https://lat.sputnikportal.rs/20230903/prva-mi-je-srbija-zivotna-prica-radosa-bajica---od-partizanske-eskadrile-do-cetnika-u-sarajevu-dejana-vukovic-1160691729.html
Prva mi je Srbija: Životna priča Radoša Bajića - Od partizanske eskadrile do „četnika“ u Sarajevu
Prva mi je Srbija: Životna priča Radoša Bajića - Od partizanske eskadrile do „četnika“ u Sarajevu
Sputnik Srbija
Kad se osvrnem iza sebe, vidim golobradog seljačića koji je sa 13 godina seo na autobus u koji ga je majka utovarila zajedno sa harmonikom i jednom putnom... 03.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-03T18:17+0200
2023-09-03T18:17+0200
2023-09-03T18:33+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
radoš bajić
film i serije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/01/1160681787_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_36d8ac3df8ab665aaa0a6a658def3c08.jpg
Ovako se početka svog danas već poluvekovnog profesionalnog putovanja seća jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca, glumac, reditelj, producent, scenarista Radoš Bajić. Tih 112 kilometara od sela do Niša za njega je, kaže, bio put u daleki svet, put u susret dečačkim snovima.„Bilo je to jedno suštinsko, vidljivo, emocionalno i duševno opipavanje eksternog sveta u koji sam morao da uđem, ja, dečak, zaštićen, sačuvan u idili svoga sela. Od tada do danas moj put traje. Svih tih 50 godina moje karijere ja se još nalazim u tom traganju.Uoči 70. rođendana i premijere filma „Heroji Halijarda“ zakazane za 10. oktobar koji predstavlja krunu njegove karijere, Radoš Bajić, sumirajući prvih 50 godina profesionalnog života otkriva za „Orbitu kulture“ da su ih ispunili i porazi i pobede, trenuci u kojima su prevladavali strahovi i nesigurnosti, ali i trijumfi.Nosilac Vukove nagrade i Ordena Svetog Save, član Odbora za selo SANU, ponosi se ovim priznanjima jer govore o tome da je neko prepoznao njegovo delovanje. Kao i njegovu ljubav prema narodu kome pripada.„Kao narod pravili smo kobne greške koje su najčešće rezultirale time da smo previše bili naivni i verovali drugima. Ne mogu reći da je srpski narod bezgrešan, ali srpski narod je dobar narod, narod širine, gostoprimstva, ljubavi. Videli ste šta nam se dogodilo u Sarajevu, članovi naše ekipe su morali maltene ilegalno da napuste Sarajevo zato što su osećali da im je ugrožena fizička bezbednost. Ko to danas ne može da dođe u ovaj prelepi grad Beograd ili bilo koje srpsko selo, ma koje vere, boje kože bio, da dođe i da se oseća prijatno. Uvek kada se završi dan legnem i razmišljam koje sam dobro danas nekom učinio. To je moja motivacija - da u okviru posla kojim se bavim, vidim šta sam dobro ljudima uradio. Mnogo je lepo ne mrzeti nikoga.“O tome zašto smatra prirodnim da govori i snima filmove o Srbiji a ne o Gvatemali, kaže:Autor nagledanije tv serije „Selo gori, a baba se češlja“ otkriva da razlozi zbog kojih je pre šest godina počeo da radi na akciji Halijard, nisu bili da „popuje“ istoriografiji niti da utvrđuje istorijske istine.„Mi smo krenuli u projekat koji nastaje inspirisan identifikovanim i istorijski potvrđenim događajima sa idejom da ispričamo priču o plemenitosti, herojstvu, dobroti, žrtvi srpskog naroda koji je u najtežem trenutku svoje istorije ostavljen na cedilu i pušten niz vodu upravo od saveznika - što je jedna vrsta licimerja - a pokazao je plemenitost i herojstvo. Zahvaljujući blaćenju koje trpim poslednje dve nedelje došlo je do integrisanja srpskog nacionalnog bića na čitavom prostoru Balkana i do pospešivanja ogromnog interesovanja za film 'Heroji Halijarda'.“Bajić napominje da osim navedenih, film ima i drugu važnu poruku, a to je ideja rastanka sa bratoubilaštvom u srpskom narodu.