https://lat.sputnikportal.rs/20230903/turski-politikolog-glavna-tema-razgovora-putina-i-erdogana--prehrambeni-sporazum-1160766342.html
Turski politikolog: Glavna tema razgovora Putina i Erdogana ─ prehrambeni sporazum
Turski politikolog: Glavna tema razgovora Putina i Erdogana ─ prehrambeni sporazum
Sputnik Srbija
U Sočiju će se u ponedeljak, 4. septembra, održati sastanak predsednika Rusije i Turske. Ovo će biti prvi susret Erdogana i Putina od pobede turskog lidera na... 03.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-03T20:57+0200
2023-09-03T20:57+0200
2024-04-29T16:02+0200
svet
svet
turska
rusija
prehrambeni sporazum
vladimir putin
redžep tajip erdogan
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/03/1160766180_0:0:2986:1680_1920x0_80_0_0_41e11ab7a28395dc8c7dcbd66b52959d.jpg
Politikolog Hasan Unal objasnio je za Sputnjik koje će teme biti na dnevnom redu predstojećeg sastanka.Prema njegovom mišljenju, glavno pitanje pregovora biće perspektive za povratak na prehrambeni sporazum.„Zbog isteka dejstva ovog sporazuma i istupanja Rusije iz njega potrebno je formirati novi mehanizam. I očigledno je da taj mehanizam ne može da funkcioniše onako kako želi Ukrajina, a to je da ukrajinsko žito ide kroz teritorijalne vode Ukrajine do teritorijalnih voda Rumunije, odatle do teritorijalnih voda Bugarske, pa do moreuza. To je veoma opasno. Radi se o tome da će ovi brodovi prilikom povratka morati da budu detaljno provereni da bi se videlo da li prevoze oružje. Pošto nema dogovora, nema govora o pretresanju tih brodova. Osim toga, bez sporazuma će biti nemoguće vršiti redovan utovar i istovar žita iz ukrajinskih luka. S obzirom na sve ovo, ukrajinski predlog izgleda nelogično i neprihvatljivo“, rekao je stručnjak.Što se Rusije tiče, predsednik Vladimir Putin je prošle godine pokrenuo inicijativu da se Turska pretvori u energetsko i žitno čvorište, podsetio je on.„Po mom mišljenju, sada sve ide upravo ka tome“, ocenio je Unal.Kako je naveo, Turska i Rusija bi mogle da zaključe poseban prehrambeni sporazum.„Možda bi on mogao da se zaključi i sa Ukrajinom. U tom slučaju bi ukrajinsko žito putem reeksporta moglo da se prodaje preko Turske. Ali za to se moraju dobiti međusobne garancije o nenapadanju brodova koji prolaze ovim koridorom. Ovo pitanje će biti ključno na predstojećem sastanku dvojice lidera“, istakao je on.Druga tema razgovora Putina i Erdogana biće aktuelna regionalna pitanja, smatra ekspert.„U odnosima Turske i Rusije postoji veliki broj oblasti o kojima treba razgovarati: stvaranje gasnog čvorišta, trgovina, ekonomski odnosi, nuklearna elektrana. Osim toga, razgovor bi mogao da se okrene i ka situaciji u odnosima između Azerbejdžana i Jermenije. I, naravno, sirijsko pitanje – normalizacija tursko-sirijskih odnosa, povratak izbeglica i obnavljanje odredbi Adanskog sporazuma za intenziviranje zajedničke borbe protiv terorizma. To su pitanja koja će verovatno biti na dnevnom redu razgovora dvaju lidera“, zaključio je on.Prehrambeni sporazumPrehrambeni sporazum je prestao da važi 18. jula, a Rusija je obavestila Tursku, Ukrajinu i Ujedinjene nacije da se protivi njegovom produžavanju. Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije rekao da uslovi sporazuma koji se tiču Rusije nisu ispunjeni, bez obzira na napore UN, jer zapadne zemlje nisu planirale da ispune svoja obećanja.Nakon prekida funkcionisanja crnomorske žitne inicijative i prekida morskog humanitarnog koridora, svi brodovi koji plove u akvatoriji Crnog mora ka ukrajinskim lukama, od ponoći 20. jula tretiraju se kao potencijalni prevoznici vojnog tereta, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.Crnomorsku inicijativu potpisali su 22. jula prošle godine predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija u Istanbulu, a njom je predviđen izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva Crnim morem iz tri luke, uključujući odesu. Usaglašavanjem plovidbe brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu. Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošlog septembra ukazao na to da Zapad izvozi veći deo ukrajinskog žita u svoje države, umesto u afričke zemlje, kojima je ono neophodno.
https://lat.sputnikportal.rs/20230901/rusija-trazi-garancije-da-bi-prehrambeni-sporazum-ponovo-poceo-da-funkcionise-1160656303.html
turska
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, turska, rusija, prehrambeni sporazum, vladimir putin, redžep tajip erdogan, ukrajina
svet, turska, rusija, prehrambeni sporazum, vladimir putin, redžep tajip erdogan, ukrajina
Turski politikolog: Glavna tema razgovora Putina i Erdogana ─ prehrambeni sporazum
20:57 03.09.2023 (Osveženo: 16:02 29.04.2024) U Sočiju će se u ponedeljak, 4. septembra, održati sastanak predsednika Rusije i Turske. Ovo će biti prvi susret Erdogana i Putina od pobede turskog lidera na predsedničkim izborima u maju ove godine.
