotivio vrhovnoj komandi i samoinicijativno smestio srpske vojnike u grad umesto u pustinju i naredio pojačano sledovanje hranom pošto je video da su iscrpljeni i slabi. Tom odlukom je spasio hiljade vojnika. Lično ih je gotovo svakodnevno posećivao. Prilikom posete Beogradu 1931. godine desetine hiljada ljudi ga je dočekalo na železničkoj stanici. U jednom trenutku su ga podigli na ramena i nosili do Slavije. Tako je ulica pored Vaznesenjske crkve dobila ime po admiralu Gepratu“.
Ratna sećanja i rodoljubive pesme
Čuva Univerzitetska biblioteka i knjigu „Naše poslednje pobede“, zbirku ratnih sećanja Stanislava Krakova, oficira, novinara, književnika, reditelja, nosioca 18 stranih i domaćih odlikovanja, koji je želeo da sačuva sećanja na svoje drugove borce sa kojima je provodio svaki dan.
Srpski oficiri su bili i pisci i pesnici
© Sputnik / Marija Jakovljević
„Nemam nameru da pišem istoriju proboja, niti tražim u njoj značajne datume i najlepše podvige. Želim da oživim samo istoriju jedne čete, često samo jednog voda ili jedne desetine sa kojom sam bio i da dam iskreno preživele trenutke. Pišući istoriju nekoliko desetina malih, neznanih ljudi, vojnika i dobrovoljaca, velikih svojim delima, žalim jedino što je vreme izbrisalo njihova imena iz sećanja, te ne mogu dovoljno da se odužim njihovoj uspomeni“, piše Krakov.
Među oficirima je bio i lekar Aleksandar Marković, koji je u Beču završio specijalizaciju iz oblasti hirurgije, potom u Beču i Cirihu iz oblasti radiologije i fizikalne terapije, kao i general Ivan Pavlović koji je bio jedan od osnivača Istorijskog društva u Novom Sadu, utemeljivač Srpske književne zadruge, Srpskog geografskog društva i Društva „Sveti Sava“.
Dok je Pavlović u svojim knjigama, pisanim na osnovu beležaka i dnevnika koje je vodio za vreme ratova, vojnički precizno dao podatke o kretanju trupa i zauzetim kotama, pešadijski pukovnik Branislav Milosavljević pisao je rodoljubive i političko angažovane pesme i ostao upamćen kao autor pesme „Izgnanici“ poznatije pod naslovom „Kreće se lađa Francuska“.
Više od 300 knjiga svedoči o doprinosu srpskih oficira nauci, kulturi i prosveti
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pisao je pesme i ćerkama, sinovima, supruzi, ocu, a u predgovoru knjige „Za otadžbinu“ iz 1936. piše da je „novu državu potrebno podići na pijedestal predratne Srbije kojoj se svi drugi lični obziri imaju da žrtvuju sa geslom 'Otadžbina iznad svega'“.
Odlikovanja generala i regenta na grudi poručnika
„Rat je ostao u mojim uspomena kao san koji ne bi trebalo više da se ponovi i ako sam ja u svojoj 27. godini postao major za ratne zasluge“, završava svoju autobiografiju „Kroz sjaj i senke rata“ Mihailo Madžarević, najmlađi major u istoriji srpske vojske i jedan od najvećih junaka Prvog svetskog rata.
Igor Živanović i o njemu ima zanimljivu priču:
„Tokom borbe na Kajmakčalanu Bugari su sa položaja Kučkov kamen nanosili velike gubitke našim snagama pa se jednog dana na bojnom polju pojavljuju vojvoda Živojin Mišić, francuski general Saraj i regent Aleksandar. Pritrčava im poručnik Madžarević i traži dozvolu da se on oproba na Kučkovom kamenu. Mišić odbija. Ovaj insistira. Saraj mu daje dozvolu jer „kad već ludi Srbin hoće da gine ko sam ja da ga u tome sprečim“.
Mihailo i njegov narednik, nastavlja Živanović priču, uzimaju bombe i usred dana, krenu ka mitraljeskom gnezdu, prvo preko potoka, pa preko čistine puzeći, pa uzbrdo.
„Mitraljez, koji je do tada zveketao kao blesav, sada se nije oglašavao. Najednom nekoliko eksplozija i kotrljanje Mike Madžarevića i njegovog saborca niz padinu. Kučkov kamen više nije prepreka. Dotrčavaju do zabezeknute zapovedničke trojke, raportiraju. Potrešeni regent, budući kralj, sa svojih grudi skida Karađorđevu zvezdu i kači je na Mikine grudi. General Saraj, koji je ostao bez teksta pitajući se zbog čega on u svojoj vojsci nema ovakve junačine, sa svojih grudi, kao i srpski kralj, skida orden Legije časti“.
Knjiga Petra Bojovića
© Sputnik / Marija Jakovljević