„Ne smemo nikada više dozvoliti da Sreten i Mirko okrenu puščane cevi jedan protiv drugog, da otac nasrne na sina. Konačno se moramo opametiti. Moramo se ugledati na manje narode koji to nikada nisu uradili, već su uvek bili integrisani uz neku ideju. Mi smo od 1941 do 1945. U Srbiji imali bratoubilački, građanski rat koji je odneo mnogo više žrtava od onih nastalih u direktom sukobu sa okupatorima i nacistima. Sa veoma uzvišenim osećanjem očekujem da budu prepoznate te moje ideje i poruke koje nemaju veze sa revizionizmom ni sa propagandističkim floskulama da ja nekog uzdižem, a drugog blatim.“Na pitanje kako se posle rada sa velikanima jugoslovenskog filma – Hajrudina Krvavca, Veljka Bulajića, Živojina Pavlovića – stvara sopstveni rediteljski rukopis, Radoš Bajić, koji je prešao i autorski put od „Partizanske eskadrile“ do Ravne gore objašnjava da je njegov autorski razvoj nastao kroz stalno učenje od reditelja sa kojima je radio.„Možda sam najviše naučio od Žike Pavlovića. Ali nikada se nisam trudio da kopiram bilo koga. Prepoznavao sam bitne elemente svoje profesije i onda otvorio svoj depo, da vidim ko sam zapravo. „Halijard“ će i u tom smislu sigurno biti kruna moje karijere.“
https://lat.sputnikportal.rs/20230816/bes-u-sarajevu-na-filmskom-festivalu-predstavljen-film-o-cetnicima-video-1159960862.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230802/objavljen-trejler-za-film-heroji-halijarda-radosa-bajica-premijera-10-oktobra-u-mts-dvorani-marija-jakovljevic-1159414876.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, radoš bajić, film i serije
kultura, kultura – intervjui i analitika, radoš bajić, film i serije
Prva mi je Srbija: Životna priča Radoša Bajića - Od partizanske eskadrile do „četnika“ u Sarajevu
18:17 03.09.2023 (Osveženo: 18:33 03.09.2023) Kad se osvrnem iza sebe, vidim golobradog seljačića koji je sa 13 godina seo na autobus u koji ga je majka utovarila zajedno sa harmonikom i jednom putnom torbom koju je pozajmila iz sela. U toj torbi je bilo slatko od dunja, tegla mladog kajmaka i malo preobuke. Sa tim sam te 1968. iz svog sela otišao u Niš.
Ovako se početka svog danas već poluvekovnog profesionalnog putovanja seća jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca, glumac, reditelj, producent, scenarista Radoš Bajić. Tih 112 kilometara od sela do Niša za njega je, kaže, bio put u daleki svet, put u susret dečačkim snovima.
„Bilo je to jedno suštinsko, vidljivo, emocionalno i duševno opipavanje eksternog sveta u koji sam morao da uđem, ja, dečak, zaštićen, sačuvan u idili svoga sela. Od tada do danas moj put traje. Svih tih 50 godina moje karijere ja se još nalazim u tom traganju.
Uoči 70. rođendana i premijere filma „Heroji Halijarda“ zakazane za 10. oktobar koji predstavlja krunu njegove karijere, Radoš Bajić, sumirajući prvih 50 godina profesionalnog života otkriva za „Orbitu kulture“ da su ih ispunili i porazi i pobede, trenuci u kojima su prevladavali strahovi i nesigurnosti, ali i trijumfi.
„Kako je život išao u zrelost, pobede su nadjačavale, iza čega stoji ogromana posvećenost, rad i verovanje da smo sazdani i rođeni da činimo ljudima dobro. Moje je uverenje da je umetnost čoveku dodeljena božjom voljom da se njome bavi da bi isticala dobro u ljudima. U nekom statističkom zbiru moje ozbiljne karijere, ja sam prvih 25 godina bio samo glumac, a onda sam sledećih deset bio i scenarista. Poslednjih 20 godina sam išao dalje i zagazio u režiju. Verujem da je sve to ista stvar – ja se bavim totalno, iskreno i do kraja svojim poslom. I evo me pred velikim projektom 'Heroji Halijarda', kakav se radi jednom u životu.“
Nosilac Vukove nagrade i Ordena Svetog Save, član Odbora za selo SANU, ponosi se ovim priznanjima jer govore o tome da je neko prepoznao njegovo delovanje. Kao i njegovu ljubav prema narodu kome pripada.