Politikolog Hasan Unal objasnio je za Sputnjik koje će
teme biti na dnevnom redu predstojećeg sastanka.
Prema njegovom mišljenju, glavno pitanje pregovora biće perspektive za povratak na prehrambeni sporazum.
„Zbog isteka dejstva ovog sporazuma i istupanja Rusije iz njega potrebno je formirati novi mehanizam. I očigledno je da taj mehanizam ne može da funkcioniše onako kako želi Ukrajina, a to je da ukrajinsko žito ide kroz teritorijalne vode Ukrajine do teritorijalnih voda Rumunije, odatle do teritorijalnih voda Bugarske, pa do moreuza. To je veoma opasno. Radi se o tome da će ovi brodovi prilikom povratka morati da budu detaljno provereni da bi se videlo da li prevoze oružje. Pošto nema dogovora, nema govora o pretresanju tih brodova. Osim toga, bez sporazuma će biti nemoguće vršiti redovan utovar i istovar žita iz ukrajinskih luka. S obzirom na sve ovo, ukrajinski predlog izgleda nelogično i neprihvatljivo“, rekao je stručnjak.
Što se Rusije tiče, predsednik Vladimir Putin je prošle godine pokrenuo inicijativu da se Turska pretvori u energetsko i žitno čvorište, podsetio je on.
„Po mom mišljenju, sada sve ide upravo ka tome“, ocenio je Unal.
„Rusko žito može da dolazi u Tursku i da se ovde prerađuje, delimično ponovo izveze preko Turske. Govoreći o bezbednim isporukama pšenice iz ruskih luka u Tursku, neophodno je garantovati da Ukrajina neće napadati ruske brodove. Koliko shvatam, Turska se zalaže za nastavak prošlogodišnjeg prehrambenog sporazuma. Međutim, Rusija insistira da za to Zapad prvo mora da ispuni svoje obaveze. Trenutno se stiče utisak da Ukrajina, kao portparol interesa Zapada, nije mnogo zainteresovana za prehrambeni sporazum“, smatra turski politikolog.
Kako je naveo, Turska i Rusija bi mogle da zaključe poseban prehrambeni sporazum.
„Možda bi on mogao da se zaključi i sa Ukrajinom. U tom slučaju bi ukrajinsko žito putem reeksporta moglo da se prodaje preko Turske. Ali za to se moraju dobiti međusobne garancije o nenapadanju brodova koji prolaze ovim koridorom. Ovo pitanje će biti ključno na predstojećem sastanku dvojice lidera“, istakao je on.
Druga tema razgovora Putina i Erdogana biće aktuelna regionalna pitanja, smatra ekspert.
„U odnosima Turske i Rusije postoji veliki broj oblasti o kojima treba razgovarati: stvaranje gasnog čvorišta, trgovina, ekonomski odnosi, nuklearna elektrana. Osim toga, razgovor bi mogao da se okrene i ka situaciji u odnosima između Azerbejdžana i Jermenije. I, naravno, sirijsko pitanje – normalizacija tursko-sirijskih odnosa, povratak izbeglica i obnavljanje odredbi Adanskog sporazuma za intenziviranje zajedničke borbe protiv terorizma. To su pitanja koja će verovatno biti na dnevnom redu razgovora dvaju lidera“, zaključio je on.
Prehrambeni sporazum je prestao da važi 18. jula, a Rusija je obavestila Tursku, Ukrajinu i Ujedinjene nacije da se protivi njegovom produžavanju. Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije rekao da
uslovi sporazuma koji se tiču Rusije
nisu ispunjeni, bez obzira na napore UN, jer zapadne zemlje nisu planirale da ispune svoja obećanja.
Nakon prekida funkcionisanja crnomorske žitne inicijative i prekida morskog humanitarnog koridora, svi brodovi koji plove u akvatoriji Crnog mora ka ukrajinskim lukama, od ponoći 20. jula tretiraju se kao potencijalni prevoznici vojnog tereta, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Crnomorsku inicijativu potpisali su 22. jula prošle godine predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija u Istanbulu, a njom je predviđen izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva Crnim morem iz tri luke, uključujući odesu. Usaglašavanjem plovidbe brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu. Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošlog septembra ukazao na to da Zapad izvozi veći deo ukrajinskog žita u svoje države, umesto u afričke zemlje, kojima je ono neophodno.
