Srpski kralj koji je Hitleru bacio rukavicu u lice, a proglašen je – izdajnikom
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
Pratite nas
Kada se sagleda život kralja Petra Drugog, čija se stogodišnjica rođenja obeležava danas, može se reći da se radi o dobrom, ali duboko nesrećnom čoveku, koji je nesrećno živeo i nesrećno umro. Na vlast je došao kao dete, ali kruna nije dete.
Kralj Petar Drugi sasvim sigurno spada među najtragičnije ličnosti srpske istorije. Kao jedanaestogodišnjak je ostao bez oca, kralja Aleksandra, koga su u Marseju ubile ustaše. Za kralja je proglašen pre nego što je postao punoletan i vladao je zemljom svega oko nedelju dana, kada nacistička nemačka napada Jugoslaviju, a mladi kralj odlazi u izgnanstvo koje će potrajati sve do smrti 3. novembra 1970.
Jedini monarh koji se iz izgnanstva nije vratio
Prema rečima pesnika, akademika Matije Bećkovića, člana Krunskog saveta, prema kralju Petru Drugom učinjen je veliki greh. On je došao u London, gde su došli svi drugi prognani monarsi, a jedini se nije vratio u svoju zemlju.
„A došao je kao najslavniji kralj, prvi koji je Hitleru bacio rukavicu u lice i koga su proglasili izdajnikom i zabranili mu da se vrati u svoju zemlju, ispisali ga iz Srba i proklinjali ga decenijama“, kaže Bećković.
Prvi put, Petar Karađorđević kao kralj viđen je posle ubistva svog oca, kada se u Beograd vratio sa školovanja u Engleskoj. Prizor kralja-dečaka, sa crnim florom oko ruke, kome salutiraju sedokosi visoki oficiri, podseća, navodi Bećković, na prizore iz filma Bernarda Bertolučija „Poslednji kineski car“.
„Kada se, posle toliko godina, o stogodišnjici njegovog rođenja zagledamo, onaj duboki poklon Vinstona Čerčila pred kraljem Petrom Drugim, ili u osmeh predsednika Ruzvelta dok sa njim razgovara, ili u sjaj u gotovo ugaslim očima Nikole Tesle, dok gleda svog mladog kralja, videćemo više nego što smo do sada imali prilike da bilo gde vidimo ili pročitamo. Njegova stogodišnjica je prilika da se ispriča priča o kralju Petru Drugom, a jedna od tih priča je i ona koju sam ja ispričao u svojoj pesmi“, ističe naš sagovornik.
Ipak, Bećković primećuje da je duboki naklon Vinstona Čerčila motivisan time da bi sakrio šta je učinio da sudbina poslednjeg Karađorđevića na tronu sudbina bude tako tragična.
Kralj Petar bio je dobar čovek
Zamislite, koliko među ljudima koje poznajete ima onih za koje biste rekli da je dobar čovek; bojim se, malo. A za kralja Petra Drugog svako ko ga je upoznao govorio je da se radi o dobrom čoveku, kaže povodom stogodišnjice rođenja poslednjeg srpskog i jugoslovenskog kralja član Krunskog veća i predsednik Krunskog saveta Dragomir Acović.
Da se kraljeva biografija sastoji samo od onoga šta je preživeo, bez onoga kako je živeo i šta je radio, on bi zasluživao naše simpatije, dodaje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, kralj Petar Drugi postao je kralj u vreme kada se druga deca igraju. On je sa igrom nastavio, ali okruženje ga je ubedilo da život igra.
„Zahvaljujući tome, on je odrastao kao neka vrsta „državnog nahočeta“ o kome se brinula majka. Svi ostali su pokušavali da ga drže što dalje od vlasti, jer iako je bio maloletan, imao je dovoljno ustavnih i svakih drugih ovlašćenja da bi mogao da predstavlja problem“, navodi Acović.
Za veoma kratko vreme kralj Petar prošao je put od dečaka-kralja do kralja-izgnanika i ako se pogleda kontekst u kome je proveo detinjstvo i rani deo mladosti, on je uprkos svemu izrastao u dobrog čoveka. Međutim, dobar čovek po pravilu znači loš državnik.
„Šef države mora da poseduje neke osobine koje ga čine moralno fleksibilnim i kičmeno elastičnim. Kralj Petar tu veštinu nije posedovao i zato je čitav život proveo usamljen. Kad kažem usamljen, to znači da je oko njega uvek bilo raznih savetnika, uhoda, špijuna, prevaranata koliko hoćete, ali veoma malo pravih prijatelja i gotovo nikakva porodica“, kaže Acović.
Laž u koju su mnogi poverovali
Funkcija kralja je da spreči političare da uzurpiraju vlast, zavedu diktaturu i uspostave doživotnu vladavinu i upravo je zbog toga kralj Petar Drugom predstavljao smetnju, ističe Acović.
Kada su komunisti došli na vlast, kralj Petar Drugi optužen je za šurovanje sa neprijateljem, a neprijatelji su bili Amerikanci i Englezi, saveznici Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, objašnjava Acović apsurdnost optužbi protiv bivšeg kralja.
Osim optužbi za navodnu izdaju, kralju je spočitavana i navodna krađa jugoslovenskog zlata. Premda je istina o jugoslovenskim zlatnim rezervama izašla na svetlo dana pre mnogo godina i dokazano je da ni kralj, niti vlada zlato nisu ukrali, ova optužba još uvek stoji iznad glave pokojnog kralja.
„Kada rešite da nekoga ocrnite i nekoga ogadite ljudima, dovoljno je dugo i uporno ponavljati jednu istu laž i na kraju će ljudi u nju poverovati. To su, u krajnjoj liniji, govorili i francuski prosvetitelji, a to je govorio i Gebels. Ne zna se ko je bio ubedljiviji“, komentariše Acović.
Zlato koje je kralj Petar navodno ukrao nađeno je kod onoga koji se uselio u njegov dom i u njemu ostao do svoje smrti, zaključuje Bećković.