„Kao narod pravili smo kobne greške koje su najčešće rezultirale time da smo previše bili naivni i verovali drugima. Ne mogu reći da je srpski narod bezgrešan, ali srpski narod je dobar narod, narod širine, gostoprimstva, ljubavi. Videli ste šta nam se dogodilo u Sarajevu, članovi naše ekipe su morali maltene ilegalno da napuste Sarajevo zato što su osećali da im je ugrožena fizička bezbednost. Ko to danas ne može da dođe u ovaj prelepi grad Beograd ili bilo koje srpsko selo, ma koje vere, boje kože bio, da dođe i da se oseća prijatno. Uvek kada se završi dan legnem i razmišljam koje sam dobro danas nekom učinio. To je moja motivacija - da u okviru posla kojim se bavim, vidim šta sam dobro ljudima uradio. Mnogo je lepo ne mrzeti nikoga.“
O tome zašto smatra prirodnim da govori i snima filmove o Srbiji a ne o Gvatemali, kaže:
„Srbija je moja otadžbina. Mogu da respektujem sve druge kulture, društva, socijalne sredine, nacije, vere i uistinu sam srećan čovek što nisam opterećen nikakvim destrukcijama unutar sebe. Trudim se da afirmišem vrednosti svoga naroda. Ja ne mogu da se bavim afirmacijom vrednosti u Gvatemali. Utoliko pre što je posle SSSR i Poljske ovaj narod položio najveće žrtve tokom Drugog svetskog rata.“
Autor nagledanije tv serije „Selo gori, a baba se češlja“ otkriva da razlozi zbog kojih je pre šest godina počeo da radi na akciji Halijard, nisu bili da „popuje“ istoriografiji niti da utvrđuje istorijske istine.
„Mi smo krenuli u projekat koji nastaje inspirisan identifikovanim i istorijski potvrđenim događajima sa idejom da ispričamo priču o plemenitosti, herojstvu, dobroti, žrtvi srpskog naroda koji je u najtežem trenutku svoje istorije ostavljen na cedilu i pušten niz vodu upravo od saveznika - što je jedna vrsta licimerja - a pokazao je plemenitost i herojstvo. Zahvaljujući blaćenju koje trpim poslednje dve nedelje došlo je do integrisanja srpskog nacionalnog bića na čitavom prostoru Balkana i do pospešivanja ogromnog interesovanja za film 'Heroji Halijarda'.“
Bajić napominje da osim navedenih, film ima i drugu važnu poruku, a to je ideja rastanka sa bratoubilaštvom u srpskom narodu.
„Ne smemo nikada više dozvoliti da Sreten i Mirko okrenu puščane cevi jedan protiv drugog, da otac nasrne na sina. Konačno se moramo opametiti. Moramo se ugledati na manje narode koji to nikada nisu uradili, već su uvek bili integrisani uz neku ideju. Mi smo od 1941 do 1945. U Srbiji imali bratoubilački, građanski rat koji je odneo mnogo više žrtava od onih nastalih u direktom sukobu sa okupatorima i nacistima. Sa veoma uzvišenim osećanjem očekujem da budu prepoznate te moje ideje i poruke koje nemaju veze sa revizionizmom ni sa propagandističkim floskulama da ja nekog uzdižem, a drugog blatim.“
Na pitanje kako se posle rada sa velikanima jugoslovenskog filma – Hajrudina Krvavca, Veljka Bulajića, Živojina Pavlovića – stvara sopstveni rediteljski rukopis, Radoš Bajić, koji je prešao i autorski put od „Partizanske eskadrile“ do Ravne gore objašnjava da je njegov autorski razvoj nastao kroz stalno učenje od reditelja sa kojima je radio.
„Možda sam najviše naučio od Žike Pavlovića. Ali nikada se nisam trudio da kopiram bilo koga. Prepoznavao sam bitne elemente svoje profesije i onda otvorio svoj depo, da vidim ko sam zapravo. „Halijard“ će i u tom smislu sigurno biti kruna moje karijere.“
